Балкански Руси

среда, 23 новембра, 2011 у 12:00AM

Пре нешто више од стотину година многи Срби из околине манастира Високи Дечани почели су да се изјашњавају као Руси. У спору владе последњег Обреновића и руске царске владе око бриге над старим манастиром Русија се понудила као заштитиница обесправљеног и угњетеног српског народа у Метохији. Руска мода трајала је кратко. Не само да нови Источни Словени нису знали да говоре руски, већ се ускоро однос њихове нове отаџбине према њима значајно променио. Русија је до Балканских ратова у Краљевини Србији стекла највећег савезника на Балкану, а улазак Дечана у састав Краљевине Црне Горе, у то време такође српске државе, разрешио је ово питање. Остала је чудна успомена на тешко време османског јарма када су метохијске Србе питали: „Шта си ти: Србин или Рус?“Пре нешто више од стотину година многи Срби из околине манастира Високи Дечани почели су да се изјашњавају као Руси. У спору владе последњег Обреновића и руске царске владе око бриге над старим манастиром Русија се понудила као заштитиница обесправљеног и угњетеног српског народа у Метохији. Руска мода трајала је кратко. Не само да нови Источни Словени нису знали да говоре руски, већ се ускоро однос њихове нове отаџбине према њима значајно променио. Русија је до Балканских ратова у Краљевини Србији стекла највећег савезника на Балкану, а улазак Дечана у састав Краљевине Црне Горе, у то време такође српске државе, разрешио је ово питање. Остала је чудна успомена на тешко време османског јарма када су метохијске Србе питали: „Шта си ти: Србин или Рус?“Пре нешто више од стотину година многи Срби из околине манастира Високи Дечани почели су да се изјашњавају као Руси. У спору владе последњег Обреновића и руске царске владе око бриге над старим манастиром Русија се понудила као заштитиница обесправљеног и угњетеног српског народа у Метохији. Руска мода трајала је кратко. Не само да нови Источни Словени нису знали да говоре руски, већ се ускоро однос њихове нове отаџбине према њима значајно променио. Русија је до Балканских ратова у Краљевини Србији стекла највећег савезника на Балкану, а улазак Дечана у састав Краљевине Црне Горе, у то време такође српске државе, разрешио је ово питање. Остала је чудна успомена на тешко време османског јарма када су метохијске Србе питали: „Шта си ти: Србин или Рус?“ Прошле седмице пронела се вест да је више од двадесет хиљада Срба са Косова и Метохије затражило руско држављанство. У Београду се многи чуде овој вести, има и оних који се подсмевају. Министар за Косово и Метохију тврди да је реч о непатриотском чину ових наших сународника. У политичим круговима Москве ова је вест изазвала више занимања и узбуђења него у уморном и суморном Београду, пораженом пред још једне победничке изборе. Баш као и током 19. века руска влада – она Москава која одлучује – није дала гласа од себе. Она ће доћи у Београд да побере народне овације, приватизује нешто и упути гест-поруку Русима, Бриселу или Вашингтону. „Славјанофилска“ Русија, она која је често већинска али ретко и по правилу кобно одлучује, чека велику српску петицију са изванредним занимањем. Јавио се и руски амбасадор при Северноатлантском савезу, харизматични Дмитриј Рогозин. Препоручује да Србима буде додељено држављанство. Објављена и је и вест да предлаже да им буде понуђено ново боравиште у Сибиру. Политика Србије према Косову и Метохији има много слабости. У време Милошевићевог режима статус Срба у покрајини био је занемарен, они су систематски корумпирани влашћу над покрајином и разним другим повластицима -покрајина је била скрајнута и претворена у извор фалисфикованих гласова, сировина и буџетских злоупотреба. Од свега, данас су остале само буџетске злоупотребе и чудна игра пребацивања одговорности на друге. Чини се да је проблем садашњих власти што Брисел није синхронизовао жртве и уступке. Били су спремни да пристану на вештачку стварност – створену после окупације 1999., мартовског погрома из 2004. и проглашене независности 2008. године – у замену за улазак у Европску унију. Брисел им међутим за фактичко признање независности нуди само статус кандидата и датум преговора… У недостатку опција наша власт врда, врлуда и припрема народ за даља попуштања. Ипак, као и раније, Србија је и ове године у Косово и Метхију уложила 380 милиона евра и прихватила да део Срба (ко год жели) узме новац и од албанске косовоске државе. Република Србија и даље не поставља питање пореских злоупотреба помоћу којих јој разни криминалци, заобилазећи плаћање пдв-а (носећи и враћајући робу преко административне линије), ускрате око милијарду евра пореза. И док чиновник нашег министарства Иностраних послова једно говори, друго ради и активно доприноси стварању албанске државе; председници општина на Северу Косова воде предизборну кампању спорећи се са српском владом. Намеравају чак и да туже представника српске владе. Украко, једни немају никакав државни и национални циљ, а други мисле да су нереални циљеви у политици пожељни а њихове последице небитне. Трећи – Руси – воде своју политику. Недавно је председник Русије осуђивао Гадафија, а премијер „крсташки рат“ који је Запад наводно повео против Либије. Данас је јасно да је ова разлика и могући спор коме су се многи на Западу обрадовали у ствари била политичка представа. Да ли неко озбиљан на Косову и Метохији мисли да ће Русија пружити српском народу већу заштиту од наше отаџбине Србије, каква год она била? Па руска влада, а ова је садашња власт у континуитету са њом, је пре две деценије заборавила на тридесет милиона заграничних Руса. У неким државама су обесправљени, негде их асимилују, негде су потпуно маргинализовани… Више је савремену званичну Русију бринула стратешки и сировински важна Чеченија него будућност свих Руса који су остали да живе у државама бившег Совјетског Савеза. Унесрећени и обесправљени, као толико пута у прошлости, ми се са правом окрећемо нашој великој и вероватно јединој словенској браћи. Никада није милија и нетачнија била мисао владике Рада да на „овом свијету нико није виши од Бога, а само је Бог виши од руског цара“. Ипак, у политици неваља претеривати. Посебно је ружно што безнадном и очајном положају нашег народа и државе, неки наши политичари из сасвим личних и страначких разлога додају дозу неукусне патетике.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар