Александар Ћурић: Из угла човека

понедељак, 3 фебруара, 2020 у 1:51PM

Расправе по твитеру су ме нагнале да обрадим једну специфичну тему, пред наступајуће изборе.

Реч је о стратегији и тактици „бојкоташке опозиције“ а везано за локалне средине у којима је опозиција на власти. Постоје само 2 (две!) опозиционе општине/града, Параћин и Шабац.

Пре више од годину дана сам писао о једном делу српске опозиције, превасходно о СзС – политичком волунтаризму, површности, аматеризму, одсуству плана, програма, смисла, идеје, жеље да се потпуно посвете послу, гадљивости на путовање по Србији и сретања/руковања са „плебсом“…:

Још на почетку сам препознао – све и да имају план и програм, имали би стравичне проблеме да људе убеде у исправност истих.

На питање које сам тад поставио:

„..добро, ви желите на РТС, желите да освојите власт. То је уреду. Да сте икад у животу радили нешто у реалном сектору, морали сте научити да не крећете из позиције шта Ви желите већ како да те ваше жеље пројектујете у потребу „купца“. На трагу те истине, никако да ми кажете шта ја имам од тог вашег одлажења на РТС, који је мој интерес? Да вас гледам више на РТС? Ок, зашто је то мој интерес? Шта ћете ви говорити на том РТС-у, да видим да ли се слажем, да ли ми одговара…? Надаље, шта имам од вашег доласка на власт? То што ће отићи Вучић? Ок, некако ме морате убедити шта ми доносите? За данашњи режим знам ко су и шта су и немам дилему да морају отићи. Немам ја проблем са одласком Напредњака, али имам проблем са вашим доласком, без плана, програма, смисла, идеологије. Подозревам да ћемо тако потрошити још 10 година наших живота. А није да нам се није дешавало да се, колективно, „залетимо пред руду“. У задних 20 година смо у том „офсајду“ били два пута, 2000. и 2012. године.“

– одговор до данас нису дали никоме.

На већ наведено политичко „ништа“ додали су и обелоданили једно „нешто“, много горе од тог „ништа“.

Пословична незаинтересованост за причу обичног „малог“ човека, његове интересе, мотиве, потребе…је сад добила додатну ноту, не интересује их судбина ни ЊИХОВОГ, ОПОЗИЦИОНОГ малог човека са локала, из средина где су на власти.

Реч је о идеји и плану да се, по сваку цену, бојкотују локални избори и тамо где је опозиција на власти.

Навешћу неколико ставова/мишљења која захтевају одговоре.

– Кажу, пошто су опозиционе, у тим срединама ће бојкот бити још успешнији.

Знате, разумем ја смисао кампање, преизборних обећања, шарених лажа, „ложане“. Још боље разумем концепт запаљивих говора где се тренутна снага неке идеје пренаглашава, преувеличавање броја присталица, октроисање самог себе у јединог власника опозиционе „тапије“…ок, треба мало саборце охрабрити, дати им елан и додатну енергију, веру, наду…

Али не разумем појаву да инспиратори тих мотивационих порука прихвате те исте поруке и усвоје их као неспорне чињенице и на основу њих анализирају ситуацију и доносе озбиљне политиче одлуке, стратегију и тактику.

Наравно да бојкот неће бити успешнији, штавише. Живот тих људи, поговото оних који су запослени у општинској администрацији, јавним предузећима нпр.Шапца зависи од резултата локалних избора, не толико у домену ко ће владати већ у домену да то не буду Напредњаци.

Очекујете да ће људи, којима сваки дан неко режи на уво како ће добити отказ кад „Они“ дођу, мирно прихватити да се њихов град, без борбе, преда противнику, да без борбе пристану да сопствену егзистенцију, егзистенцију своје деце доведу у питање? Због одлуке „београдских лидерчића“ да бојкотују изборе?! Да пристану да следеће 4 године, сваки дан, гледају неког „шабачког Јутку“? Нема шансе!

Донесули „СЗС Кисинџери“ одлуку о бојкоту и у тим градовима, десиће се нешто од следећег, а највероватније помало од свега:

А) део опозиционо настројених људи, поговото средњег и вишег ранга у администрацији ће се приклонити Напредњацима;

Б) део ће остати опозиционо настројен и гласаће за првог следећег ко није СНС, из очаја да некако одрже град ван домашаја СНСа

В) Шабац више никад неће имати већинско опозиционо расположење

Освоје ли Напредњаци град, једна једина ствар је сигурна, сав тај, до данас, опозициони народ ће „београдске Кисинџере“ дочекати моткама, кад се следећи пут појаве тамо. Ови први (А) зато што су „потурице горе од турака“ а ови други (Б) зато што су надрљали због „генијалних одлука“.

– Кажу, мора се ризиковати.

Ок, може. Али, хајде онда овако, предлажем да „СзС Кисинџери“, опозиционарима у Шапцу, поруче следеће: „бојкотујте изборе и ако после доласка на власт Напредњака, неко од вас добије отказ, слободно, једном месечно, долазите испред централе СзС у Београду по своју месечну плату!“

Е то је ризик! Тако се ризикује! Лако је туђим по копривама млатити.

На концу, процењујем да вам ризик и није иницијална намера већ да, свесно, „пустите низ воду“ та два града да би у некој следећој „бриселској екскурзији кукања“ могли изјавити да нема ни један опозициони град у Србији.

А бриселске мастиљаре вас неће ни чути, још се опорављају од Најџела Фаража, загледани у пасуљ ко ће следећи да се набије на излазна врата, колико ће пара изгубити због корона-вируса…

И без свега тога, нису давали пет пара за ваше жеље.

