Амбасадор

понедељак, 28 јула, 2014 у 11:53AM

Упињао сам се ових дана да пронађем важан податак… Србији су у време великих поплава у помоћ притекли Руска Федерација и Европска унија, сувласник половине Београда из забачене арапске петролејске деспотије обећао је своме овдашњем пријатељу десет милиона долара… Али нико од њих није добио признање које је амбасадор Републике Србије недавно уручио премијеру Црне Горе Милу Ђукановићу.

Колико год да је Црна Гора помогла, помогла је као држава и помогли су њени народи… Како неко може озбиљно да схвати српску владу ако поистовећује Црну Гору са Милом Ђукановићем, а у истој држави најмање пажње поклања српском народу који је Србији ту свакако најважнији и узгред представља најснажнију и најприроднију спону две државе. Да ли је председник српске владе Вучић свестан да је неваспитано похваљивати човека који је његовог демократског претходника (са којим је ДПС био у коалицији) оптужио за убиство Душка Јовановића директора Дана а до данас нисмо чули ни реч о томе од истражних и судских установа? Колико је Србија током протеклих деценија од земљотреса из осамдесетих преко СРЈ и Државне заједнице помагала Црну Гору? И бар да смо помагали нашу браћу… Него смо давали оним режимима који су Србију користили како би учвршћивали своју ауторитарну власт… Подржавали смо разне политичаре да су се сваког петка летели кући на море а џипови су тутњали путем да би и тамо били важни као и у Биограду, оне који су  стајали на челу установе културе у милионској српској престоници а били су општински спортисти заслужни пре свега ДПС-у.  Добили смо бљувотине о наводној српској окупацији, вековном прогону, срамотно прикључивање рату против српског народа и то када је исти већ био завршен…

Читао сам да се у поводу поплава неколико црногорских војника прошетало тргом Славија све са државном заставом (изабраном да не би била српска тробојка Књажевине и Краљевине  Црне Горе). Кад смо већ код тога: да ли је још увек кривично дело када неко развије српску заставу у Црној Гори? Шта је са професорима из Никшића који су бранећи Српски језик остали без посла? Шта је са Предрагом Поповићем коме је одузето држављанство само зато што је био довољно храбар да каже да има и држављанство Србије? Шта је са чињеницом да је Црна Гора једина држава Европе која је малолетног сина вође српског народа у Црној Гори Андрије Мандића држала у притвору месец дана? Да ли је то она Црна Гора у којој се амбасадори занимају за ослобађање осумњиченог за убоство споменутог Душка Јовановића – осим српског? Држава у којој њено министарство за људска и мањинска права призна да су Срби обесправљени и дискриминисани (да их је пет пута мање у државној управи него што их је у држави) а званичну Србију то ни најмање не узбуди?

Србија је, беше, окренула некакав „нови лист“ доласком чудотворца Вучића? Премијера, који је ево „остварио“ свих девет обећања из експозеа, осим да смањи плате и пензије отврдне своје срце, а сви знамо колико би му срце било мекано – само кад би га имао.

Од амбасадора Републике Србије ретко чујемо нешто. То је свестран човек. Био је социјалиста, радикал, а сада је напредњак… Био је фудбалер, политичар, ако се не варам доктор је економских наука, сада је дипломата… У Црну Гору је упућен у складу са традицијом. Раније је ту био Лутовац: ем држављанин Црне Горе, ем се залагао за антисрпску државну зајдницу… Сада имамо човека који развија овакву анационалну политику а десет година је подржавао странке које су биле у другој крајности… Када је требало да добије агреман испричао је новинарима причу о пријатељу коме је мајка из Црне Горе, а отац ваљда из Србије и тај његов пријатељ биће симболизује нашу позицију… Дакле, ствар није у државном и националном интерсу, већ у политици која у ствари не гледа малог човека, већ интересе малих политичара у Београду и њиховох старијих колега у Подгорици.

Ми делимо признања док у Херцег Новом, највећем српском граду на мору, преузима власт режим који није добио изборе. Док у Подгорици где су и на фалисфкованим председничким изборима опозиционари победили, мањинску владу диктирају штуле Ђукановићевог режима… Све то не интересује српску владу, а не потреса ни амбасадора. Па не  би он имао холивудску каријеру у овом блаканском паклу да је ствари схватао тако озбиљно, начелно и дословно… Важно је да си на листи, да те виде, да рачунају на тебе, да те се сете… Вичу они који се нису снашли… Који немају… Који не умеју… Који не знају…

Пре две године влада Србије је на телефонској седници мењала раније усвојену „Стратегију о политици према српском народу у дијасори и региону“. Промакло им је да су усвојили циљ да српски народ буде равноправан и конститутиван у Црној Гори. У Подгорици су се  јако наљутили, а и наши „пријатељи“ из ЕУ би могли да се унервозе… Данас је та стратегија без одлуке владе још измењена,  додатно разводњена и потпуно обесмишљена… Власт је прво укинула министарство за односе са дијаспором и српским народом у региону, а недавно су угасили и канцеларију. Извршење ових уставних обавеза пренели су на српску дипломатију.

Свака им част. Вратиће им се двоструко.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар