недеља, 6 септембра, 2020 у 11:14PM

Народ Црне Горе одлучно је стао у одбрану светиња. Опозиција је понудила мир и веру у изградњи правне државе у којој ће се поштовати основна људска права свих грађана. Мило Ђукановић је поражен након три деценије. Као и сваком диктатору, пораз му је тешко пао и покушава уз помоћ режимских медија, државне безбедности да поспеши нереде, да дестабилизује сопствену државу, не би ли повукао у сопствено блато што више политичких актера, надајући се да ће поново испливати једини на површини. Опозиција у Црној Гори показала је велику зрелост, није се дала испровоцирати, већ је пружила руку мира, солидарности и стабилности грађанима свих националности, вероисповести на својој територији и наду да слогом могу себи трсити пут економског просперитета. Опозиција је успела да сачува мир у земљи након победе на изборима, сад следи период кад је неопходно да заведе ред у институцијама, да полуге моћи које су биле концентрисане у рукама једног човека буду подељене законодавној, извшној и судској власти. Изградњом јаких институција, трајно ће се очувати мир и поштовати права сваког грађанина Црне Горе. Тад ће начела и вредности које је опозиција на овим изборима пропагирала, остварити пуну победу за све грађане Црне Горе.

Док опозиција у Црној Гори показује зрелост и величину у победи, градећи мир на сваком кораку, прилику да покаже зрелост имала је и политичка елита преговарачког тима Београда и Приштине у Вашингтону. Најављивао се састанак са америчким председником Трампом како би се нормализовали односи Београда и Приштине, односно пронашао рецепт за поштовање основних људских права и гарантовање мира у јужној српској покрајини Косову и Метохији. Уместо зрелости уследили су помпезни наслови у режимским гласилима, гостовања председника Вучића по јутарњим, дневним и вечерњим програмима теливизија са националним фреквенцијама, држећи препознатљиве дуге монологе без јасних циљева и смерница, али са акцентом на свој рад, залагање и борбу за нешто, што још увек није разјаснио ни својим најближим сарадницима. Компромис о коме говори да се залаже са Албанцима из јужне покрајне још увек никоме није јасно шта заправо подразумева. Ипак Александар Вучић је са својим тимом отишао у Вашингтон да лавовски сачува предност из Брисела над Косовом од 5:0, извојевану још ономад, тако да је за очекивати било да кључни играч у председниковом тиму и овог пута буде антиталентовани али срчани тапшач Марко Ђурић. Иако сигурни у победу председниковог тима и режимски медији су донекле били опрезни у својим изјавама и доносили нам информације да није све баш тако ружичасто, да је 5:0 најопаснији резултат и да је судбина Косова и Метохије неизвесна.

Колико је црногорска опозиција показала одлучност и зрелост претходних дана у изградњи правне државе и нормализације односа и стабилизацији земље, толико је српска позиција показала све своје недостатке. Патетичне, дечачке изјаве председника Вучића који се одушевио хемијском оловком председника Трампа, и некаквом порукицом од истог, више приличе ђаку основцу у пубертету него човеку који врши фунцију председника државе. Вероватно је тиме Вучић покушао да сакрије своју политичку незрелост, јер преговори у Вашингтону нису представљали никакав договор у решавању питања Косова и Метохије, већ је циљ састанка био јачање међународне позиције Израела од стране Трампове администрације. Тако смо од признања Косова дошли до признања Израела. Нашем преговарачком тиму следи понижени повратак у Београд, попут оног са прославе победе Антанте у Првом светском рату који је организован у Паризу. Свој дипломатски крах ће вероватно упаковати у ружичасте и срећне текстове саопштења и представити као лавовску борбу за споразум у коме су попут Давида поразили Голијата и да су однели неповратну победу. Истини за вољу једино ће уступци које ће Србија и Косово учинити према Израелу остати неповратни, све остало је још једно слепо лутање председника Србије по ходницима Беле куће трагајући за кључем који ће и њему једног дана отворити врата међународног угледа. Сви су изгледи да су за њега припремљени само сценарији верног марионете који је успео да нас увуче и у глобални сукоб између арапског света и Израела, при том демонстрирајући и недораслост у решавању проблем локалног, регионалног карактера, односа Срба и Албанаца на Косову и Метохији.

Posted by Напредни клуб
Categories: Актуелно