Author Archive

Aпел за концесију на прави начин

Ако поседујете плац и желите да изградите објекат који бисте касније рентирали, можете то учинити на два начина. Уколико приход од процењених будућих станарина далеко премашује цену изградње, можете се лагодно задужити и кренути у посао. Али, ако је рачуница ‘танка’, бићете присиљени да тражите суинвеститора, који ће, ако га уопште нађете, сигурно за себе захтевати много више квадрата од оног што се вама првобитно чинило адекватним суми новца коју он улаже. Тад почиње права дилема: Да ли одустати и оставити плац да бескорисно и даље зараста у коров или се упустити у преговоре, до изнемоглости покушавајући да изборите услове који су колико-толико повољни по вас?

Предлог за реформу и реструктурисање музичке индустрије у Југославији

Процес демократизације, примене права, тржишне привреде и слободне конкуренције укључује и решење нагомиланих проблема и питања у области музичке индустрије. Као и већ дужи низ година, она је углавном у рукама бивше политичке елите и ванзаконских, мафијашких клика, које на југословенском, и тржишту дијаспоре настављају несметано функционисање. Не поштовање и не постојање закона у овој области, представљају битну препреку интеграцији Југославије у европско и светско тржиште. Услов за укључивање у светске токове је поштовање и постизање критеријума и стандарда које ова тржишта захтевају. Без обзира на не велику профитну вредност скромног тржишта Југославије, решавање проблематике пиратерије, ауторских и извођачких права, значајно је питање за Западне земље. Права интеграција захтева компатибилност на сваком пољу. На решавање оваквих проблема, приморане су и остале земље балканског региона сличних друштвених уређења, а значај интегрисаног балканског тржишта није занемарљив.

Музички бизнис без гламура

Процес демократизације, примене права, тржишне привреде и слободне конкуренције, укључује и решење нагомиланих проблема и питања у области музичке индустрије. Већ дужи низ година она је у рукама бивше политичке елите и ванзаконских клика, које на српском тржишту, и тржишту дијаспоре, настављају несметано функционисање. Непоштовање закона и непостојање еснафских правила у овој области представљају препреку интеграцији Србије у европско и светско тржиште. Услов за укључивање у глобалне токове је поштовање и постизање критеријума и стандарда које ова тржишта захтевају. Без обзира на невелику профитну вредност тржишта Србије, решавање проблематике пиратерије, ауторских и извођачких права, значајно је политичко и економско питање за западне земље.

Лекарска комора и око ње!

Закон је рекао да се сви лекари у Србији морају регистровати у новоформираној ЛЕКАРСКОЈ КОМОРИ СРБИЈЕ до 30.октобра 2007. Журба, спремају се документа! Фотокопије морају бити оверене, или се лично мора доћи у подружницу СЛФ, Синдиката лекара и фармацеута Србије! Процедура траје сат-два, процењујемо! Времена, просто, нема за то. Рок је 30.октобар! Београдски регион има преко 10.000.лекара. У Србији преко 20.000 Ипак боље је да се тај посао обави преко здравствених установа. У многима је то већ договорено.У том случају потребно је оверити сваку фотокопију.

Седам година после

Још једна годишњица 5. октобра. Можда прави тренутак да на час застанемо и погледамо у године, које су иза нас, али и у дане који следе. Пре 7 година градјани Србије су изборили историјску шансу за нови почетак. На развалинама Милошевићеве државе, тадашња политичка елита је почела да зида кућу у којој и данас живимо. Са ове дистанце, мислим да је требало боље очистити темеље. У подруму се увек накупи доста смећа. Можда је требало и обратити пажњу на госте, поготово на оне са поклонима. За зидање државе је осим спретности, потребна и мудрост, али и свест о озбиљности посла, у коме свака грешка може да утиче на генерације сународника.

Културноисторијски ентитети Запада и будућност

Савремени Запад је постављен на два очигледна културноисторијска стуба. То је са једне стране Католичанство, као матични религијски правац западних Хришћана. Са друге, то је Протестантизам, који у своје оквире укључује већи број независних цркава. Цивилизацијске тековине Западних друштава, створене су на тим основама. Савремени вредносни кодови тих друштава, без изузетка су у значајној мери (различитој од друштва до друштва) последица утицаја религијских учења, између којих постоје значајна размимоилажења. Она су резултовала разликама у култури и перцепцијиприпадника католичких и протестантских друштава и коначно, вековном борбом за доминацију. Споменуте разлике, данас ипак мање актуелне, довеле су и до значајно другачијих праваца развоја економског и политичког живота у друштавима западног хришћанства. Ово је обесхрабрујуће широка тема, али, уз напомену да генерализација неће на овом пољу довести до прецизних закључака, учинићу елементарни осврт.

