2014.

уторак, 5 марта, 2013 у 8:12PM

Савезници често могу имати различите приступе. Пре неколико година један хистерични албански шовиниста запитао се отприлике: „А зашто стране трупе окупирају Косово, Босну и некада Хрватску… своје пријатеље.  Зар није логично да заједно са њима  просто запоседну Србију…“

Логично питање. Ипак, таква замисао, која до краја извлачи паралелу између савремене Србије и Хитлерове Немачке, никако не може бити виђена исто у Приштини, муслиманском Сарајеву, Загребу…  и у Вашингтону. Ако ништа друго, овакво размишљање поред све привлачности, у исти ранг ставља Војску Сједињених Држава, Бундесвер и на другој страни УЧК, УЧПМБ и Патриотску лигу.  Још само да спомену и стварање окупационих зона у Србији… Све то о трошку Вашингтона и на штету исте адресе.

Чини се да размишљања у извесним вашингтонским, берлинским и бриселским круговима  иду у другом правцу. Србија, каква је да је, без Косова и Метохије, несмуњиво је њихова жртва и само њима припада. Неки су то разумели. Када на годишњици почетка грађанског рата у Босни и Херцеговини, не спомињући да је до рата дошло кршењем Устава СР БиХ од стране муслиманско-хрватске већине коју је предводио, бивши члан председништва бивше Р БиХ Стјепан Кљујић, каже – у помиритељском еуропском духу (а како би): „…остао је унутарњи непријатељ, спољни је нестао.“, јасно је: Србије, дакле, више нема. Има још Срба и Републике Српске – који не пристају да буду у много горем положају него шо су Муслимани и Хрвати били у било којој Југославији. Предсатвник ОЕБС-а рече пре неки дан како узор може да им буде Црна Гора…  и остаде жив од толике истине и исказаног интелектуалног поштења.

САД и СР Немачка ће рехабилитовати Србију за све претходне ратове осим косовоског. Рехабилитација је потребна да би Срби у Србији и изван ње коначно добили различите бриге, а тиме и другачију судбину.

Недавно је ослобођен, коначно, генерал Перишић.  Карактеристично,  за  праведни трибунал, прво је био осуђен на двадесет и седам година, а онда је у жалбеном поступку ослобођен. Неко би рекао: „баш као и хрватски генерали“. Дакле, суд није пристрасан. Можда је некомпетентан и неучинковит… али ипак… Коска је бачена и сада се Срби отимају.  Једни говоре како је трибунал ипак поштен –  пре три месеца то ни за какве паре нису смели да изјаве. Други кажу како се трибунал тиме правда због Готовине и Харадинаја – као да неко још брине о српској јавности… Коју то неправду и фрустрацију у Србији још не може да реши мао већи страни кредит? Трећи се радују: важно да је добра вест. Мало је, истина, чудно, јер нема хистеричног бунта у Хрватској и Босни… али, кога је брига.

У јавности је споменут и сасвим похвалан генералов гест: четири пута  је одбио да се споразуме са тужилаштвом и прихвати кривицу у замену за блажу казну. Потисннут је, међутим,  познати детаљ из богате генералове биографије. Приликом повратка генерал Перишић је споменуо да је он писмен генерал, да се борио за свој народ, да се борио против тоталитарног режима (од 1998 до 2000, пре тога је био начелник генералштаба у време када је „тоталитарни“ крао изборе)… Момчило Перишић је, међутим, престао да буде потпредседник Ђинђићеве владе, након што га је војна полиција ухапсила под сумњом да је од америчког дипломате примао новац и био са њим у, за једног министра и генерала, недозвољеним релацијама.  Афера је брзо утихнула и Перишића би јавност заборавила да није оптужен од Хашког трибунала. Ако су сви ови наводи тачни, а да је Перишић осуђен… како би на пресуду реаговале стотине,  можда и хиљаде, министара и генерала – америчких сарадника – који су у увом тренутку широм света укључени у разне режиме и, за разлику од Перишића, у бројна злочинства, а пријатељи из САД их касније предају међународном суду на који имају несумњив утицај? Очекује нас и пресуда шефу бишег Ресора државне безбедности Србије Јовици Станишићу, о коме је као о вишегодишњем сараднику служби САД још пре пет година писао Лос Анђелес тајмс. Ако и Станишића ослободе… онда можемо мирно да чекамо 2014. годину.

До тада ће банкротирала Србија да призна албанско Косово. Биће завршен грејс период за стране кредите Републици Српској, доћи ће избори, биће осуђени председник Караџић и генерал Младић, коначно, навршиће се и стогодишњица Првог светског рата (а зна се да су колективно криви Срби тада спречили стварање Европске уније и створили услове за два светска рата и појаву нацизма – ко не верује нека прочита прве странице Холбрукових мемоара).

Тада ће доћи време за обрачун са Кљујућевим „унутрашњим непријатељем“ у Босни и Херцеговини. Потом и са „унутрашњим непријатељем“ региона у целини.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

1 Коментар на "2014." Оставите коментар
2014. | Јадовно 1941.
12. маја 2015. at 10:48

[…] Извор: НАПРЕДНИ КЛУБ […]

Оставите коментар