Afrička lekcija za resavsku školu

недеља, 24 фебруара, 2013 у 6:36PM

U političkom govoru u Srbiji, Afrika uglavnom postoji kao strašilo, ilustracija onoga što nas neizostavno čeka ako se ne podvrgnemo ekspresnoj i sveobuhvatnoj „evropeizaciji“. Mnogo je onih koji nam sugerišu, manje ili više eksplicitno, da je Afrika živi pesak beznađa i hronične gladi u kojem ćemo potonuti ako ne kopiramo proverene zapadne političke prakse i neoliberalna rešenja koja su, navodno, ne samo univerzalna već i bez alternative.

Često sam slušao da smo deo Evrope i da se nas Afrika ne tiče. Razlike, naravno, nisu zanemarljive. Podsaharska Afrika je najsiromašniji deo sveta i čovek je naviknut da očekuje zastrašujuće slike bede i ljudske degradacije. Postoje, međutim, i neke bitne sličnosti zbog kojih nam tamošnja iskustva mogu biti korisna.

I afričko „prilagođavanje“, koje je počelo početkom osamdesetih, i srpsku tranziciju vodili su odlikaši iz neoliberalne „resavske škole“. Nestrpljivi i samouvereni reformatori uglavnom su prepisivali zapadne zakone i pravila. Vodili su se retorskim pitanjem „ako nešto može u Nemačkoj, zašto ne bi moglo u Srbiji“, što na prvi pogled deluje kudikamo racionalnije nego kada su slična rešenja primenjivana u dalekoj Africi.

Ali prepisivanje ni u ovom slučaju nije dalo očekivane rezultate. Dobili smo, s jedne strane, gomilu skupih pravnih fikcija i institucionalnih ljuštura u kojima uglavnom stanuju korupcija i partijski ili krvni srodnici. S druge strane, pojavio se veliki broj frustriranih i razočaranih intelektualaca i aktivista koji su skloni da problem vide isključivo u primitivnim i zaostalim građanima.

Nije malo onih koji su zaključili da je Srbija jedno strašno i nepopravljivo mesto. Pozivajući se na zakone i procedure koje savršeno fukcionišu u Nemačkoj, mnogi su zaključili da se to „u civilizovanim državama uvek tako radi“ i da smo mi „daleko od neke civilizovanosti“, kako, na primer, tvrdi sociolog Jovo Bakić.

Beograd je, naravno, mnogo bliže Frankfurtu nego Kinšasa, grad u koji su „civilizovani“ Evropljani obično smeštali srce tame i prestonicu necivilizovanog sveta. Ali društvene i kulturne okolnosti su i u Africi i na Balkanu bitno drugačije od onih na Zapadu. Zato su mnoga, čak i dobronamerno presađena, rešenja često bivala odbačena kao strano telo, što je neretko uzimano kao dovoljan razlog da se dve drugačije civilizacije izjednače sa nedostatkom civilizacije.

Osim što daju povoda za rasističke stereotipe, afrička iskustva mogu da posluže i za prepoznavanje važnosti konteksta i istorije. Ono što funkcioniše veoma loše u nepogodnim okolnostima u Trećem svetu, što u Africi često deluje ili sasvim besmisleno ili kao neka bizarna karikatura, može imati bolje rezultate u manje neodgovarajućem kontekstu Balkana, „Druge Evrope“. To, međutim, ne znači da će klonirane institucije ili prevedeni zakoni ovde profunkcionisati „kako treba“, onako kako deluju u zapadnim sredinama koje su ih oblikovale po sopstvenoj meri. Štaviše, one se u drugačijim okolnostima mogu pokazati krajnje kontraproduktivnim.

To, naravno, ne znači da fascinaciju zapadnim modelima treba zameniti opsesivnom potragom za autentičnim rešenjima. Mnogi od nas se sećaju „Šuvarovih škola“ – da nisam završio fakultet i dalje bih bio „tehničar za mehaniku čvrstih tela“. Ali, isto tako, ne treba gubiti iz vida ni da zemljama u kojima se danas živi sve bolje, gde se ne beleži samo fiktivni (ekonomski) rast bez stvarnog (društvenog) razvoja, ne rukovode nekreativni resavski umovi. Uspeh pseudokomunističke Kine i turbokapitalističkog Singapura se u velikoj meri temelji na kritičkom odnosu prema zapadnim receptima i navodno univerzalnim rešenjima.

Pokušaji formulisanja „istočne“ alternative Evropi u Srbiji nisu bili ništa produktivniji od mahanja afričkim baukom. Ali, ako im pristupimo na pravi način, depresivne afričke lekcije mogu biti korisne koliko i inspirativni azijski primeri. One nam mogu pomoći da formulišemo alternativna rešenja koja će naš frustrirajući „evropski put“ učiniti malo lakšim, bržim i udobnijim.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар