Author Archive
Једна година
Шта 2010. годину чини посебном? Она је означила крај илузија. Криза није окончана 2009. године, како је прорекао мр Млађан Динкић – највећи економиста међу видовњацима. Планови владе најављени буџетом за 2010. годину нису остварени. Инфлација је већа него раније, земља задуженија, привреда се слабије развија, реформа правосуђа је крахирала, борба за суверенитет над Косовом и Метохијом је банкоритрала пред Међународним судом правде, процес легализације дошао је до стадијума да власт више нема јасан и јединствен став. Монополи у Србији довели су до тога да се по први пут од 2000. суочавамо са несташицом појединих намирница.
Аутодемисија
Ово друго одрицање… а ко зна да ли ће их и колико још бити, више подсећа на сложену тактику неког власника или директора међународне компаније који свим силама настоји да стварност формално прилагоди неумољивим законима. Зато такав лута кроз корпорацијске власничке и управне лавиринте, склања се пред владиним установама, конгресним комитетима, парламнетраним анкетама и сенатским комисијама. Прескаче зидове функција и провлачи се кроз живице власништва и одговорности. Није ми познато да ли је тако нешто могуће када сте на власти у једној држави. Можда, једино, ако сте истовремено политичар и власник државе. У овом случају можда нису народ или Велике силе ти које треба заварати. Можда је реч о онтолошкој борби. Рвању са историјским развојем и неумитним напретком, којима се на олтар подносе велике и гласне, али козметичке и суштински ништавне промене. У току је, биће, битка против судбине и пролазности.
Органи и установе
Најснажнији мој утисак није чињеница да је вођство албанског националног и терористичког покрета било криминализовано. Такође, нису ми блиске тезе према којима откриће и међународна потврда ових злочина може да доведе до помирења или релативизовања злочина српске стране. Мене је по ко зна који пут затекла бескрупулозност званичника у Бриселу, Тирани и Вашингтону. Упркос јасним, непобитним чињеницама чујемо оптужбе против Савета Европе и заклињање у албанско ратно вођство на Косову. Из САД и ЕУ углавном долазе лицемерне тврдње према којима трговце органима отетих цивила прво треба осудити, па тек онда износити оптужбе у јавност. Али, ко уопште може да осуди премијера државе коју су створиле САД и ЕУ?
Душанов мост
Из крила српске и југословенске државе настала је модерна, слободна БЈР Македонија: осмишљена далековидом мишљу Стојана Новаковића, омеђена јунаштвом српских армија и заштићена храброшћу Топличког партизанског одреда. Шта год да су српска и југословенска монархија учиниле на територији данашње БЈР Македоније, уследило је троструко дуготрајније раздобље обесправљености српског народа. У Скопљу је крајем 19. века српски народ успео да се избори за свог владику Фирмилијана, данас канонског архиепископа Охридског хапсе, а СПЦ забрањују исповедање вере. Трећина становника вардарске Македоније били су пре стотину година Срби, данас албански одборници омогућавају употребу српског језика у Кумнаову.
Црногоријанци
Када и ти несрећни Шумадинци не могу да се ослободе тврдњи разних необавештених мислиочевих помоћника-скрибомана да су уствари сви они сами Црногорци, треба рећи нешто о црногорству. Можда и више него Срби – који као народ, овакав какав су данас, постоје од средњег века, а као нација су ту први на Балкану од прве половине 19. века – својим коренима треба да се врате ти Црногорци. Ако је већ Црна Гора један вештачки, током 20. века створен политички појам, онда нису сви они који су у њој рођени сместа и „Црногорци“. Хајде да кажемо да неко може Србе из Црне Горе погрешно назвати „Црногорцима“, али ако већ Тачи и Пајтић нису Србијанци, онда је тешко замислити да је Љуба Тадић Црногорац. Ако је пак Тадић Црногорац, зашто онда то није Радован Караџић? Можда није о томе мислио мислилац и владар који није на власти…
Пријатељство
И док наше кошаркашице у Његошевој престоници, историјском бастиону српства, играју у, како записаше једне подгоричке новине, „фантастичној атмосфери“. Где се у духу јасеновизације земљице Дукље милозвучно скандира „Уби ! Уби! Уби Србина!“. Ми треба да верујемо да смо због два-три геста пријатељства према Вуку Јеремићу или Томиславу Николићу ушли у фазу добрих односа две државе.
Промене
У Србији никада не би била промењена власт да није решено њено национално питање. Како је решено, боље да не говоримо. Косово и Метохија су окупирани, захваљујући тој несрећи онемогућена је изборна манипулација Милошевићевог режима, али му је одузета и карта националног заштитиника – пошто је јавно славио победу над НАТО. Црна Гора се такође фактички одвојила, макар у погледу избора. Опозиција је предстванике преосталих националних мањина наградила дајући им несразмерно велики, али политички неопхдан, утицај у будућој влади. За разлику од Србије, Црна Гора не може да отцепи своје Србе. Да „створи“ неку Републику Брда и Стару Херцеговину па да онда уједињена опозиција у маленој Превалитани дели потпредседничка места Албанцима и Муслиманима, а малобројним Хрватима препушта бокешку војводину. Срби су неизоставни део Црне Горе. Штета је била што смо, ако већ нисмо створили уједињену Србију, чији би Црна Гора била поносни и почасни саставни део, уопште губили време на разне југуславије и чуда која нити су била државна нити заједничка, жртвујући права Срба у Црној Гори за та бирократска чуда.
Posle devet izbora
Inžinjer Miroslav Pavlović iz Dudovice pored Lazarevca, inače ugledan član Naprednog kluba, reče mi pre neki dan da je narod postupio promišljeno i lukavo. Održavajući postojeće stranke u približno istom položaju, Srbi su suštinski odgovorili na populističku politiku vlasti i opozicije iz protekle četiri godine.
Британска Република ЦГ
Избори у Црној Гори додуше не доносе Бог зна шта. Земља је много стабилна, невероватно напредна и политички монотона у мери неупоредивој са неком другом европском државом. Неко безобразан у мржњи – према 1. свим онима који јесу на власти а не виде се, 2. виде се а нису на власти, и 3. служе као икебана власти а то им пред сваке изборе и није нека реклама – рекао би да је у црногорској политици досадно колико и у севернокорејској.
Аутотероризам
Случај особе А.Н. указује на парадокс: наши екстремисти не треба да прете страним државницима. Напротив, прикладна реакција званичне Србије показује да само угроженост београдских политичара потекла из држава региона може да заинтересује нашу владу за легитимна права српског народа. Шта да радимо, такав нам је хороскоп, двадесет година смо звиждали химни соптвене земље па можемо и сада сложно да узвикнемо: „Ружди, чоче Божији, само пиши!“