„Цар није знао…“

четвртак, 2 априла, 2015 у 9:32AM

Србија је без сумње срећна држава. Само да још нема интелектуалаца који у приватним круговима, на сајтовима које чита мало људи углавном одлучних да их „оборе“ и по новинама које не купује просечан а поштен свет, не прихватају ту срећу и њене доносиоце… Били би смо у чланству Европске уније. Можда и НАТО, и то гратис, мада то нисмо ни тражили. Народ истина живи лошије него раније… али то је због претходне „жуте“ владе (у којој је био и сада владајући СПС), привреда  је слабија него пре – али то је због поплава (у којима није страдала нити једна фабрика), наравно ту је и светска криза (која траје још само у Европској унији, коју толико ценимо), кончно ту су и „мангупи из наших редова“ – фраза је Лењинова, али да се зна: ако неко злоупотребљава власт то је последица чињенице да премијер Вучић нема сто очију и руке дугачке петстотина километара које би стигле до најудаљенијег села где киша пада или Сунце сија само зато што је на власти Српска напредна странка…

Велика је правда Вучићева… Ево, недавно када је у питању био његов рођени брат он је јавно рекао: „Нека си ми сто пута брат… Не смеш да кршиш државне законе…“ И заиста на геј паради у једином инциденту учествовала су браћа нашег премијера и градоначелника. Како су праведно, строго, без родбинске мекоте кажњени… Вучићев брат Андреј, иако су га жандари тукли само зато што су некако сазнали да је брат омражног српског премијера данас трпи невиђене последице. Сви учесници осим њега су суспендовани. И њега би вероватно суспендовали, али прво мора да се запосли тамо где би могли то да учине. Запошљавање по партијској линији данас је немогуће а из државних служби отпуштају а не у њима запошљавају. Затим је скупштинска већина дошла у сукоб са заштитником грађана који је узео младог Вучића у заштиту од старијег… Коначно, када нису успели да спрече заштитника Јанковића да урушава премијеров углед штитећи са позиције добро плаћене функције наводно независног омбудсмана премијеровог брата, онда су се досетили да је исти некад служио војску па су одмах напали начелника генералштаба кога је у одбрану морао да узме председник Николић и додели му једно од својих познатих одликовања…

Али нису сви као храбри и неуморни председник српске владе. Ево рецимо председник Николић… Њихови односи су изврсни, само некако има много новина које једног неумерено хвале а другог вредно грде…   И баш централна Србија, где је Николићево страначко упориште, постала је мета унутрашњег прочишћења СНС-а… Радомир Николић, председник Извршног одбора СНС, градоначелник Крагујевца и син председника републике управо обилази одборе странке у Нишу, Чачку… И дели „катул-фермане“, политичке свилене гајтане за самодављење, појединим функционерима. Зашто их смењују? Стари Атињани имали су установу „остраковања“ – без кривице су протеривали угледне грађане чија би популарност могла да угорзи демократију. Стари Спартанци су одржавали „криптију“ тајна погубљења обесправљених становника за које би наслутили да су отресити и снажни довољно да побуне своје остале сапатнике.  Чини се да је тако и овде… Паћеници се буне – нису учинили ништа лоше, тврде… Не препознају се у оценама да постају „фотељаши слични жутима“. Од свих прилично празњикавих пребацивања једина конкретнија јесте да су се политички међусобно спорили… Ко је још чуо за тако нешто ? Има ли то негде да се у војсци и полицији расправља о политици? Нема нигде. Зашто би онда страначка војска у Српској напредној странци расправљала о политичким темама… То је знак доколице и сумње у правдено вођство. Све то се у озбиљним европским демократијама… рецимо Црној Гори ( лидеру региона и будућој 41 чланици ЕУ – после Киргистана а пре Босне и Херцеговине, Војводине, Косова и, посебно, Србије)  – сматра за НЕДОПУСТИВО.

Страначке кабадахије ће бити смењене… Њихова непочинства неће бити обелодањена, под условом да их има. Важно је да премијер не мора да преузима одговорност у њихово име… Није му лако ни да одговара (истина без последица) за своје министре који на линији службе морају да некако докторирају, дочекују хеликоптере, безуспешно се баве егзотичним ресорима што им их је увалио премијер кога сурови закони спречавају да све ради сâм… Још му требају и ти локални властодршци са „ограниченом одговорношћу“.

Ево како су у Новом Саду предузимљиви. Спречили су отцепљење Војводине. Променили статут аутономне покрајине. Донели граду и северу земље једно „ново доба“. Хтели су да митингују ради премијера, али је он – скроман какав је – то одбио. Сада митингују славећи своју државотворну победу. Парола им је: „Војвдина је Србија“. Премијер никада није чуо тако ефективан слоган, а Косово смо одбранили са једним таквим.

Да је тако нешто којим случајем икада чуо, знао би да не може да не успе.

Чланак објављен у подгоричком Дану 30.03.2015.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар