Antićev odgovor Miletiću: Prosveta ili politika?

недеља, септембар 24th, 2017 у 12:17PM

Kolega dr Aleksandar R. Miletić, istoričar sa Instituta za noviju istoriju Srbije i predsednik nevladine organizacije „Centar za istorijske studije i dijalog“ napisao je tekst u kom je kritikovao udžbenik Istorija za 3. razred gimnazije autora prof. dr Radoša Ljušića, upravnika katedre za Istoriju srpskog naroda u novom veku. Zanimljivo je da dr Miletić nije u sadržaju prilično obimnog udžbenika pronašao neku faktografsku grešku ili tumačenje neutemeljeno na izvorima ili delima istoričara. Dr Miletić međutim veruje da je udžbenik koji je prof. dr Ljušić napisao protivan politici koju vodi Republika Srbija kao i da „obiluje uvredama i diskvalifkacijama“ prema drugim narodima. Nema u tekstu udžbenika ni suočavanja sa „lošom“ prošlošću.

Dr Miletić nabraja veći broj, po njegovom uverenju, neprihvatljivih teza u ovom udžbeniku.

Dr Miletić svakako zna da istoriju pišemo na osnovu izvora. Zato nije uvredljiva konstatacija da Crnogorci, a posebno njihovi glavari, nisu bili postojani u svojim privrženostima i da je siromaštvo doprinelo razvoju korupcije u tom društvu. O tome govore izvori, bez kojih nema istorije. Izvori takođe nedvosmisleno potvrđuju i da su Crnogorci u 19. veku bili deo srpskog naroda.

Kada neko kaže za patrijarha SPC da je „srbijanski verski poglavar“, a to je instrukcija koju imaju mnogi strani mediji u programima na srpskom jeziku, kolega Miletić verovatno i ne primeti, a kamo li da se uvredi. On očekuje da neki autor osmanske feudalce Arbanase iz Stare Srbije nazove „albanskim feudalcima“. Prof. Ljušić nazvao ih je „šiptarskim feudalcima“ i razumljivo pravoverni i jednostrani kolega Miletić smatra da je to rasistička uvreda. Do šezdeseth godina 20. veka, međutim taj naziv bio je u zvaničnoj upotrebi. Adem Demaći, staljinista i šovinista sa Kosova koga neki smatraju „albanskim Mendelom“, dao je sinu ime „Šiptar“ (Shqiptar Demaqi). U krajnjoj liniji niko se ne ljuti na Francuze zato što Srbe nazivaju imenicom zasnovanom na uverenju da su Srbi u prošlosti bili robovi.

Ne razumem zbog čega je nepotrebno objašnjavati učenicima kako je došlo do prelaska naroda u Islam? O tome takođe postoji obilje izvora. O ekstremizmu konvertita ne govori samo neki srpski nacionalista već je to fenomen poznat u istoriji i sociologiji religije.

Da li sam dobro razumeo da je prema uverenju uvaženog kolege Miletića, Srbija kandidat za članstvo u EU i neki tamo profesor nema šta da analizira tradicionalno jasan i nedvosmislen stav država Zapadne Evrope prema Balkanu?!

Profesor Ljušić opisao je progon srpskog naroda nastao u vreme propasti Prvog srpskog ustanka. Dr Miletić zamera mu stil pisanja. Takođe, smatra za nedostatak što autor ne piše o progonu muslimanskog stanovništva u srpskim gradovima. Kolega Miletić međutim zaboravlja da je na jednoj strani bila imperijalna sila, Osmansko carstvo, koja svojim podanicima tokom decenija nije obezbedila elementarnu sigurnost a na drugoj strani ustanak koji je u osnovi bio buna zavisnih seljaka. Ako je kolegi Miletiću to isto onda bi trebalo da na sličan način kritikuje gotovo sve udžbeničke opise seljačkih buna i narodnih ustanaka. Takođe valjalo bi tada napisati i kada je i na koji način muslimansko stanovništvo naseljeno u gradovima Smederevskog sandžaka, a pretpostavljeni opis bi poremetio jasno određen program koji treba da sledi autor udžbenika.

Slično je i sa tvrdnjom dr Miletića da prof. Ljušić nije predstavio progon arbanaškog stanovništva iz obasti Toplice. Opet anahron izraz „etnički Albanci“. I opet ekskluzivnost srpskog progona koji je prema dr Miletićevim tumačenjima nesmunjivo započeo spiralu nasilja. Ako treba slediti istorijski narativ viđen od savremenog albanskog nacionalnog pokreta, onda treba reći i da su arbanaške, tatarske i čerkeske neregularne trupe manje od dve godine ranije opljačkale i spalile čitavu Istočnu Srbiju i prognale njeno stanovništvo. Dr Miletić spominje da su Arbanasi bili većina u Toplici. Nepotreban podatak ako ne naglasi kada i na koji način su to postali, a o tome imamo obilje izvora.

Kolega Aleksandar R. Miletić istoričar je čija su istraživanja posvećena 20. veku. Zanimljivo je njegovo zanimanje za udžbenike vezane za razdoblje kojim se ne bavi. Plima srpskog nacionalizma trajala je tokom poslednje decenije 20. veka nekoliko godina, jednako jednostrana i pristrasna reakcija traje decenijama.

Zanimljivo je da dr Miletić dovodi u vezu ministra Lončara iz DSS-a sa ovim udžbenikom istorije. Udžbenikom koji uzgred nije prvi put objavljen 2007, već 2002. godine, za vreme vlade Zorana Đinđića. Dr Miletić izgleda nije obavešten da nastavne programe ne piše ministarstvo, dok u odobravanju udžbenika ono nema presudnu reč. I u vreme Miloševićevog režima profesori (kod kojih smo studirali kolega dr Miletić i ja ) stajali su iza programa nastave istorije u školama i često su bili autori udžbenika. Profesor Ljušić ja autor nekoliko udžbenika. Moj udžbenik Istorija za 7. razred objavljen je pre sedam godina i konkurent je njegovom udžbeniku. Običaj je da se na knjigu odgovori knjigom. Kolega dr Miletić, koliko mi je poznato, nije do sada objavio neki udžbenik. Neka to samo ne bude udžbenik koji poput udžbeničkog pokušaja koleginice, dr Miletićeve starije istomišljenice, protivno svim izvorima recimo tvrdi da je u Kosovskoj bici učestvovala koalicija balkanskih država. Takođe, mi imamo, kakvu-takvu naučnu zajednicu, zar nije bilo logično da sa u nauci utemeljenim primedbama prvo nastupi u nekom stručnom ili naučnom časopisu, a onda korektno o svom stavu i kasnijoj debati, izvesti javnost posredstvom medija? Ovako čini se da kolega Miletić pokušava da sopstvenim snagama utemelji kritičku istoriografiju u Srbiji (koja uzgred postoji bezmalo vek i po), pa protivno političarima i šovinistima, pokušava da stekne podršku javnosti za svoj navodno naučno ispravni stav. A možda je reč o nekakvoj pravovernosti, koju kolega dr Miletić na ovaj način dokazuje mnogo godina nakon što je izašla iz mode i pune rentabilnosti.

Posted by
Categories: Ставови

1 Коментар на "Antićev odgovor Miletiću: Prosveta ili politika?" Оставите коментар
Оставите коментар