И ТВ Н1 се у четвртак сударила са реалношћу, добили су жаљење од Портпаролке ЕК, која ми оставља утисак особе која се, пре КЗШ, морала консултовати са атласом да провери где је Србија.

Да сам на месту Напредњака, учинио бих све да не освојим власт у та два града, можда у још неком…

– Кажу, треба се борити за више циљеве.

За више циљеве се бори идејом, идеологијом, програмом, позивом у битку.

А ви из СзС ништа од тога немате тј ви сте један бућкуриш.

Идеологија? Па ни сам Јеремић не зна где би идеолошки, најрадије би да буде „све“ и онда кад на њега накалемите, с једне стране Лутовца и Зеленовића а са друге стране Обрадовића, а сви окупљени око човека који има много новца (људи који имају много новца и генерално висок IQ немају припадност ничему и врло су танке социјалне интелигенције!) – добијете НИШТА.

У ствари, ви Вучићу и морате захвалити на томе што седите за једним столом, он вам је једино везивно ткиво. План и програм немате, никад га нисте ни имали.

Ђилас је недавно нешто набацио на папир али и то, издвојено само за себе и без континуитета, изгледа трећеразредно, очигледно популистички, чак и онима који активно не прате политичку сцену.

Све у свему, немате ви ни један основ да неког позовете за одбрану виших циљева.

Ви немате никакве вредне борбе а камоли високе.

– Кажу, Напредњаци ће тамо направити циркус и нема шансе да се освоји поново.

Ок, могуће. Али то није ни ваша процена ни ваша одлука. То препустите људима који су на локалу, биће да они то боље знају од вас. Самим тим што су једном успели, ко сте ви (иначе свуда околко неуспешни!) да њима одузмете право на битку?!

-Кажу, циљ бојкота је оголити апсолутну власт једне странке на свим пољима.

Не знам како се бојкотом огољава било шта.

А чак и да се огољава, објасните ми шта планирате да оголите у Шапцу? Па, људи тамо имају своју, слободну, ТВ, радио, локалне новине, простор за информисање, трибине, контролишу некакав буџет (колики год био)…

Што више слушам о причи бојкота, мени се чини да вама тај Шабац смета.

Подсећа вас да постоји и друга страна гледања –  Шабац није доказ ваше способности у Шапцу него доказ неспособности на свим другим местима!

Све у свему, ево вам неколико „типова“, можда нешто и научите:

  1. Кад премијерно погледате неки Напредњачки спот или чујете неку од порука њихових перјаница, а пре него што, славодобитно, поентирате да је то нешто глупо, зауставите се за тренутак. Размислите и лако ћете доћи до закључка, да поред тога што је из вашег (а и мог) угла глупо, ви нисте циљна група (као ни ја) којој се тај спот/порука обраћа.

Конкретно, баш брига Вучића да ли ћу нпр. ја изаћи на изборе и за кога ћу гласати, ако изађем. Тим који стоји иза њега (то сигурно нису људи из СНС-а, немају они интелектуални капацитет за то) хируршки прецизно осмишљава и пласира поруке. Негацијом смисла и поенте тих порука не губе Напредњаци, губите ви! Дакле, ако желите да срушите режим, морате радити по њиховој циљној групи. А то без идеологије нећете успети. Поготово не без НАЦИОНАЛНЕ ИДЕОЛОГИЈЕ. На грашанштину, другосрбијанштину, еурофанатизам, мучку подвалу политичке коректности и сл. нећете постићи ништа!

  • Чувајте се илузије и кобне замке да почнете да верујете у сопствене мотивационе поруке.

Брзо ћете се олупати у судару са реалношћу.

А није да немате искуства.

  • Док не формирате идеологију, препакујете савезе и коалиције према том критеријуму, направите добар план и програм, у све то укључите малог обичног човека и његове потребе, растрчите се по Србији, позовете у битку, прихватите да се ствари морају решавати у корацима а не преко ноћи и одмах –  нема вам будућности а ни нама са вама какви сте. Само трошите енергију народа, нисте ништа друго него „сигурносни вентил на Напредњачком политичком експанзионом суду“ који ће једном недељно испустити вишак енергије, да не дође до експлозије.
  • Препустите људима у Шапцу и Параћину одлуку да ли ће изаћи на изборе и како. Пружите им сву неопходну помоћ. Али, морам да нагласим, помоћ коју они затраже а не помоћ какву ви процените да њима треба. Лоши сте у проценама, катастрофални. Ако већ нисте способни да се бринете за те људе, бар им не отежавајте у њиховој борби. Напокон, успешнији су од вас. Доказано!

ПС: За вас из СзС а поготово за Зеленовића из Шапца не бих гласао никад, ни под тачком разно. Идеолошки и вредносно смо на дијаметрално супротним странама. Ви сте мени, заједно са Напредњацима, две стране једне исте, црне, медаље.

И све ово пишем, не због вас, пишем надајући се да ће истинска национална интелигенција, напокон, формирати Национални блок, превазићи личне сујете и сукобе, и вас из СзС заједно са Напредњацима послати на сметљиште историје.

Или, ако нас задесе невоља и зао усуд да баш ви замените данашњи режим, нека ови текстови остану „поруке у боци“, за неке будуће генерације Срба, паметнијих од нас, неке нове генерације политичара, паметнијих од Вас.

У том смислу, и онима који стоје на здравим националним позицијама, откуцава сат.

Још увек могу да пронађем оправдање и разумевање за тешке околности притиска и окупације напредњачко-грађанистичко-другосрбијанске клике.

Стрпљење ме, лагано, издаје.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар