четвртак, 27 августа, 2020 у 12:09PM

„Сарадња Србије и Српске, јачање заједништва две државе и изградња јединствених институција представљају добру вест. Реч је о промоцији идеја заједништва међународно признатих држава Републике Србије и БиХ, а тиме и тзв. „европских вредности“ о којима је током протеклих деценија било толико речи у Бриселу и о чему нас непрекидно подсећају наши, у том погледу свакако напреднији, суседи Албанци. Српска нација је једна и недељива, па афирмација те чињенице, која је притом у складу са уставима две државе и међународним споразумима (Дејтонски споразум, Споразум о специјалним везама), може само свима да користи. 

Питамо се, зашто се оволико чекало? Нејасно је и зашто концепт изградње јединственог економског, културног и просветног простора не примењујемо и на другим странама – посебно према српском народу у Црној Гори, Северној Македонији, Заједничком већу општина у Славонији?

Дан пробоја Солунског фронта добро је изабран као празник српског јединства, зато што је овом највећом војном победом у нашој историји започео коначан процес уједињења српског народа и уопште Југословена – који су тада добили уставност и демократију. Срби из Босне и Херцеговине чинили су око 6% српске војске (у БиХ је тада живело нешто више од шестине целокупног српског народа), сви они били су добровољци! Зато је та победа заједничка. Ипак, било је још датума који су могли постати „Дан српског јединства, слободе и националне заставе“. Један од њих је 13. новембар, када је 1918. склопљено последње примирје у Првом светском рату, између Србије и Мађарске, којим је потврђен излазак српске војске на нове границе – окупљених српских земаља. Тада је у суштини признато јединство нашег народа у Србији и целокупној Босни и Херцеговини.

Ако говоримо о јединству Србије и Српске, свакако је већи и важнији празник по свој прилици 26. октобар, када је 1377. бан Босне Твртко Први овенчан круном Немањића…

О новом празнику нису одлучиле Народне скупштине и није било расправе у јавности. Нација која као државне празнике по закону прихвата Савиндан и Видовдан исте не слави, али ствара нове. Замисао двојице председника и њихових кабинета треба да потврде државне и националне установе чија важност је сведена на декоративну. Закон о празницима је 2001. донесен тако што је чак и представник СУБНОР-а и ДИНОР-а прихватио већинску одлуку о укидању Дана борца (7. јула). Сви владини и скупштински одбори били су једногласни, празнике су подржале националне мањине, опозиција и само је један посланик у скупштини гласао против. Тако се доносе националне одлуке које треба да трају.

Деценијама је преговарано да чланови династије Карађорђевић сахрањени у прогонству буду враћени у Србију. То је одједном брзо завршено 2013. када је требало потписати Бриселски споразум о предаји Севера Косова албанској парадржави.

Да ли јучерашња демонстрација родољубља треба да и сада код грађана изазове стрепњу?“

др Чедомир Антић

Posted by Напредни клуб
Categories: Актуелно, Интервју