Бизарни

недеља, 14 децембра, 2014 у 6:36PM

Да ли смо доживели очекивано? Слушали смо књижевника-функционара државе који прижељкује експолозију у којој ће бити раскомадани демократски изабрани предеседници Србије и Српске.  Читали смо о кафеџији који избацује српску децу из свог цењеног, дукљанског локала. Доживели смо да бошњачки државни секретар у српској влади тужи Србију зато што не намеће његов нови језик својим грађанима, док у Федерацији БиХ нема српског језика, осим на папиру. Савременици смо достигнућа муслимана или Бошњака (нисам сигуран) који је у Хрватској постао први стручњак за Црногорски језик…  До данас у школама широм Црне Горе нема више српског језика, а матерњи је постао црногорски… Трепели смо прогон свештеника највеће цркве у Црној Гори. Чудили се бунцању премијера о томе да је бивши српски премијер организовао убиство Душка Јовановића и да је дужност владајуће партије, чланице Интернационалне (!?), да створи нову цркву… Гледали смо како из спортске хале избацују грађанина Црне Горе који носи заставу суседне државе  – Србије. И сада је недостајала само озбиљна литература. Нешто слично Тајном рату Србије или Протоколима Сионских мудраца… Неко јако „стручан“… Ко добро зна кога да консултује… На царској латиници… Открио нам је „бизарности“ „светаца српске цркве“. Посебно се окомио на Немањиће…

Када би мој студент рекао да је Цезар био „кул“, да је Клеопатра била „ин рибетина“, да је Наполеон био „парти брејкер“, а Кенеди „ирски џуџа“ (а то се до сада није догодило), оборио бих га на испиту и замолио да се појави за пар година. Оне који су му омогућили да положи пријемни испит и заврши средњу школу често бих наредних дана грдио у мислима. „Геноцид“ и „педофилија“ су термини везани за 20. век. У средњем веку пунолетство је навршавано у четрнаестој години, а брак је склапан и конзумиран и годинама раније. Колико су Немањићи били „педофили“ толико су били и сви други владари Европе средњег века. Велеаутор кога препоручују само мржња и примитивизам могао је да консултује макар неку емисију „Хистори“ канала… Тјудори су двеста година после последњег Немањића били много суровији и промискуитетнији… Али где би Дукљанин дирнуо брата Брита? Може на Његоша… Пише био је „издајник у покушају“!? Чега издајник? Да није можда признао Косово? Да није биће пљунуо на претке? Да се није слизао са онима који су убијали а сада обесправљују његов народ? Којим писмом и којим језиком су говорили и писали Црногорци од првог спомена Црне Горе у 15. веку до Мила Ђукановића?

    Али, више не живимо у Југославији. На власти у Београду више није група ауторитарних следбеника партије која је за циљ имала обесправљивање српског народа… Нисмо више ни у заједничкој држави. Зашто све новине шире фрустрацију и мржњу особе упитне стручности? Где су установе за заштиту грађана, равноправност народа, где су стране амбасаде… Српска амбасада? Где су страни протектори? Зар не виде да црногорски режим стоји иза сваког насиља над Србима и бљувотине на њихов рачун?   Да ли неко размишља о релативизацији фашизма? Говору мржње према светитељу који је био заточеник Дахауа.

Овако реч против речи… Књига нестручна и острашчена привукла је пажњу и критику научника и интелектуаца, дошла је на странице тиражних новина на које, да којим случајем излазе у Лондону или Њујорку, никада не би стигла осим ако би доспела до неког занимљивог судског епилога. Читаоци се деле по нацији уместо по разуму… Корист од свега имају мрзитељи и издавачи шовинистичког смећа… Наравно, најважнији добитници су Мило Ђукановић и група његових сарадника. Од отцепљења Црне Горе прошло је осам година. Од Другог светског рата још мало па седамдесет… Од Првог светског рата скоро цели век… Срби су у Црној Гори обесправљени дуже него било који други њен народ у Новом веку и Савременом добу… Докле ће трајати овај парадржавни прогон? Ова баражна ватра после које у норамалним околностима уследе масовни злочини према њеним жртвама, а у ненормалним нови трули споразум Ђукановићевог режима са ситним политикантима из београдских влада, који знају само да бране своје фамилије и партијице.

Евопске бирократе могле би мало да прегледају своје дигитализоване документације, прес-клипинге и најзад прихвате чињеницу да Србија није претња региону. Штавише, већ двадесет година Србија и српски народ су терапија сваком банкротиралом режиму, свакој неуспешној економији и извесном броју бизарних  типова који шетају телевизијама као бивши официри, бивши јунаци, бивши интелектуалци, бивши људи… Важни само због оних које мрзе… Да ли би наши уважени заштитници, модернизатори и дикриминатори могли да престану да плаћају активност појединих невладиних скотова? Оних који су на северу Србије са прескупих билборда тврдили да само глупи и неписмени пишу ћирилицом? Можда да престану да безумно хвале криминални режим који ни попис не може да спроведе а да га не покраде?

Кажу да се на књигу одговара књигом. Само није све што је штампано и укоричено самим тим књига. Неке мржње су тако ниске а незнања тако велика да на њих могу само да реагују установе модерне правне државе.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар