Britanija, demokratija, Srbija

понедељак, 4 јула, 2016 у 10:21AM

O čoveku i narodu svedoče podjednako i reči i dela. Iz država Evropske unije decenijama slušamo o demokratiji, nažalost njihova dela na Balkanu, posebno u srpskim zemljama,  svedoče daleko više i potpuno različito od reči. Nedavni referendum kojim je narod Britanije odlučio da njegova država napusti EU jasno je svedočanstvo i veličanstveni dokaz da u postojbini parlamentarizma još uvek postoji demokratija. Celokupni establišment, krupan kapital, svi saveznici, manjine… Bili su za ostanak Britanije u EU. Uprkos pritiscima i manipulacijama izrazita većina odlučila je da državi povrati punu nezavisnost.

Reakcije na britanski izazak su ipak, donekle neočekivane. Širom EU provalio je resentiman prema Britaniji. Kada je pre dve godine Škotska glasala o svom statusu jasno joj je stavljeno na znanje da u slučaju izdvajanja iz Britanije neće ostati u EU, kao i da će nova nacija, malobrojnija od stanovništva Srbije, naslediti dug od stotinak milijardi evra. Tada je Britanija bila u EU. Sada je međutim Škotskoj po svoj prilici mnogo toga obećano, a činjenica da je većina Škota glasala za ostanak u EU predstavljena je širom Evrope kao volja suverene i nezavisne države.  Slično je i sa spoljnopolitičkim položajem Britanije, ili onoga što od nje ostane. Zašto bi jednoj državi koja je na opštu korist deo evropskog ekonomskog prostora, taj status uskraćivali zato što je izašla iz EU? Ekonoomska zjednica je izgrađena decenijama pre nego što se 1992. pretvorila u EU? 

Reč je zato o neobičnoj zloj volji. Uvrede na račun Engleza učestale su i u nekim slučajevima na čudan način podsećaju na stav prema srpskom narodu u vreme raspada Jugoslavije. Pismo nobelovca – koji piše o motivima inata i cinizma koji su ga rukovodili prilikom glasanja, kao i njegova misao o tome da je politika previše složena i odgovorna da bi  odlučivanje o njoj bilo povereno narodu – zabrinjava. Koliko je taj stav, koji dele mnogi pripadnici političke elite u Britaniji i na kontinentu, suštinski daleko od uspostavljanja autoritarne a možda i totalitarne vlade? Rekao bih da je jako blizu. 

Odjeknula je i izjava Čedomira Jovanovića o “ološu” koji se radovao odluci naroda Britanije.  Možemo se našaliti, pa reči da Jovanović ne razume da “sve što je belo nije odmah i brašno”… Ali ovoj muškoj političkoj starleti, koja se nije proslavila ni kao državnik ni kao biznismen, već trguje skandalima i vestima o sebi, treba priznati da svedoči o žalosnom duhu vremena. Ranije je govorio o našim afričkim prijateljima kao o “ljudožderima” – nije se izvinio čak ni kada ga je celokupna javnost osudila. Posle je buncao o jednoj državi nastaloj na genocidu (pritom, iako bi i to bilo besmisleno,  nije govorio o Hrvatskoj !?). Evo sada učestvuje u kriminalizaciji srpskog naroda u Srpskoj zajedno sa šovinističkom strankom iz Novog Pazara koja je pre nekoliko meseci pozvala UN da pošalju plave šlemove i tako pomognu otcepljenju “sandžaka” od ostatka naše države. Takvi političari širom Evrope vode glavnu reč i oni podstiču antibritansko raspoloženje. Možemo samo misliti kako bi bilo da je Engleza manje, da su siromašniji i da nemaju atomsko naoružanje…

Videćemo kako će se stvari dalje razvijati. Ponavljanje referednuma, kao nekada u Danskoj i Francuskoj, dok narod konačno ne da očekivani odgovor, ne samo da nije demokratsko i pošteno rešenje, već dugoročno lišava Britaniju statusa modela i uzora ostalom svetu. Nedavni predsednički izbori u Austriji, na kojima su odlučili glasovi koji su upućeni poštom, takođe su razvili kontroverzu. Pobedio je kandidat koga je želela elita. Ipak, Ustavni sud je pre nekoliko dana poništio izbore. Tako je i Austrija potvrdila da i dalje ima demokratske ustanove.

Šta će biti sa Srbijom? Čujemo da se nas ne tiče odlazak Britanije. To je verovatno tačno pošto su naše dve države jako različite. Ipak, uverenje vrha SNS da narod o nekim stvarima ne treba pitati. Ta potreba da se sve režira, marketnški prilagodi i spinuje   govori u prilog činjenici da mi ne samo da nismo uspeli da izgradimo drušvo sposobno da učini ono što je na referendum uradilo britansko, već mi to suštinski ni ne želimo.   Miloševićev režim je referendume sprovdio autoritarno i nedemokratski, posle se nije pridržavao narodnih odluka (setimo se aprilskog referendum iz 1998 protiv dolaska stranih trupa u Srbiju). Đinđić je otimao poslanike koalicionim saveznicima – nosiocu zajedničke liste. Koštunica je sproveo referendum o ustavu koji je bio motivisan očuvanjem Kosova i Metohije u sastavu Srbije, a izbacio je Albance iz biračkog spiska (bilo je tu još neregularnosti). Tadić je prekršio rezoluciju o neprihvatanju SSP-a bez potvrde suvereniteta Srbije nad KiM. Vučić je prihvatio Briselski sporazum protivno svim ranijim odlukama supštine, a Ustavni sud je odbio i da se izjasni o ovom sporazumu tvrdeći da je reč “političkom” dokumentu !? A tek skandal na nedavnim izborima sa brojanjem glasova i poništavanjem izbora na pojedinim biračkim mestima?

Evropske vrednosti, dakle, brane se danas u Briatniji koja izlazi iz EU. Da li kod nas traje ta borba koja u stvari i čini evropski politički uspeh tako veličanstvenim? Kod nas su tim vrednostima privrženi samo pojednici. Ostali žive u dihotomnom svetu raznih Jovanvića koji misle da je “Evropa” isključivo status, auto, sinekura u Briselu…

Članak objavljen u nedeljniku Svedok, 4.7.2016.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар