недеља, 2 септембра, 2018 у 3:54PM

Istoričar i predsednik Naprednog kluba Čedomir Antić za DW ocenuje da su velike sile u jugoslovenskoj krizi nastupile licemerno i da je pravo na samoopredeljenje dato za 1.600.000 Albanaca, ali da to pravo nije dobilo 1.750.000 Srba van Srbije. To je, prema njegovim rečima, ostavilo gomilu problema u svim balkanskim državama.

„Podsetiću vas, a i zbog onih koji se pozivaju na Ustav SFRJ, da su Srbi, za razliku od Albanaca, imali status naroda. Tako da je potpuno logično da 1.100.000 Srba u Republici Srpskoj moraju da imaju ista prava kao 1.600.000 Albanaca. I jedni i drugi imaju želju da dobiju državu, a i jedni i drugi su deo međunarodno priznatih država. Ali, to nije zvaničan stav Srbije, i mislim da taktika srpskog predsednika nije da se takav cilj i postigne“, kaže Antić.

Antić dodaje da Srbija ne bi trebalo da insistira na tome da se jedan problem, za koji Evropska unija misli da je lokalizovan, proširi. „U tom smislu bi Srbija trebalo da kaže: U redu, Srbija ne traži da se poveća. Srbija ne traži ni nezavisnost za Republiku Srpsku. Ali traži samo ono što je svakome dato – a to je pravo da se opredele. Jer, ne mogu to pravo imati samo Slovenci, Hrvati, Bošnjaci, ili Crnogorci, i da su pri tom jedini parametar granice koje je odredio komunistički režim. A moderna Evropa je nastala na antikomunizmu“, napominje Antić.

Antić ističe da Srbija u ovom slučaju mora da insistira na principima. Moje uverenje je da govorimo o principu, napominje Antić. „Ako jedan narod ima pravo da se opredeli, a to pravo nije dato nikom drugom, onda taj princip treba menjati. Pošto Srbi u BiH imaju svoju državu koja se zove Republika Srpska, i koja je priznata međunarodnim sporazumom, onda je logično da i Srbi dobiju neka prava. Zato smatram da bi najbolje rešenje bila jedna velika međunarodna konferencija, uz učešće velikih sila, i da na toj konferenciji budu otvorena sva pitanja, i da se primene isti principi na Balkanu“.

Čedomir Antić primećuje da je zapravo ključno pitanje ko može ozbiljno da shvati Srbiju „koja ima dvadeset raznih rezolucija i deklaracija, koje kažu da je Kosovo Srbija i da neće prihvatiti podelu. A onda se pojave tamo neka premijerka, i predsednik, i ministar spoljni, koji govore o razgraničenju i podeli, a ujedno svi oni kažu da neće priznati nezavisnost Kosova“.

( „DW“ )

Posted by Напредни клуб
Categories: Вести, Преносимо