Избори у Црној Гори додуше не доносе Бог зна шта. Земља је много стабилна, невероватно напредна и политички монотона у мери неупоредивој са неком другом европском државом. Неко безобразан у мржњи – према 1. свим онима који јесу на власти а не виде се, 2. виде се а нису на власти, и 3. служе као икебана власти а то им пред сваке изборе и није нека реклама – рекао би да је у црногорској политици досадно колико и у севернокорејској. Избори у Црној Гори додуше не доносе Бог зна шта. Земља је много стабилна, невероватно напредна и политички монотона у мери неупоредивој са неком другом европском државом. Неко безобразан у мржњи – према 1. свим онима који јесу на власти а не виде се, 2. виде се а нису на власти, и 3. служе као икебана власти а то им пред сваке изборе и није нека реклама – рекао би да је у црногорској политици досадно колико и у севернокорејској. Избори у Црној Гори додуше не доносе Бог зна шта. Земља је много стабилна, невероватно напредна и политички монотона у мери неупоредивој са неком другом европском државом. Неко безобразан у мржњи – према 1. свим онима који јесу на власти а не виде се, 2. виде се а нису на власти, и 3. служе као икебана власти а то им пред сваке изборе и није нека реклама – рекао би да је у црногорској политици досадно колико и у севернокорејској. Не би, наравно био у свом цинизму у праву, наиме „Велики“, „Драги“ и „Мили“ вођа се не повлаче. Тамо јесу прогласили социјализам, али нема социјалне државе, за другове на власти нема пензије, повлачења у партију и бизнис. Јер у тим неевропским државама, које производе нуклеарно оружје уместо да продају електро привреду „партија је држава“, што у РЦГ одавно није случај. Наиме, „свим добронамерним грађанима одавно је јасно“ (како је васпитач из политичког обданишта имао обичај да започне своја предавања млађаним руководиоцима последње генерације Савеза комуниста Црне Горе), да је владајућа партија Црне Горе још пре много година прерасла ову државу и њене народе. Ипак, проблем Црне Горе садржан је у њеној несхваћености на дивљем и примитивном Балкану. Молим Вас, добри читаоче или читатељко, да ли сте чули да и у Великој Британији партије које подржавају кабинет могу „имати различите ставове и политике“. Дакле, различити ставови и програми коалиционих партнера су аномалија, која постоји чак и у домовини парламентаризма. Истина, мало се разликују ове две велике демократије. У Црној Гори истина ствари иду боље него у Великој Британији, где је парламент одавно у кризи. У Британији, замислите, већ стотинак година нема примедби на изборни процес, што значи да никога није брига јер власт која не брине о изборним резултатима и није власт већ скуп кукавица, шоња и мекушаца који исту нису ни заслужили и стекли, па самим тим и не треба да је држе. У Великој Британији нема проблема ни са пописом грађана. Коначно, у Великој Британији владајућа странка на изборе иде самостално. Зато понекад и изгуби изборе. Да јој је на листи неки СДП сличан црногорском, са брозоидним искуством и франковачким речником, вероватно би Шкота и Велшана на сваком попису било све мање и мање, а победа би сваком приликом била зајамчена. Али, у примитивној Великој Британији посланике бирају непосредно. Тако не можеш бити председник парламента (спикер) ако те претходно неки грађани по имену не изаберу за посланика. Лако је Британцима. Њихови коалициони партнери не треба пред сваке изборе да се праве да су непријатељи који се уствари ни не познају. Тамо народ не урла пред зградом владе. Знају и Лондонци и Њујорчани (у Сједињеним Државама) да је средиште економске моћи у Ситију или на Волстриту. Где је средиште моћи РЦГ? Пред владом су били – зграда ко зграда, празна од политике – шупља колико је лишена политичког садржаја. Британци макар могу да оду у Хајд парк и говоре против краљице, грађани Црне Горе не могу ни то. Они које би логично требало да спомену немају утицаја, а они који се питају имају мањак функција и вишак сваке моћи. Одговорност нема нико. Народу остаје само да се бави такозваним социјалдемократама и да се нада да та нова предизборна прича неће завршити договором којим ће компромисно продати електропривреду. Све ће то наравно трајати несметано докле год у САД и ЕУ буду желеле такве политичке елите и слабе државице на Балкану. Али и док незадовољни грађанин не схвати једноставну лекцију: немогуће је изборити се за бољи живот и социјалну правду уколико режиму сваки пут пође за руком да посвађа нације које живе у Црној Гори. Та мржња против српског народа и православне цркве није последица угрожености режима, већ напротив његов начин да гладне и обесправљне подели на Црногорце, Србе, Муслимане… И док чекамо да се догоди чудо и да се у Црној Гори нешто промени на боље… наш велики узор, Европска унија, само што се не распадне од покварености. Посредовали су у преговирма између Београда и Приштине који су довели до споразума о регионалном представљању албанског Косова. Но, пошто је Србија намерна да, као и у свим претходним приликама у Србима насељеним крајевима Косова и Метохије спороведе изборе, Европски парламент је сместа одлучио да Косово широм Европе не треба да буде представљано у претходно договореној, компромисној форми. Ту је наравно биркората који представља ЕУ у Београду. Негде је изјавио да ЕУ не тражи од Србије да призна албанско Косово, као и да ЕУ нема јединствен став о овом питању. Кад човек размисли, заиста и нема: пре неки дан је саопштење безутицајне групе грађана из Новог Сада добило место у првим минутима Дневника ХРТ, а приказана је и карта Србије без Косова и АП Војводине. Машала, то је чланица ЕУ у најави. Остаје нада да ће режиму у Подгорици омогућити да Поглавље 24 (правда, слобода, безбедност…), прође на начин на који је Хрватска прошла Поглавље 23 (правосуђе, људска права…). Дакле, преко везе.

Posted by Чедомир Антић
Categories: Текстови и анализе