Алекса Негић: Неки демографски примери и прилике у региону и Европи

уторак, 8 јануара, 2019 у 5:47PM

Често је истина да финансијски подстицаји имају само привремени ефекат, међутим Русија је 2006. године нпр. понудила подстицај за децу у висини од скоро целог просечног годишњег прихода и стопа фертилитета је скочила са 1,29 промила 2005. године, на 1,78 промила 2015. године, а почело се и са додељивањем специјалних награда, признања и промовисања очинства/мајчинства у државним медијима. Из наведеног примера можемо видети да координисана акција државе на више нивоа готово сигурно може да утиче на озбиљно повећање броја рођене деце. А о Русији ће бити више речи касније.

Данска је један од скоријих, занимљивих примера. Медијска кампања, која је почела 2014. године и која је била сачињена од порука попут оне да је дански пензиони систем у проблему и оне на којој се скреће пажња на то да можда највише пате мајке које никад неће доживети да имају унуке, као и награда туристичке агенције за парове чије су бебе зачете на путовањима (нека истраживања показују да пропорционално више беба буде зачето на одморима), резултирало је преокретањем тренда пада фертилитета и његовим повећањем од 1,67 промила 2013. године до 1,79 промила 2016. године.

Морам да напоменем да није Влада једина која може да помогне око решавања овог проблема. Само као пример навешћу иницијативу патријарха Грузијске православне цркве од пре једне декаде да лично крсти треће и свако преко рођено дете, и да је драстично повећан број живорођених у Грузији, а фертилитет је са испод 1,8 промила, попео на, од 2008. године одржаваних, 2,3 промила. Можда је за толико повећање више заслужно скретање пажње на проблем од стане грузијског патријарха који је веома цењен у Грузији, али за одржавање наталитета и фертилитета на тако високој стопи скоро сигурно има заслуга и деловање државе која је свев то пропратила новчаним издавањима. Иако Србија није религиозно друштво као оно у Грузији, вероватно би могао да се повећа број рођених беба за барем део од грузијских 25 процената, уколико би се наша црква комплетно и озбиљно активирала по том питању, посебно из разлога што и цркве нема ако нема њених верника.

Фондација Свети Вукашин, која је била основана пред крај 2011. године од стране Епархије захумско-херцеговачке и приморске, и која је на својој територији издвајала новац за треће и свако преко рођено дете и која је дала резултате, прекинула је са радом већ 2 године касније. Иако су пристизале донације, то није било довољно услед прекршеног обећања источнохерцеговачких општина да помогну фондацију са свега 0,03% од својих буџета. A већ 2012. године је број трећег и преко рођеног детета у 6 источнохерцеговачких општина био 19,1%, док је у Републици Српској тај број износио 16,2%, а међу Србима у РС 15,8%.

Такође могу да послуже као пример и неке домаће прилике. Иако на нивоу државе није имао велики утицај, ипак је и долазак албанских невеста поправио стање у неким селима, понегде поново отворивши и школе и тај пројекат је требало озбиљније размотрити и помоћи. Истакао бих пример општине Трговиште, најсиромашније општине у Србији, која је направила веома велики помак поправивши наталитет за преко 50 процената. Иако је и даље број беба недовољан да би природни прираштај био позитиван, што указује у колико је лошој ситуацији Србија, а поготову општине попут Трговишта, охрабрујуће је барем знати да није немогућа борба против беле куге, и да је могуће, у нашем несрећном случају, барем ублажити је.

У следећој табели се налази број живорођених беба у државама региона, а у заградама се наводи (званична) процена наталитета. Од јануара до септембра број рођених у Србији је био мањи за 620 него у истом пердиоду 2017. године, тако да се 2018. године може очекивати пад броја рођених (и нови рекорд-најмањи икад број рођених), док је у РС за прва 3 квартала рођено 14 беба мање него прошле године и могуће је да број рођених остане исти. Ако се погледа табела, може се видети да је број рођених у Србији и Републици Српској са благим падом од 2011. године, док је у осталим државама и ентитетима пад израженији. Ипак, још једном подвлачим, ускоро ће доћи до значајнијег пада жена у репродуктивном добу (поготову оних од 25-30 година) тако да и ако се настави овакво (слабо) повећање фертилне стопе, број рођења се неће моћи одржавати и кренуће значајније да пада.

Табела: Кретање броја живорођених особа за део региона / стопе наталитета / и за Србију стопе фертилитета

*1 у колони за Србију, приказана је и процењена стопа фертилитета. Аутор процењује стопу фертилитета за 2017. годину на 1,5 (услед миграција). Стопе фертилитета за остале није изражен услед веома високих миграција те су могуће веома велике варијације у зависности од величине негативног миграторног салда који је непознат

*2 наталитет није изражен за БиХ услед неусаглашености како резултата пописа 2013. године тако и за садашњу процену броја становника, слично важи и за КиМ

*3 још нису објављени коначни резултати виталне статистике за ФБиХ и БиХ за 2017. годину

*4 за Косово не постоје подаци о националности живорођене деце чији су родитељи са пребивалиштем на Косову од пре 2012. године

*5 процене за стопу наталитета за Хрватску и Бугарску, за разлику од стопе фертилитета, су изражене зато што су могуће мање варијације

У Србији, где је према попису 2011. године око 82,8% грађана српске националности, годишње је око 83% (2016. године 53.879 – 83,2%) живорођене деце рођено од мајке српске националности, док је у Републици Српској тај број око 90%  (2017. године у РС 8.531, у Дистрикту Брчко 395, а у Федерацији БиХ се годишње креће око 150-200).

Црна Гора је на Балкану најстабилнија. Од 2010. године има позитиван природни прираштај са 7.200-7600 живорођених и 5.600-6.500 умрлих. Популација је све неравномерније распоређена, са миграцијама у правцу север (граница са Србијом) југ (обала и Подгорица). Подаци о виталној статистици се не воде по питању националности, а и да се воде, имајући у виду стање и дешавања у Црној Гори, укључујући и фалсификован попис 2011. године, највероватније би били бескорисни.

У Хрватској се такође не објављују подаци о броју рођених по националности, па се једино могу добити на упит од Државног завода за статистику. Од 2008. до 2016. године број живорођених Срба у Хрватској је износио: 928, 987, 880, 900 (2011. на попису је пописано 186.633 Срба – наталитет 4,8 промила), 864, 830, 833, 904, 843. Наталитет једне, данас мањине у Хрватској, који се кретао од 4,3 до 5,3 промила последње деценије одговара демографски најдевастиранијим општинама у источној Србији. А што је лако објашњиво када се има у виду јако велика старост, претежно повратничке, српске популације – 53 године просечна старост на попису 2011! По питању изјашњавања Срба у Хрватској присутна је и етничка мимикрија која постоји махом ван подручја где Срби чине већину, што није изненађујуће у владајућим политичким приликама.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар