Бојан Марић: О неопходности раздвајања избора

недеља, 17 јануара, 2021 у 4:51PM

Током октобра месеца председник Србије и лидер СНС-а Александар Вучић изјавио је да ће нова Влада бити „ограниченог трајања, и да ће ванредни парламентарни избори бити одржани заједно са председничким, најкасније 3. априла 2022. године“. У складу са редовном процедуром, током 2022. године у Србији би требало да се одрже председнички избори, обзиром да следеће године истиче Вучићев петогодишњи мандат на позицији шефа државе, као и Избори за одборнике Скупштине града Београда, обзиром да су претходни одржани 4. марта 2018. године. По свему судећи, власт ће одржавањем председничких, парламентарних и београдских избора у истом дану покушати да створи референдумску атмосферу и мобилише своје бирачко тело и чланство.

Један од темељних захтева српске опозиције, пре свега, оног дела који је с пуним правом бојкотовао последње парламентарне изборе, у погледу евентуалног учешћа на изборима на сва три нивоа током 2022.  године, требало би да се састоји у потреби раздвајања избора и да се избори на 3 нивоа одржавају у 3 различита термина. У тим захтевима, бојкоташки део опозиције би требало да буде непоколебљив и да се на тај начин избори да се у Србији прекине са антидемократском праксом одржавања избора на више нивоа у истом дану. Тлапње власти и њихових дежурних аналитичара да је „тако јефтиније и да се штеди новац“ аргументовано би требало оспорити у светлу тврдње да ништа није скупље од урушавања демократије и изборног процеса, а то се дешава у Србији у вишегодишњем континуитету.

Наиме, од доласка напредњака на власт током 2012. године, први ванредни парламентарни избори одржани су након 2 године. Током 2016. године, заједно са новим ванредним парламентарним изборима, одржани су и редовни локални Избори за Скупштине градова и општина у Србији и Скупштину АП Војводине. Током претходне године, власт је у истом дану организовала редовне парламентарне и редовне локалне изборе, као и изборе са Скупштину АП Војводине, наставивши утабаним стазама недемократске политичке културе. Стари опробани трик намеравају да изведу и наредне године, овај пут „генијалном“ идејом о потреби обједињавања избора, можда  чак и на три нивоа.

Истине ради и и у циљу објективне политиколошке анализе, неопходно је истаћи да организовање избора на више нивоа није оригинални изум напредњака. Сетиме се 2012. године и одлуке врха демократа да се у једном дану одрже председнички, парламентарни и локални избори. Посебно је срамна била одлука тадашњег челника ДС-а и председника РС Бориса Тадића да, како је то он гротексно обзнанио изборном електорату, „скрати председнички мандат на годину дана“. Тадићу је други председнички мандат истицао током 2013. године. По принципу, битна је победа, а не изградња институција и политичке културе, Тадић и демократе са њиховим коалиционим партнерима  су истог дана (6. мај 2012. године) организовали парламентарне, председничке, локалне и изборе за посланике Скупштине АП Војводине. Дакле, четири у један једнако је колапсу демократије. И 2008. година је била битна за „јачање“ демократских процеса, обзиром да су истог дана одржани ванредни парламентарни избори и локални избори.

У складу са напред наведеним, истинска опозиција као императив борбе би морала да снажно захтева да се прекине са овом злокобном политичком праксом. Уколико власт не одустане од поменуте праксе, поновни бојкот се намеће као једно од решења.  Три  у један у 2022. години додатно би трасирао пут разградњи истинских демократских и еманципаторских процеса у друштву. Поред етаблираних западних демокартија, раздвајање избора на више нивоа постала је пракса и у  региону. Зашто да само Србија не испуњава тај услов?

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар