Антић за „Спутњик“: Питање Новог Пазара доминантно зависи од нас

субота, октобар 28th, 2017 у 4:50PM

Обележавањем стогодишњице такозване Сјеничке конференције, Бошњачко национално веће, не први пут, актуелизује маргиналне догађаје из прошлости и ставља их на пиједестал националне борбе за ослобођење санџачких муслимана (Бошњака).
Вероватно у недостатку националних хероја, Бошњачко национално веће (БНВ), у којем доминацију има Странка демократске акције Сулејмана Угљанина, пре пет година се окренуло слављењу имена Аћифа Хаџиахметовића — Бљуте, сарадника нациста, стрељаног 1945. године због издаје и масовних убистава на територији Санџака.
Слављење Аћиф ефендије изазвало је подељеност унутар бошњачке заједнице, па су из БНВ прибегли потрази за новим датумима и догађајима који би дали легитимитет Угљаниновим захтевима за аутономију Санџака.
Решење је наизглед пронађено у догађају из августа 1917. године, такозваној Сјеничкој конференцији. Те године, аустроугарске окупационе власти сазвале су састанак 12 председника санџачких општина, који су усвојили Декларацију којом се захтевало да се Новопазарски санџак, подељен између Србије и Црне Горе 1912. године, прикључи Босни и Херцеговини.
Колико је овај догађај маргиналан у историји, показује и чињеница да су му Кенет Морисон и Елизабет Робертс, аутори пристрасне и пробошњачки настројене санџачке псеудоисторије, посветили тек неколико реченица. Но, то не спречава Сулејмана Угљанина да овај догађај слави као, како каже историчар Чедомир Антић, „санџачку Филаделфију“.
Штавише, прошлог викенда БНВ је организовало међународни скуп под називом „Друштвено-политички, правни и историјски значај Сјеничке конференције“.
Учесници скупа позвали су међународну заједницу „да у процесу европских интеграција Западног Балкана реши статус Санџака“, да успостави правну сигурност, владавину права и једнакост пред законом на територији ове регије, саопштава информативна служба БНВ. Историчар Чедомир Антић и председник Напредног клуба, претпоставља да би прваци БНВ желели да Европа поново буде угрожена од ауторитарности милитаризма царске Немачке и Аустроугарске.  Слично је и са случајем Аћиф ефендије, додаје Антић, који је током Другог светског рата у Дежевском срезу обновио феудализам, што је једини случај обнове феудализма у 20. веку.
Поред погледа у проблематичну прошлост, каже Антић, на делу је покушај једне групе људи, која више од десет година живи од средстава из српског буџета, да им неко други, по угледу на Косово, створи државу. Ради се о злоупотреби и погрешном тумачењу историје, јер је покрет санџачких муслимана под аустроугарском окупацијом Србије био недемократски, као и покрет Алије Изетбеговића у БиХ, закључује Антић.

( „Спутњик“ )

 

 

Posted by
Categories: Преносимо

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар