Бојан Марић: Императив нове државне политике према српској дијаспори

понедељак, 24 јуна, 2019 у 3:57PM

Српска дијаспора спада у једне од бројнијих у свету. Имајући у виду да Срби живе у близу 90 држава света, веома је тешко организовати адекватан попис. Према подацима дипломатско-конзуларних представништва Србије, иако до сада темељан попис наше дијаспоре у свету није урађен, тај број износи близу 5 милиона. Од поменутог броја, њих око 2 милиона представљају држављане Републике Србије, при чему значајан број има двојно држављанство, односно поседују и држављанство земаља имиграције.У ту бројку спадају и Срби у региону. Ратови за југословенско наслеђе, који су резултирали дезинтеграцијом СФРЈ-а, довели су до тога да се у редове српске дијаспоре убрајају и Срби који су остали да живе на територији нових држава изниклих на „пепелу“ државе у којој су тзв. братство и јединство представљали главни кохезиони фактор између различитих народа и народности. На основу важећег Закона о дијаспори и Србима у региону (члан 2.)  који је усвојен 2009. године, израз дијаспора обухвата:

  • држављане Републике Србије који живе у иностранству; – припаднике српског народа и исељенике са територије Републике Србије и из региона и њихове потомке;
  • израз „Срби у региону” означава припаднике српског народа који живе у Републици Словенији, Републици Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Републици Македонији, Румунији, Републици Албанији и Републици Мађарској.

На вишемилионски број припадника српског народа у расејању утицали су кроз историју бројни фактори. Један од примарних мотива за одлазак наших сународника у „бели свет“ био је економске природе, при чему је тај мотив и и данас веома изражен приликом одласка у иностранство. Уз економски мотив, многи млади људи су у иностранству, поготово западним државама, видели прилику за даљим школовањем и усавршавањем. Резулати истраживања на којима је годинама радио др Јован Филиповић, професор Факултета организационих наука у Београду, показали су да преко 10. 000 доктора наука и докторанада из Србије живи и ради у иностранству. Како је 70 % тих доктора наука и докторанада своје основне студије завршило у Србији, неминовно се намеће закључак о томе какве је губитке на пољу људског капитала претрпела наша држава.

Поред економске димензије, присутни су и политички разлози, који су нарочито у периоду након Другог светског рата утицали да се велики број Срба монархистичке провенијенције одлучи за одлазак у државе западног света. Такође, и одласци из Србије у последњој декади двадесетог века били су у одређеној мери политички мотивисани, у садејству са економским, имајући у виду да се значајан број младих људи одлучио на такав чин незадовољан Милошевићевим ауторитарним начином управљања Србијом, као и жељом да избегне учешће у крвавом грађанском рату.

Убрзани прилив радне снаге из социјалистичке Југославије у, пре свега, западне државе током шездесетих година, пратио је и значајан прилив девиза у обрнутом смеру. И данас, пола века касније, дознаке наших људи из дијаспоре представљају значајну новчану помоћ њиховим рођацима који су остали да живе у Србији. Српска дијаспора новац највише шаље из Немачке, која се годинама налази на челу листе држава из којих српска дијаспора прослеђује новац у Србију. Релевантни подаци указају на то да је грађанима Србије, током 2018. године, са разних страна света стигло око 3.1 милијарди евра. Колики је значај дознака из иностранства за наше друштво показује податак да су оне, према подацима Народне банке Србије, током 2016. године, чиниле близу 9 % БДП-а Србије, док су стране директне инвестиције које су током исте године износиле 1.9 милијарди евра, чиниле 5.4 % српског БДП-а,  Највећи део новца које српска дијаспора шаље са Запада и других држава одлази на плаћање текућих потрепштина њихових ближњих у Србији. У том контексту дознаке представљају незваничну социјалну помоћ, која њиховим примаоцима помаже да лакше подносе недаће српске транзиције. Како дознаке, за она домаћинства која их примају, чине значајан део њихових  укупних прихода, тиме се спречава да она која су на рубу егзистенције потону у још веће сиромаштво.

