Author Archive

Slučaj građanina Ž.M. i još 650,000 Srba

Pošto je posle oduzimanja jahte Mitrović prekinuo sa emitovanjem hrvatske muzike na „Pinku“, možda ne bi bilo loše da se neko ovde doseti da mu se oduzme čamac, ne bi li prekinuo sa emitovanjem muzike koja preovladava na ružičastoj TV.

POVODOM teksta objavljenog u listu Pres 20. avgusta 2011.

U izjavi datoj Vašem listu nisam rekao da „dva miliona Srba koji žive u zemljama regiona svakodnevno trpe kršenje svojih osnovnih građanskih i ljudskih prava’, ono što se uobičajeno podrazumeva pod sintagmom ‘osnovna ljudska prava’ bila bi: pravo na život, na slobodu mišljenja, zabrana torture i nečovečnog postupanja, zabrana ropstva, sloboda kretanja…

Добросуседски односи

Закон о предузећима Републике Хрватске је све до краја деведесетих година садржао одредбу којом је привредним субјектима из Републике Србије било изричито забрањено да стичу акције и уделе у хрватским компанијама. Није дакле реч о томе да je Хрватска економија недоступна страним улагачима, или о пракси која би указивала на будуће економске проблеме једне земље, нерасположене према тековинама либералног капитализма у јеку св. економске кризе. Ради се, несумњиво, о вишедецениској, националној и државној политици Републике Хрватске у односу на једну њој суседну земљу. Иако такве одредбе у хрватском законодавству данас више нема, а недавно је од стране Европске комисије предложено и да Хрватска постане чланица Европске уније средином 2013. (док ће Србија ће, по свој прилици, сличну препоруку морати да сачека још готово читаву деценију) стање је, у основи, готово непромењено.

Одбрана ојкања

Средином новембра 2010. године, на заседању у Наиробију, „UNESCO“ је прогласио и заштитио „ојкање“, односно „ојкачу“ као нематеријалну културну баштину од изузетног значаја, што представља врло важан и, сложићемо се, позитиван догађај. Међутим, све би било у реду да је „ојкача“ заштићена као нематеријална културна баштина онога коме заправо припада, али то није случај. „UNESCO“ је прогласио и заштитио „ојкање“, односно „ојкачу“ као нематеријалну културну баштину Републике Хрватске, која је још 2009. године поднела предлог за заштиту „ојкања“ као хрватског културног наслеђа, иако се заправо ради о вокалним облицима традиционалних песама Срба Крајишника.

МОРАЛНИ ПАД И/ИЛИ КАКО НА СВЕТЛО ДАНА

Верујем у жељу за животом, уврен сам да је поседује и српски народ, стога се и надам да ће и он пронаћи начин како да опстане, како да не исчезне са мапе света – из самог живота. Србима данас – да би постојали сутра – једино могу помоћи они сами себи. Сви пројекти који се заснивају на додељивању и уручивању среће и благостања завршавали су се фатално.

Serious human rights violation in Montenegro

Lettet to mr Eduard Kukan, former Minister of Foreign Affairs of Slovakia and current memeber of the European Parliament

„Европски“

Црногорски политичари и режимски медији су се забринули због тога што је Влада Србије усвојила Стратегију политике према српском народу изван граница Србије. Међу њима, разуме се, предњачи председник црногорског парламента од кога смо поново чули запаљиви дискурс усмерен на оспоравање легитимних права српског народа у ЦГ. Каже да је реч о „агресији“ и „новом Начертанију“…

Питање Косова и Метохије и економски развој области

Мр. Живко Цуцкић представио је своје виђење решења Косова и Метохије као и економског развоја те области. Његов рад можете преузети кликом ОВДЕ.

Све је лично, ништа није политика

Ниједан амбасадор неће формирати Владу Србије. Формираће је исти фактори који су и претходну – водеће политичке личности – с већим нагласком на трећу него другу реч. У питању је борба ега, ко с ким никако неће а ко би с ким могао. У нашој политици, част изузецима, постоји одсуство концепције, кључне су личности и њихове одлуке – њихови (не)формални саветници, лична професионална историја и најбитније амбиција. То је мање више то, све остало, па и моћни амбасадори и међународни фактори, су другоразредног значаја. То се и види по резултатима наше политике, мерене политичким и, њима подређеним, економским неуспесима.

Цетињски говор мржње

Прошло је већ осам дана од како су се на кошаркашкој утакмици женских репрезентација Црне Горе и Србије на Цетињу чули позиви на истребљење српског народа. О дивљачком србофобном реперотару који је те вечери послужен у пуној цетињској дворани „Ловћен“ најпре није известио ниједан црногорски медиј, баш као што је и сам коментатор у дирекном преносу на црногорском јавном сервису (за разлику од својих београдских колега одавног издрилованих да се од сличних провала шовинизма сместа ограде) остао глув на повике „Убиј закољи да Србин не постоји“ и „Србе на врбе“, које је гласно извикивала једна група црногорских навијача. Сасвим је друго, далеко опасније и изгледа, једино битно, да ли је притом угрожена лична безбедност српских властодржаца. Србима у ЦГ су на очиглед Београда, Европске уније и САД ускраћена сва мањинска права, па нема разлога да се узрујавамо ни сада када им се отворено прети. Није тај говор мржње уперен против Бориса Тадића или можда ДР Конго, па да се министарство спољних послова Р. Србије тиме бави неколико дана у ишчкекивању гласања за српског кандидата у Генералној скупштини УН.