Текстови и анализе

Тако млади а већ конформисти

Немојте да са својих 20 година будете као ми са својих 40-ак, јер ако будете такви онда нема ни потребе да постоји омладина, рекао је недавно на изборној скупштини омладине Демократске странке градоначелник Београда и функционер Демократске странке Драган Ђилас. Ова његова изјава може се тумачити као редак и убедљив тренутак искрености политичара који свесно или несвесно у ствари признаје да је конформизам, подаништво и одсуство критичког духа завладао не само међу старијим члановима Демократске странке већ да је то и једно од главних обележја њене омладине.

Сенат Србије

Регионализација и децентрализација свакако су најзначајније конституционалне теме којима се наша политичка јавност бавила током протеклих неколико година. Политичке калкулације, демагошко-изборна подмићивања најсиромашнијих крајева и тежња ка федерализацији (у неким случајевима распаду) Србије, учинили су да, баш као и током мукотрпног процеса стварања Митровданског устава, начелна питања уступе место појединостима, идеологија борби за моћ, велики идеали – политичком маневру.

Дом као мера народа

Да ли људи имају цену? Када је тирански краљ у средњовековној Енглеској поставио врло опасно питање „колико вредим“, домишљати свињар одговорио му је у стиху како његова крунисана глава вреди макар 29 сребрњака, пошто је „неба Дика“ (Христ) својевремено „продан за 30 сребрника“. Нажалост у Србији су политичари нешто скупљи. Опет, у поређењу са великом одговорношћу и често незаслуженом чашћу, они су већином прозаични у своме преступу: преступници због карактера, а не околности. Претходних седмица причало се о два дома – становима двојице познатих српских политичара. Реч је о Слободану Милошевићу и Чедомиру Јовановићу.

ZADATAK IZVRŠEN, PRIVREDE VIŠE NEMA

Ovakav malo parafraziran izveštaj bi kreatori ekonomske politike Srbije, ( zadnjih dvadeset godina ), mogli da podnesu, ali – kome. Ko bi mogao biti naručilac ovog grandioznog zločina. Verovali smo im u dobre namere, one nisu dovoljne. Put u pakao je popločan dobrim namerama. Ovo može biti plod samo domaće balkanske nekompetentnosti pomešane sa rđavim namerama.

Међународно право је на „нашој страни“

Зато није чудно да резолуција 1244, коју је донео Савет Безбедности, а која се односи на присуство међународних снага на Косову, гарантује суверенитет и територијални интегритет тада Савезне Репулике Југославије. О чему се онда овде заправо ради? Реч је о дефинисању различитих правних термина међународног права и њиховом домету, о којима Међународни Суда Правде треба да се изјасни. Кључно питање је да ли је право на територијални интегритет правно јаче од права на самоопредељење? Проблем је што уз ово питање иду и нека друга питања као на пример: Како се дефинише народ?, Како настаје држава?, Да ли право на самоопредељење даје право на сецесију или само право на самостално организовање унутар суверене државе?

Zašto neću izaći na izbore 2012. godine

Neizlazak je demokratska poruka da sistem mora da se menja i zato neću da izađem na izbore.

Пре(с) или жута странка и жуте новине

Зашто Прес(с) фалисификује интервјуе и погрешно тумачи јасно написан Извештај.

ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ (2. део) – ПОЛИТИКА

Званично, Србија је након 5. октобра 2000. постала одана идејама реформи и европских интеграција. Ипак, социјална очекивања грађана испуњавана су распродајом народног богатства. У свим сегментима политике – од државног питања (државна заједница са Црном Гором, Косово и Метохија), преко реформе државне управе, судства, приватизације до реформе универзитета – приоритетан је био интерес власти. Пошто власт није била јединствена, наша политика се одигравала у сенци страначког рата, баш као што је некада пловила кроз буре југословенских ратова. Биланс је поразан. Србија се, истина, после година санкција вратила у регионски просек. Ипак, власти су због страначких ускогрудости отвориле питање статуса Војводине, Рашке области и Прешева, потрошиле су око 36 милијарди евра који су за то време на разне начине ушли у Србију (само су на српску бирократију на Косову и Метохији од 2003. до 2011. потрошили око 5 милијарди), народ су окренули социјалном радикализму (2007. смо имали највише плате у региону – изузев Грчке и Хрватске, до данас имамо најниже – осим ако не рачунамо Косово и Метохију).

Уџбеник „БХС“ историје

Слобода научног и уметничког израза треба да буде неограничена. Спорно је да ли држава треба да стане иза једног таквог заједничког уџбеника. Јединствени уџбеници историје нису издавани ни за време постојања социјалситичке Југославије. Суштина безмало консензуланог уништења Југославије била је одбацивање било каквог заједништва њених народа. Званична Србија и српски народ већином су били највећи и последњи заточеници југословенске идеје. У свом настојању су поражени и осрамоћени. Тадашња жеља српских власти да југословенска држава буде реформисана тако што би била централизована, сматрана је за хегемонизам. Зашто би данас, у независним државама и у условима опште ревизије тумачења историје (која је у случају Бошњака, Црногораца, Албанца и Хрвата подстакнута од њихових власти) стварали некакав компромис о заједничким темељима историјског образовања?

САВРЕМЕНИ СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ

Политика државе Хрватске према српском народу и његовој држави свакако је током последње деценије 20. века била најважнији формативни сегмент политике суседних и европских држава према Србији. Управо је на доминантном односу хрватске политике и друштва према Србима и Србији изграђен однос других, младих балканских национализама према Србији. Иако формиран доминантно по узору на аустро-немачки и британски однос према српском народу и став САД и ЕУ суштински је најсличнији хрватском погледу.