Алекса Негић: Демографија БиХ и Косова и Метохије

уторак, 5 марта, 2019 у 2:50PM

Од свих република бивше Југославије, из очигледних разлога, демографски је највише настрадала БиХ. Веома је поражавајућ податак да је 1990. године у БиХ рођено 64.769 деце! Према попису из 2013. године, било је нешто преко 3.530.000 људи (Федерација 2.219.220, РС 1.228.423, Брчко 83.516), што је (најмање) невероватних 20% мање него према попису од 1991. године (4.376.000). Због великог броја неправилности током обраде података, Републички завод за статистику Републике Српске објавио је своје податке за Републику Српску, које једине признаје, и у којима се наводи број од 1.170.000 резидуалних становника (Срба 83 процента) што је 58 хиљада мање од пређашње пописаног, а где се наводи да је број становника БиХ за 198.000 мањи, што би значило да у БиХ 2013. године живи свега 3.333.000 лица.

У Републици Српској, према попису из 2013. године, живи 971 хиљада Срба (податак РЗС-а), у Брчко дистрикту 29 хиљада, која је једа од виталнијих српских средина, и у Федерацији БиХ 56 хиљада Срба (податак Агенције за статистику БиХ) што је укупно највише 1 милион и 56 хиљада Срба, при чему су Срби у Федерацији сличних демографских карактеристика као Срби у Хрватској. Према томе, ако се узме да се већина Југословена након пописа 1991. изјашњавало Србима, њихов број у БиХ је опао за око трећину! Нешто су горе прошли Хрвати који су масовно насељени у подручја са којих је протерано српско становништво из Крајине, док су Бошњаци имали процентуално најмањи губитак. Ипак, муслиманско становништво из БиХ за разлику од Срба и Хрвата, и даље има, иако у задње време веома мали, позитиван природни прираштај (Србија до 1991, РС до 2001, Хрватска до 1990. па онда поново од 1995. до 1998.). Као и Србија, и РС мора веома озбиљно да се позабави овим питањем како би, барем одложила пад на испод једног милиона становника у врло скорој будућности.

У Европи још једино Албанија и Молдавија (заједно са Јерменијом, и са јако блиским балтичким државама и Грузијом) имају проблем сличних димензија, миграције таквих размера (такође би било потпуно поражавајуће упоредити број рођених тамо сада и у годинама пре распада Совјетског савеза) које су заједно са падом фертилитета узроковале да је број рођених претходних година био чак испод половине броја рођених крајем 80-их година. Што се тиче Албаније (3,18 милиона 1989. године, 3,02 је пописано 2001. године и 2,83 милиона 2011. године), размере емиграције су више него очигледне имајући у виду да им је број становника по пописима опао иако је свака година завршена са позитивним природним прираштајем (и даље веома великим до краја деведесетих година).

За Косово и Метохију се месецима могу чути разне спекулације о тренутном броју становника. Али морам да наговестим да ни у ком случају број Албанаца на КиМ није мањи од милион, а највероватније ни испод 1.400.000. Такође, ни у Македонији удео Албанаца није 17-18%. Удео Албанаца међу рођенима у Македонији задњих 5 година се креће у распону од 33 до 35%. Македонија и даље, услед веома великог природног прираштаја Албанаца, има више рођених него умрлих (2017. године: живорођених и умрлих Македонаца 11.260 и 15.005 и Албанаца 7.404 и 3.434), мада је Македонија готово сигурно пала на испод 2 милиона становника због великих миграција. То је немогуће још потврдити услед необављања пописа од 2002. године, који се не обавља због константног противљења албанске стране која захтева да се попис уради на њен начин који би представљао лакше пописивање албанске дијаспоре која је бројнија од македонске. Пописивањем становништва у Македонији могуће је да би се утвдио сличан постотак становништва по националности, само у мање бројној популацији државе (Северне) Македоније.

Такође, на Косову на изборима за скупштину 2017. године, гласало је око 777.000 људи, а не 400.000 како је могло да се прочита у неким медијима. На Косову је 2011. године пописано 1.739.825 становника (све 4 српске општине на северу су бојкотовале попис, као и део српског народа ван Лепосавића, Зубиног Потока, Звечана и Северне Косовске Митровице). Албанаца је пописано 1.616.869, Бошњака 27.533, Горанаца 10.265, уз 25.000 Срба и око 60.000 Рома, Ашкалија, Египћана, Турака и осталих. Према процени ПСЗ Косова и Метохије за 1991. на КиМ је пребивало 1.596.000 Албанаца што значи да је њихов позитиван природни прираштај тек успео да надомести изразито негативан миграцијски салдо међу косовским Албанцима. Непознато је када је број Албанаца на КиМ достигао максимум у периоду 1991-2011, можда око 1998. године, али је број становника Албаније био на врхунцу 1991. године са око 3 милиона и 300 хиљада становника, након чега је кренуо пад. Ако би на Косову попис 2021. године показао пад броја становника, то би вероватно значило да косовски Албанци са закашњењем прате кретања у Албанији.

Процене о броју Срба на Косову нису поуздане, али се крећу од минималних 90.000 па све до 146.000 колико је проценио Европски центар за мањине 2013. године. Такође не постоји јасна евиденција о броју рођених Срба чији су родитељи са пребивалиштем на Косову (небитно да ли су бебе рођене у болницама на Косову, у албанским или српским, или пак болницама у Централној Србији), али се број рођених Срба на КиМ креће око 1.000-1.100. Могуће је утврдити неки, приближан наталитет Срба на Косову на основу само оних Срба који су се пописали – њих свега 25 хиљада, да је у годинама пред попис 2011. године наталитет био око 12,3 промила (у Србији испод 10), а фертилитет око 2 (у Србији испод 1,5). Косовски Срби су, иначе имали најбоље демографске перформансе и током Југославије и 90-их година.

Додао бих да је веома неодговорно апсолутно непомињање остале словенске популације на Косову, Муслимана (а на попису је једино било дозвољено изјашњавање под термином Бошњак) и поготову преко 10.000 Горанаца са крајњег југа Србије, економски веома депримираног краја, о коме српска Влада не води никаквог рачуна, а чији је народ лојалан Србији, народ који је такође страдао и био протеран након рата 1998-1999 године и код којих је 2011. године форсирано да се изјашњавају као Бошњаци. У општини Драгаш, насталој спајањем бивших општина Гора и Опоље, 2011. је пописано 20.287 Албанаца, 8.957 Горанаца и 4.100 Бошњака. Европски центар за мањине је проценио број Срба на северу КиМ на нешто преко 70.000 људи, а јужније од Ибра на 75.000. Просечна старост становника Косова је 29,5 година, док је просечна старост 25.532 Срба, пописаних 2011. године, била 37,6 година, што је веома добар податак с обзиром на то да је 2011. године у Србији просечна старост била 42,1 годину, а 2017. године 43 годинe. Емиграција Срба са Косова и даље траје, док је број повратника прошле године био најмаљи од 2000. године – само 498! Емиграција у наредним годинама прети да се само погорша уколико српска власт настави да делује као до сада и упркос скорашњим дешавањима, а о будућности Срба на Косову ће се моћи све теже и теже разговарати у оваквим околностима.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар