четвртак, 27 јануара, 2022 у 10:51AM

Zamislimo da je vlast (oni kome je poveren posao vršioca usluga za sopstveni narod) u npr.Velikoj Britaniji ovakva kao naša. Uz toliko afera i devastaciju društva, kako ekonomsku tako i kulturnu, da li bi to bio čist zicer za opoziciju? Još kako ali za razliku od naše, oni bi to umeli da kapitalizuju u velikoj kampanji.

Naravno da je stanje medija i bogatih donatora sa realnim i legalnim izvorima prihoda, naš veliki problem. Mada ako bolje razmislimo, kako bi i gde te donacije završile u suštini? Očigledno smo početnici u politici i demokratiji kao društvo. Mi koji smatramo da je nešto normalno i podrazumevajuće, za veliku većinu „da komšiji crkne krava“ našeg puka, to ipak nije. Mislim da bi novi i pošteni ljudi mogli da iznesu promene ali i oni(mi) smo poprilično sputani od same opozicije gde je sujeta i gordost zauzela mesto proceni sopstvenih sposobnosti i realnog mesta naših lidera u politici. Niko se ne sklanja posle neuspeha na izborima, osnivaju sopstvene stranke i nastavljaju da hrane svoj ego, a od nas prave kolateralnu štetu.

Kako to prevazići? To je bojim se proces koji će potrajati decenijama i to ako počne odmah! Moramo se kao nacija vratiti malo u nazad, sagledati svoje suštinske vrednosti, tradiciju kao i realno mesto u kontekstu trenutnih geopolitičkih dešavanja. Mudrost i balansiranje među velikim igračima je poseban talenat nekih naroda, mi ga nemamo. Sve se to onda vraća kao patnja unutar sopstvene države, ližemo rane decenijama i vekovima dok mućkovi profitiraju i nameću se „snašao se“ likovi. Čak ih više i ne zovemo lopovima. Postala je sramota obući nošnju, otići u crkvu, zasvirati frulu. Postali smo drugosrbijanci i sada imamo pat poziciju. Sve bi hteli sad i odmah, mislim da smo zbog toga dosta propatili, nemao stogodišnje planove ni u politici ni u nacionalnim interesima. Narod bogatog jezika, velike istorije i kulture, luta u magli tražeći spas u dnevnim i trenutnim zadovoljstvima. Od domaćina i ponosnih ratnika, postali smo obični konzumenti. Animalno je nadvladalo razum koji čovek kao svesno biće treba da ima.

Zadovoljavanje sopstvenih potreba bez empatije prema ostalim ljudima nas dovodi u stanje grabeži. Nemamo državnike, imamo samo političare. Poštenje, ideal i vizija su u ogromnom deficitu. Zapitajmo se, kakvi mogu biti predstavnici u politici ovako duboko razočaranog naroda? Pobeda već dugo nema, vlasnici svih državnih simbola nismo mi, a to je ono što motiviše naciju da ide napred i preživi glad, rat i kataklizme. Ovako spremni za klanje, naše stado i nema neku perspektivu. Da li je to prirodan proces, nacije su nastajale i nestajale? Može se tako reći ali ako nestanemo bez borbe, onda nismo ni trebali da nastanemo.

Posted by Напредни клуб
Categories: Актуелно, Ставови, Текстови и анализе