Регионална држава – пропала идеја или спас Србије?!

Протеклих година сведоци смо многих промена у структури и уређењу нашег друштва и државе. Од федерације (за чије стварање се градјани Србије нису питали) прешли смо у неку врсту конфедерације, а сада смо (опет вољом других а, не нас самих) постали независна држава. У јеку ових промена, све су учесталији захтеви да се промени и државна организација. Донет је нови устав. Доношење новог устава требало је да на најбољи начин реши питање државне организације, али, да ли је?! Неки (малобројни) предлагали су да се Србија из унитарне државе претвори у федерацију а, неки (чини се бројинији и озбиљнији) предлагали су (и предлажу) регионализацију Србије. Недавна акција штампања „војвођанских пасоша“ поново је актуелизовала причу о неком новом федералном уређењу Србије и појачала страхове од сепаратизма.

Владе Дивац у раљама политике

У нашој јавности се тек понекад и спорадично и то више пригодно и приликом обележавања годишњица страдања Срба у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову, помиње изузетно тежак и нехуман положај неколико стотина хиљада избеглица. Србија је иначе земља са највећим бројем избеглица у Европи. Међутим, прошло је више од 15 година а наше друштво није успело да у целини реши барем питање смештаја избеглица, њихове интеграције и социјалног збрињавања. Они су често препуштени сами себи, без изгледа да у оквиру државних институција ефикасно и трајно решавају своје проблеме. Нарочито је угрожена она групација избеглица која је остала смештена (или боље рећи заробљена) у избегличким камповима, чији становници живе у нељудским и понижавајућим условима. Зато је од изузетног значаја хуманитарна акција Владе Дивца, да се Србија подсети пре свега на положај неколико стотина хиљада људи који су остали без својих домова али и на људе смештене у 84 колективна центра у којима сада буквално преживљава 7.500 људи.

Истина о Косову и Метохији

Уколико би се слобода говора као демократске тековине мерила према могућности изношења различитих мишљења о Косову и Метохији, онда би Србија била у самом врху. Па и више од тога, с обзиром да се ради о територији, тј. покрајини која је и по новом српском уставу одређена као њен део. А мишљења обичних људи, новинара, стручњака и политичара, домаћих (и страних), која се могу чути у нашој јавности крећу се у распону од тога да Косово и Метохија треба да остане у саставу Србије, преко оних да га треба поделити, а нису ретки ни они који сматрају да треба прихватити да је Косово изгубљено за Србију. У свакој од ове три групе мишљења постоје разни модалитети: да се Косово прода, да Србија прва треба да призна независно Косово, да се, пошто је ионако изгубљено, мења за бржи улазак у ЕУ; да се од 15 до 30 посто припоји Србији; да добије више од аутономије мање од независности, надгледану аутономију, да буде протекторат ЕУ још неколико деценија, децентрализација у оквиру Србије (кантони, ентитети, жупе), а појединци не одбацују ни могућност оружане солуције у одбрани српског права на Косово.

САОПШТЕЊЕ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ НАПРЕДНОГ КЛУБА О МОГУЋНОСТИ ПОДЕЛЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ: НОВА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ ПРЕМА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Јединствена политика Србије према Косову и Метохији заснива се одбрани постојећег стања, које је врло неповољно. Напредни клуб верује да је неопходна алтернатива оваквој политици. Залажемо се за историјски споразум Србије и Албанца са Косова и Метохије. Србија треба да Албанцима понуди аутономију према узорима аутономија у земљама Европске уније. Суштинска аутономија која би федерализовала или конфедерализовала нашу државу противна је интерсима грађана Србије и слову Устава из 2006. године. Уколико Албанци са КиМ и Велике силе не прихвате европску аутономију, Република Србија треба да понуди Албанцима независност у три корака: • Успоставу два ентитета. У границама око којих се споразумемо на основу демографских, имовинских, географских и политичких аргумената. • Признање независног Косова са новим границама од стране Републике Србије пошто прође годину дана од потписивања споразума између Србије и Косова о гарантованој аутономији за српске енклаве и посебном статусу за светиње и културно-историјске споменике. • Споразумно решавање отворених политичких и економских питања у одређеном року и уз посредовање УН. Напредни клуб подсећа да Србија не би била прва држава која се одрекла дела своје територије. У протеклих сто година то су чинили Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске, Република Француска, Краљевина Шведска, Краљевина Тајланд… Чак се и Република Србија пре неколико година унилатерално одрекла дела своје територије окончавајући тако дугогодишњи погранични територијални спор на простору границе између БЈРМ и АП Косова и Метохије.