Александар Ћурић: Крушик-из другог угла

среда, 27 новембра, 2019 у 10:13AM

Пословично, што се више прича и „арлауче“ око неког догађаја то ми мање знамо, све је гушћа магла и све смо даље од истине и разрешења.

За почетак, навешћу неколико, по мом мишљењу, ствари око којих не би требало бити спора:

  1. Сврха наменске индустрије, поред наоружавања наше оружане силе, јесте у извозу и продаји својих производа. То што су производи продавани било којој земљи која није под ембаргом не представља никакав прекршај. Такође, коме ће купац даље дистрибуирати (препродавати/поклањати) ту опрему није наша ствар, док год се купац (земља или фирма) не стави под међународни ембарго на куповину/продају наоружања.
  2. Коме ми и како продајемо наоружање одлично знају све релевантне светске силе. Ми, као и слични нама, не можемо продати 1 метак а да за то нисмо добили одобрење. Трговина наоружањем је под ригорозном контролом великих (сила а тиме и произвођача наоружања и опреме) да је просто немогуће да ми нешто самоиницијативно урадимо а поготово да то прође неопажено. Битно је знати да се, као и у случају нафтних деривата, и у екпслозиве стављају одговарајући маркери како би се знала земља порекла. Сходно свему, нема никаквог простора за било какве конспирације. Сви све знају, наравно, они који треба да знају. Ко се и зашто, свесно, прави луд, то је друго питање.
  3. Сходно свему наведеном последњих дана, немам дилему да је у Крушику и око њега направљено безброј прекршаја и кривичних дела – трговина утицајем, корупција, злоупотреба службеног положаја и сл.

Неспорно је да су оставке неминовност, да је кривична одговорност насушна потреба, ако желимо да будемо уређено друштво и да водимо рачуна о српским националним интересима.

Е сад, како у овом, по свему судећи владајућем унутрашњем сукобу, не би добили улогу „корисних идиота“, као нпр. већина опозиције, намеће се неколико питања, суштински важних за разумевање читаве приче, механизама и правог лица разноразних актера који нам се представљају и овако и онако.

  1. ТАЈНЕ СЛУЖБЕ. Александар Обрадовић је изјавио да је годинама уназад износио податке из Крушика. Одмах се поставља питање: како? Тј прецизније: како а да надлежне службе за контра-обавештајну заштиту то нису регистровале и адекватно реаговале? А логично је да се наменска индустрија покрива контра-обавештајно и да се води рачуна о безбедности запослених, опреме/производа и података.

ИЛИ је настао пропуст и доведена у питање способност служби ИЛИ су службе то знале а нису реаговале, по нечијем налогу и у нечијем личном/политичком интересу.

Желим да верујем (мирније ћу да спавам) да је у питању друга опција. Јер, то је од два зла значајно мање зло и лакше решиво. Оспобљавање је дугорочан и тежак процес а мењање политичке гарнитуре, која злоупотребљава службе безбедности, је много лакше и брже.

Сходно томе (а више на основу моје жеље да ситуација није потпуно катастрофална), не кривите припаднике тих служби, то су обични људи које срећете сваки дан на улици, у продавници, они су родитељи деце са којима у школу иду ваша деца, иду на концерте на које и ви идете, шетају се где се и ви шетате, једу исту храну, изгледају као обичан свет, живе у нормалним становима, деле са нама сву трагедију нашег друштва, једнако се боре са рачунима као и већина народа, не летују у Бодруму, Санторинију ни Бахамима и сл.

Гледајте према горе.

  • ИСТРАЖИВАЧКИ НОВИНАРИ. Исти, Александар Обрадовић је изјавио да је континуирано, током изношења података годинама, информације достављао „независним истраживачким новинарима“. Одмах се намеће питање: зашто се ови случајеви (који су по свему судећи неспорни) нису раније отворили? Зашто раније нису изашли са причом и тиме спречили процесе који трају годинама, лоповлук, корупцију, уништавање фабрике…? Да ли грешимо ако подозревамо да ти „независни новинари“ и нису независни већ, у комуникацији са неким, прорачунавају шта ће објавити а шта не, кад ће објавити и како ће објавити. Да ли се ти истраживачки новинари, можда, баве трговином информацијама па приче обављују по нечијој потреби и у одговарајуће време? Да ли су уопште истраживачки или добијају све сервирано на тацни, кад некоме затреба? Да ли су уопште независни него калкулишу, прорачунавају, прерачунавају и слушају? Да ли су медији под плаштом „истраживачке“ и „независни“ највећи „тројански коњи“ на страни лажи/манипулације а против истине?

Било би добро да добијемо одговор на та питања. И то за сваки тај медиј посебно!

  • ХАПШЕЊЕ. Од тренутка хапшења Александра Обрадовића па до тренутка кад је један недељник објавио информацију да је неко ухапшен, а према причама које слушамо, прошло је, барем, 10 дана! Шта се дешавало у тих 10 дана?

Ставите се у ситуацију да сте ви, по било ком основу, ухапшени. Сви мање/више имате родитеље и/или децу, браћу/сестре, брачне другове, кумове, пријатеље, колеге, комшије… Имамо тачно 2 (две) могућности. Или нико од њих није приметио да вас нема (да 10 дана нисте дошли кући, ушли у зграду, одговорили на тел позив, појавили се на послу, отишли на мали фудбал, омиљени кафић, нисте појавили негде по унапред договореном…), што је немогуће, или је тих 10 дана трајало нешто друго што неће да нам кажу. Да ли је некоме нешто тих 10 дана обећавано (да у замену не диже „фрку“), покушано да се направи некакав договор, нађе компромис…па се није успело, па прича, замислите „напрасно“ излетела преко „независних истраживачких новинара и новина“? Да ли је са једне стране покушана нагодба а са друге стране инсистирано на објављивању? Ко год да је са тих страна, очигледно је победила ова друга.

Да ли је узбуњивач „намештен“ да постане шпијун? Или је шпијун „спашен“ довођењем у позицију узбуњивача? Да ли се неко заиграо и преиграо? За чије бабе здравље?

Има ли Хероја или смо, ми који све то гледамо и слушамо, обичне будале? Тј, очекује ли се да будемо будале.

Је ли овај случај још један запоњак за којим трчимо и не мислимо својом главом док се придружујемо галерији „комплетних корисних идиота“?

Ок, ни први ни последњи пут. И то није изум ове власти, то су радили сви пре њих.

Мислимо сад да је данашња власт све методе и механизме усавршила, учећи из грешака својих претходника. И јесу, утегли су све што су могли утегнути, изгледа осим себе и својих људи.

Но, овај случај око Крушика ме или демантовао (да су усавршили) или је њихов унутрашњи сукоб толико јак да је нерешив. Само знам да у лапсусе не верујем.

Како ли ће тек, за разлику од претходника, „усавршити одлазак“, да ли ће измислити „политички златни падобран“?

Колико ће им у томе директно помоћи већина опозиције (поготово онај део који највише и најбруталније арлауче)?

Гледајте, слушајте, постављајте питања. Мислите. Својом главом!

Ништа друго нам не преостаје.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар