Antić za Frankfurtske vesti: Uspon i pad jednog političara

понедељак, 7 септембра, 2020 у 11:47AM

            Milo Đukanović je uspeo u nečemu što nije pošlo za rukom niti jednom evropskom ili svetskom diktatoru: promenio je tri ideologije (komunističku, nacionalističku i atlantističku) i tri zaštitnika (Srbiju, Rusku Federaciju i SAD). Kumovao je stvaranju tri nezavisne države članice UN, kao i razaranju bar dve od navedenih. Đukanović je uspeo da jedini od Miloševićevih saveznika (koji se nalazio na čelu države) ne završi kao osuđeni ratni zločinac. Na evroazijskom kontinentu nema aktivnog političara koji je toliko povezivan sa organizovanim kriminalom. Navodni „dobri momak sa Balkana“ i „šampion evropskih integracija“, jedini je evropski političar koji je tokom trideset godina bio u središtu dvadesetak prvoklasnih skandala – od falisfikovanja izbora, preko pogibije urednika najtiražnijih novina do seks-trafikinga – a da mu to iz SAD i EU niko značajnije ne zameri. Sposobnost da svakoga može da izda i da uvek nepogrešivo služi jačima, izgleda da nije bila dovoljna. Uništio je političare svoje generacije (Marovića, Bulatovića, Kneževiće…), kompromitovao je moguće naslednike (Lukšića, Boškovića, Nenezića), okružio se poslušnicima i šovinistima. Došao je dan kada u svetu nikoga ne zanima njegov križarski pohod na Srbe radi održanja na vlasti. Kada je korona sprečila da umesto sadašnjih 10-12,000 na izbore izvede 30,000 mrtvih duša. Opozicija se ujedinila. Manjine tražile previše. Među velikom većinom Srba i Crnogoraca njegov bogoborački zakon protiv pravoslavlja izazvao je istinsku pobunu.

             Počelo je novo doba, a on je još uvek predsednik. Karijera je trebalo da mu se završi sa padom Berlinskog zida, a njemu i sada ostaju još tri godine mandata. Kraj je stigao, ali mu o tome treba još javiti.  

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар