Текстови и анализе

INTERVJU ČEDOMIRA ANTIĆA, Večernje novosi 17. jul 2011

Sprovodili smo neuspešne projekte jugoslovenstva i komunizma. Neintegrisani, sebični i tašti, kakvi smo, dozvolili smo da posle Hladnog rata Velike sile na nama ižive svoju rusofobiju. Od ujedinitelja postali smo parije koje braćom smatraju one koji su prihvatli frankovačku ideologiju kako bi zaradili amnestiju. Kao što je nekada mahnita vera srpskih elita u jugoslovenstvo donela neuspeh i štetu, tako sada tvrdnja da ćemo kad uđemo u EU smesta rešiti sve probleme, može samo da pogorša stanje. Evropska unija je sistem vrednosti, a ne “Zemlja dembelija”.

Начертаније

На овај свечани дан, годишњицу савезничке победе над фашизмом, и следствено Дан Европе, ред је замислити се над једном повезаном темом. Фашизам је између осталог у својој политичкој пракси садржавао и ширење организоване, дубоке и дивље мржње против појединих народа. Лажни, конструисани или погрешно протумачени „докази“ употребљавани су као средство за ширење националне и расне мржње. Уз помоћ фалсификованих или тенденциозно реинтерпретираних докумената и планова неполитични грађани претварани су у мрзитеље и злочинце. После година ширења и државног неговања ова мржња је омогућила многа језива зла светског рата. Управо је такав случај са списом који је остао познат под насловом Начертаније. Тешко је пронаћи савремену студију о историји југословенских и српских земаља током последњих двадесет година а да овај документ написан давне 1844. године није стављен у контекст темеља свега најгорег што се за то време догодило.

Reakcija koju je tražio urednik „Vremena“

Ako je u Makedoniji nedemokratski režim uspostavio crkvenu organizaciju koju ne priznaje niti jedna pravoslavna crkva, ako srpski sveštenici i vladike nemaju pravo da u mantiji stupe na tlo BJRM (čak ni kada putuju za Grčku), konačno ako je arhiepiskop Jovan VI prema mišljenju međunarodnih organizacija, žrtva državnog progona… kako nekome mogu objasniti da je neuljudno tvrditi kako je „i MPC pravoslavna crkva“, te da „Makednonci nisu prešli u budizam“?

Аутодемисија

Ово друго одрицање… а ко зна да ли ће их и колико још бити, више подсећа на сложену тактику неког власника или директора међународне компаније који свим силама настоји да стварност формално прилагоди неумољивим законима. Зато такав лута кроз корпорацијске власничке и управне лавиринте, склања се пред владиним установама, конгресним комитетима, парламнетраним анкетама и сенатским комисијама. Прескаче зидове функција и провлачи се кроз живице власништва и одговорности. Није ми познато да ли је тако нешто могуће када сте на власти у једној држави. Можда, једино, ако сте истовремено политичар и власник државе. У овом случају можда нису народ или Велике силе ти које треба заварати. Можда је реч о онтолошкој борби. Рвању са историјским развојем и неумитним напретком, којима се на олтар подносе велике и гласне, али козметичке и суштински ништавне промене. У току је, биће, битка против судбине и пролазности.

Промене

У Србији никада не би била промењена власт да није решено њено национално питање. Како је решено, боље да не говоримо. Косово и Метохија су окупирани, захваљујући тој несрећи онемогућена је изборна манипулација Милошевићевог режима, али му је одузета и карта националног заштитиника – пошто је јавно славио победу над НАТО. Црна Гора се такође фактички одвојила, макар у погледу избора. Опозиција је предстванике преосталих националних мањина наградила дајући им несразмерно велики, али политички неопхдан, утицај у будућој влади. За разлику од Србије, Црна Гора не може да отцепи своје Србе. Да „створи“ неку Републику Брда и Стару Херцеговину па да онда уједињена опозиција у маленој Превалитани дели потпредседничка места Албанцима и Муслиманима, а малобројним Хрватима препушта бокешку војводину. Срби су неизоставни део Црне Горе. Штета је била што смо, ако већ нисмо створили уједињену Србију, чији би Црна Гора била поносни и почасни саставни део, уопште губили време на разне југуславије и чуда која нити су била државна нити заједничка, жртвујући права Срба у Црној Гори за та бирократска чуда.