Текстови и анализе

За нови „Балкански савез“

Кажу да је европска будућност Западног Балкана сигурна. Ипак, није извесно када ће та будућност полако почети да се претвара у садашњост. До тада ће наше државе пролазити кроз болну и тешку транзицију и трпеће последице лоших одлука из деведесетих година. Успостављањем споразума ЦЕФТА, у региону је створена зона слободне трговине. Реч је о степеници економског сједињавања помоћу које би државе на путу европских интеграција требало да се припреме за државни и привредни живот у Европској унији. Будући да је споразум обухватио углавном земље бивше Југославије (изузев Словеније, укључујући Албанију и Молдову) често се поставља питање политичког садржаја

Шта је још нејасно у српском здравству – други део!

Проблем око раскида уговора, пре кратког времена, потписаног између К.Б.Ц. „ др Драгиша Мишовић“ и МЕДИЦИНСКЕ АКАДЕМИЈЕ , тј. приватног медицинског факултета из Београда је ескалирао, тј. студенти Академије дошли су са новинаром и асистентима у К.Б.Ц. и демонстрирали незадовољство због тога што су дискриминисани. Ствар је предата адвокатима и очекујемо праведан исход овог замешатељства. Мало ћемо проанализирати овај случај! Читали смо писмо декана Медицинског факултета из Београда, допис Министра здравља и текст члана градског већа Београда и дошли до закључка да сама чињеница да је Медицинска Академија основана од стране појединаца, а да није државна установа, представља круцијални моменат у настанку овог проблема!

Шта ће бити са Томиновцима?

Ко су били српски напредњаци? Оснивачи ове партије били су одреда научници, правни писци и историчари, први интелектуалци ондашње Србије, дворјани блиски младом владару Милану Обреновићу, сви школовани у иностранству. Чланови Српске напредне странке били су високи чиновници, богати трговци, виђени домаћини… Такво вођство и чланство осудили су странку на малобројност и приврженост двору и династији. СНС је била више политички клуб него странка. Основана у заосталој и сиромашној држави она је била истовремено конзервативна и реформистичка. Снага српских напредњака био је њихов елитизам, али им је та најбоља особина наметала и вечну слабост – малобројност.

Дипломатска нација !

Поставља се, међутим, једно основано питање. О каквој то црногорској дијаспори говоримо, ако је Црна Гора већ, баш као и Уругвај, а за разлику од свих других балканских земаља, „држава свих њених грађана“. Да ли је црногорска дијаспора састављена од оних који се национално изјашњиавају као Црногорци, или од свих оних који су рођени у Црној Гори, потомци су становника Црне Горе или су припадници свих народâ који живе у Црној Гори? Црногорци нису суверена нација Црне Горе, према томе сасвим је нелогично да председник Вујановић брине само о њиховим сународницима.

Da li će Srbija i Hrvatska zajedno stupiti u EU?

U očima Evropske unije Srbiju i Hrvatsku u političkom pogledu istinski povezuje samo jedna činjenica: njihovi odnosi stereotipno su predstavljeni kao izuzetno slični sa onima koji su u vreme XX veka postojali između Nemačke i Francuske. Takva paralela podrazumevala bi da upravo novi početak u odnosima između Zagreba i Beograda, njihovo pomirenje i savez, označe početak jedinstva. Nemačko-francuski sporazum započeo je ujedinjenje Zapadne Evrope, srpsko-hrvatski sporazum zapečatio bi jednstvo Zapadnog Balkana. Ovaj pristup bi nesumnjivo doprineo pomirenju u regionu. Svakako bi bio po volji ekonomskim i intelektualnim elitama, posebno onim nastalim u socijalizmu koje uostalom preovladavaju u pet bivših jugoslovenskih republika, koje još uvek osećaju zaostale reflekse jugoslovenstva. Konačno, tako bi bile prevaziđene velike regionalne razlike i lakše uključene države poput Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, samoproglašenog Kosova i Albanije.

DRŽAVA KOJU SU SRUŠILE PRAĆKE

Srbija je trenutno društvo kojim upravlja nesposobna Vlada, u kome Crkva osudjuje, a ulica presudjuje.

Политика српског народа у Црној Гори

Српски народ у Црној Гори нема одређен статус. Политичка, просветна и културна права Срба нису у овој републици потпуна, ни приближна европским стандардима. Наш народ у Црној Гори налази се у незавидном положају. Срби су стављени у положај народа-опозиције. Већ шездесет година суочени су са државном репресијом, означени као противници државе и народа. Србија је на штету права српског народа у Црној Гори, али и уопште, одржавала вештачке и нефункционалне државне творевине од СФРЈ до ДЗСЦГ. Реч је била не о империјалним и хегемонистичким циљевима Београда, већ о уверењу да је Југославија максимум народних жеља и циљева, као и о себичности политичких елита које су желеле власт уместо бриге.

Да ли Дејтонски споразум чува или руши Босну и Херцеговину?

Током деведесетих година распале су се све федеративне државе Источне Европе. У Централној Европи опстале су савезне државе у којима су федералне чланице више традиционалне регије; државе које већином насељава једна нација са регијама које су биле државни ентитети некада давно, у средњем веку. Чак и ако су вишенационалне, савремене државе Источне Европе, „Нове Европе“ како ју је назвао Џорџ Буш Млађи, политички су јако унитаризоване. Много је било разлога за распад СССР-а, социјалистичке Чехословачке и СФР Југославије, а један од најважнијих спољних мотива била је неспремност чланица ових федерација да у новим односима снага жртвују део свог државног капацитета и суверенитета.

Борис и Мики

Председника Тадића и министра Љајића упоредили су са чувеним партизанским мученицима Бором и Рамизом. Истина значење страдања Боре и Рамиза дефинисано је и протумачено тек после рата. Усуд овог ратног братства и исход односа два народа садржан је у својевремном вицу према коме је улица Боре и Рамиза постала само улица Рамиза, пошто се Бора „одселио“. Наше време свакако не обележавају националне тензије. Мука нашег доба су неодговорна држава, мањак социјалне одговорности и дефицит демократије.

Федераси

Председник владе АП Војводине г. Бојан Пајтић изјавио је недавно да су сумње у сепаратизам северне српске покрајине „ноторана бесмислица“. Пајтић још тврди да су захтеви за отцепљење од матичне државе увек етнички мотивисани. Како је лепо звучала ова изјава… Oна, међутим, није тачна.