Несумњив је благотворни ефекат дознака српске дијаспоре на животни стандард њихових примаоца у Србији, као и на платни биланс државе. Међутим, он има и своју „тамнију страну“. Веома мали износ од укупних дознака искоришћен је за улагања у производни сектор, при чему се процењује да је српска дијаспора, у првој декади двадесет првог века, директно инвестирала 550 милиона долара у српску економију и, оснивањем малих и средњих предузећа, запослила око 25.000 људи. Сагледавајући капацитете српске дијаспоре, како демографске, тако и материјалне, чини се да постоји пуно простора да њена улагања у матицу буду значајно већа. Како, пре свега, наши пословни људи у дијаспори гледају на првом месту своје пословне интересе, наивно би било мислити да ће се одлучити на улагања у Србију руковођени само емотивним разлозима. Као и други инвеститори, и они, на првом месту, разматрају пословни амбијент у држави и правну сигурност улагања, као и могућност успешности њихових инвестиција.

Како се очекује да ће у наредним годинама број српских емиграната у свету расти, тако ће се повећавати и прилив дознака српске дијаспоре из иностранства. На основу истраживања професора београдског Економског факултета ( Гаљине Огњанове и Марка Владисављевића), повећање српске дијаспоре за једну петину доноси пораст дознака за 12 %. С друге стране, треба уложити максималан напор како би наша дијаспора била што више економски активна на тржишту Србије. Један од начина је да се односи са нашом дијаспором поставе на нове темеље, који би били засновани на поверењу и искреном дијалогу. Поред побољшања привредног амбијента и изградње државе утемељене на владавини права, која су услов за повећање обима страних инвестиција, укључујући и оне са српским префиксом из дијаспоре, одређени политички потези од стране српске државе, такође, могли би да продубе интересовање српске дијаспоре за улагања у матицу. Један од начина представљао би измену Изборног закона, који би, по угледу на поједине државе у региону, као што су Хрватска и Македонија, омогућио присуство представника дијаспоре и Срба из региона у републичком парламенту. И са симболичним бројем представника у српском парламенту, дијаспора би то доживела као најбољу могућу потврду да су сви антагонизми између матице и ње ствар дубоке прошлости, као и да једна нова Србија, окренута ка демократском хоризонту, доживљава своју дијаспору као партнера у изградњи модерне државе са јаком тржишном привредом. Такође, идеја о поновном успостављању посебног Министарства за дијаспору требало би да се поново актуелизује, обзиром да је министарство укинуто 2012. године од стране актуелне владајуће политичке врхушке, и након тога  деградирано на незадовољавајући ниво у виду Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону при Влади РС. Олакшавање процеса добијања нашег држављанства за припаднике наше дијаспоре би исто тако оснажило њено интересовање за матицу.

Уколико би наша дијаспора имала своје политичке представнике у српском парламенту, утолико би се могло очекивати да би и њена излазност на изборима била већа. У складу са тим, требало би да се поједноставе услови за гласање наше дијаспоре, и то кроз могућност електронског гласања. Имајући у виду да су припадници наше дијаспоре економски независни и самим тим нису подложни социо-економској репресији од стране режима у Србији, као и да су мање изложени „бомбардовању“ таблоидним новинарством од стране режимског агитропа, излазак српске дијаспоре неминовно би довео до победе демократских снага на изборима на гласању у дијаспори, што би имало значајне реперкусије на читав наш политички систем.  У таквим околностима, тешко је да се очекује да Србија која се суочава са јачањем антидемократских тенденција у свим сферама друштва, омогући поменуте процесе. Без истинске демократизације и реформе нашег друштва, неће бити ни озбиљне и одговорне политике према нашој дијаспори, која би на ползу отаџбине усмерила  своје огромне интелектуалне, културне, економске, демографске и спортске потенцијале.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар