среда, 19 фебруара, 2020 у 2:30PM

Свиће, свиће рујна зора. Све од Брда па до мора.

Одјекује глас са Гора. Народ да пробуди!

(Београдски синдикат)

И након безмало два месеца од усвајања антицивилизацијског Закона о слободи вероисповести од стране црногорског режима, широм Црне Горе одржавају се величанствене литије у оквиру којих десетине хиљаде грађана Црне Горе у миру и достојанствено показују неслагање са дискриминаторним одредбама срамног закона. Река људи од севера Црне Горе до Боке са молитвом на уснама и иконама у рукама читавом демократском свету демонстрира грандиозност мирних хришћанских демонстрација, без икаквих инцидената и ружних речи, шаљући поруку  да се верни народ и читава слободна Црна Гора не мири са покушајем фалсификовања њене историје, удара на СПЦ и континуираним  обесправљивањем српског народа, при чему је поменути закон само кулминација вишедеценијског разарања националног и духовног кода Црне Горе, започет терором комунистичких јуришника, од тренутка њиховог доласка на власт након Другог светског рата.

Данашњи владари ЦГ, на челу са балканском Норијегом, Милом Ђукановићем, како га с пуним правом назива др Чедомир Антић, представљају идеолошке наследнике Брозовог режима. И за Ђукановићев режим, као и за Брозову црвену диктатуру, српска црква представља главног непријатеља. Брозов богоборачки режим није презао не само од репресије према СПЦ, коју чини Мило и његова мафијашка клика, већ је и посезао за убиствима и тамничењима свештенства и монаштва СПЦ са територије данашње Црне Горе. СПЦ је од стране црвеног терора највише страдала управо у ЦГ. Комунисти су по освајању власти убили 1945. године митрополита црногорско-приморског Јоаникија Липовца, заједно са великим бројем монаха и свештеника. Његовог наследника митрополита Арсенија Брадваровића су осудили у монтираном судском процесу, да би га по изласку из затвора протерали из Црне Горе. Мета застрашивања и покретања кривичног поступка био је и седамдесетих година  митрополит Данило Дајковић, који се противио рушењу Његошеве капеле.

Док у Црној Гори имамо величанствену хришћанску револуцију усмерену ка уразумљивању подгоричких мафијашких барона да повуку антицивилизацијски закон, за то време у Србији, безмало два месеца од усвајања закона, немамо ни једну једину конкретну политичку меру од стране актуелне власти. Имајући у виду да држава Србија има сваку уставну и моралну обавезу да штити српски народ у региону, као и да дискриминаторне одредбе закона ударају у сам темељ нашег духовног и историјског идентитета, изостанак адекватних мера од стране српских власти заслужује најоштрију осуду. Нажалост, поред изостанка државотворног деловања, на делу имамо изјаве највиших представника власти које по свом карактеру служе релативизацији проблема са којима се наш народ и црква суочавају у Црној Гори, као и оправдање црногорским властима за  срамне потезе који се у континуитету доносе у циљу обесправљивања Срба.

Са доприносом историји политичког бешчашћа први је наступио председник Вучић, изјавивши за канонски непризнату ЦПЦ, да „као аутокефална, де факто и де јуре,  постоји још и пре успостављања независности Црне Горе 2006. године“.  Уместо да као председник Републике Србије у садејству са владом наступи државнички у светлу предузимања мера којим би се подгорички режим натерао на повлачење срамног закона, Вучић је са позиције највише државне функције приступио фалсификовању историје, уздижући у ранг аутокефалне цркву организацију регистровану у полицијској станици на Цетињу, коју не признају нити Цариградска патријаршија, нити било која православна црква. У намери да одбрани свог политичког близанца Ђукановића и његов пројекат афирмације те парацрквене организације, Вучић је показавши велико незнање оваквом срамотном изјавом добрано наштетио нашем народу и цркви.

Да не заостане у фалсификовању историје и срамном неделовању према овом закону за својим ментором Вучићем, побринула се и премијерка Брнабић. Наиме, Брнабић  је скандалозном изјавом да би као „председница владе у Србији, да постоји 29 одсто грађана Републике Србије који се по било ком питању не слажу са неким законом, села и разговарала“, број учесника у литијама, као и припадност СПЦ ограничила на оне грађане ЦГ који су се на попису 2011. године изјаснили као Срби. Имајући у виду да сва релевантна истраживања показују да се више од  две трећине грађана ЦГ изјашњава да су верници СПЦ, као и да се противи антицивилизацијском закону, евидентно је да се ради о изјави тотално политичке неписмене особе, конструисане у циљу релативизације херојског отпора грађана ЦГ и потпоре диктаторском режиму у Подгорици.  С обзиром на огроман број учесника у литијама, чињеница је да у њима учествују и људи који се изјашњавају као национални Црногорци, као и грађани исламске и римокатоличке вероисповести.

Председнику и премијерки су у давању скандалозних изјава напослетку придружио и министар здравља Златибор Лончар, изјавивши да „ми у Црној Гори немамо ни једног директора или било шта да се изјашњава као Србин, а овде на много водећих места имамо те Црногорце који још нису ни српски научили, не знају српски да причају“. Оваквом срамотном изјавом Лончар је у тренутку када се одвија тешка борба за повлачење срамног закона увредио грађане који се изјашњавају као Црногорци и дао повода црногорском режиму да ову изјаву интерпретира на начин који њему одговара, пре свега, у контексту динамизирања подела на релацији Срби-Црногорци, као и да пропагандом утиче да на величанственим литијама буде што мање грађана који се изјашњавају као Црногорци.

Имајући у виду да и таблоиди под контролом режима интензивно нападају митрополита црногорско-приморског Амфилохија, евидентно је, узимајући у обзир напред наведене изјаве, да се не ради  о било каквим политичким гафовима, већ о срачунатим изјавама  усмереним ка уношењу конфузије међу грађанима и релативизацији процеса, као и потпори Ђукановићевог режима. За режим у Србији висок проценат верника у црногорским литијама могао би да представља велики проблем, уколико би се оне пресликале у Србији, тако да анестизирањем јавног мњења и контролом медија настоје да што мање грађана Србије учествује у њима, при чему би се незадовољство усмерило и ка властима, због срамног непредузимања одговарајућих дипломатско-политичких мера на основу којих би се наш народ и црква заштитили од репресалија црногорског режима.

Posted by Напредни клуб
Categories: Вести