Текстови и анализе

Спортска мафија на удару јавности ХАЈКА ИЛИ МАСКА

Добро је што сви медији нису исти, иако су извори информација и тема свима једнако доступни. Али, добром познаваоцу суштине садржаја појединих електронских и штампаних медија, није тешко да одгонетне – ко за кога навија, односно, ко се јавља и у чије име… Председница Савета за борбу против корупције Верица Бараћ једном приликом, не баш тако скоро, у тв-емисији аутора овог текста, изјавила је дословно: – Највећа корупција је у грађевинарству и спорту! А влада неће борбу против корупције… Мада има оних који краду и „крадуцкају“, како рече познати министар, који се „одликује речитошћу и богатством изражавања“, чим се говори о корупцији – ту је, обавезно и мафија, наравно иза извршилаца

Параф

Наш народ каже: „Ког је молити, није га кудити.“ Ова велика истина има распрострањену примену у односима Србије са Европском унијом. И највећи Европејци међу Србима не могу оспорити чињеницу да нам Европска унија није превише наклоњена. Ипак, теба бити неразуман или ускогрудо злонамеран, па озбиљно тврдити да наш пут ка пуноправном чланству у Европској унији има алтернативу. Зато је једини исправан пут за Србију и српски народ у XXИ веку убрзана, али одржива модернизација и национална обнова. Европска унија, велика сила у настанку, једина је донекле заинтересована да искрено подржи остварење ова два наша велика циља. Бирократија Европске уније има своје интересе на Западном Балкану.

Истина о Косову и Метохији

Уколико би се слобода говора као демократске тековине мерила према могућности изношења различитих мишљења о Косову и Метохији, онда би Србија била у самом врху. Па и више од тога, с обзиром да се ради о територији, тј. покрајини која је и по новом српском уставу одређена као њен део. А мишљења обичних људи, новинара, стручњака и политичара, домаћих (и страних), која се могу чути у нашој јавности крећу се у распону од тога да Косово и Метохија треба да остане у саставу Србије, преко оних да га треба поделити, а нису ретки ни они који сматрају да треба прихватити да је Косово изгубљено за Србију. У свакој од ове три групе мишљења постоје разни модалитети: да се Косово прода, да Србија прва треба да призна независно Косово, да се, пошто је ионако изгубљено, мења за бржи улазак у ЕУ; да се од 15 до 30 посто припоји Србији; да добије више од аутономије мање од независности, надгледану аутономију, да буде протекторат ЕУ још неколико деценија, децентрализација у оквиру Србије (кантони, ентитети, жупе), а појединци не одбацују ни могућност оружане солуције у одбрани српског права на Косово.

НАТО држава

Наш народ каже: „Када руку не можеш посећи, онда је пољуби“. Била је то политика наших предака. Захваљујући примени овог начела наша историја није била мање славна и крвава, али су њени успеси били већи. Кнез Лазар на Косово није ишао у намери да погине – такав мотив су касније спевали гуслари и замислили црквени великодостојници. Кнез Лазар, наш Свети Цар Лазар, ишао је на Косово да победи, баш као што је три године раније, 1386. године, победио на Плочнику. До тада је био спреман да прихвати да буде султанов вазал, баш као што су књегиња Милица и кнез Стефан (касније деспот) одмах после косовске погибије спремно прихватили да њихова држава поново постане османски вазал. Зашто ово пишем? За политичаре би требало да буде велики успех да прикрију слабости државе коју воде и из тешких ситуација извуку највећу корист. Лоши су политичари који се користе слабостима државе и страховима народа.

Закон о здравственој заштити

У свакој уређеној земљи закони су ту да би регулисали понашања и обавезе становника и саме државе. Закон о здравственој заштити донет у децембру 2005. на себе је преузео ову дужност. Уз њега, у истом пакету, донети су и Закон о социјалном осигурању и Закон о коморама здравствених радника. Дивно! Да (не) будем циничан, бољи је и лош закон, него никакав! Да ли припадам онима који овај закон нападају?

КАКВО ЗДРАВСТВО ИМАМО? или Ко је незадовољнији медицински радници или пацијенти?

Одлазак у болницу ризик је за велики број пацијената. Takoђе, долазак пацијената, у значајном броју случајева, за лекара представља непријатан догађај. Ситуација постаје гротексна, потпуно шизофрена и изнад свега, врло опасна! По све учеснике! Ова констатација неће се допасти свима, тачније, ником! Прво, организаторима здравствене службе у Србији, онда лекарима и на концу, пацијентима! Сваком, из другог разлога! Нама који на ово указујемо ово је аларм који мора пробудити све! Али да, на почетку, валоризујемо, проценимо ову тврдњу и установимо да ли је и у којој мери тачна!

Однос струке и политике

Расправа о кадровским решењима на нивоу власти у Београду поново је отворила тему кадровског баланса струке и политике. Где је граница иза које слаби потреба за именовањем страначких личности, а почиње да доминира потреба да се на руководећа места постављају искључиво стручни људи? Као што се види, већ у самом питању (проистеклом из одређеног начина размишљања) постоје крупне нејасноће. Зашто би свака страначка личност била нестручна? И зашто би неко a priori био стручнији од других зато што није политички ангажован? Очигледно је да овде постоји грешка у дефинисању проблема (circilius in definiendo). Кад проблем лоше дефинишете, уместо оптималног решења наилазите на најчудније форме, које привидно задовољавају. Тако се, као решење поменутог проблема на нивоу Београда, наметнула идеја о унапред усвојеном (договореном) процентуалном односу страначких и нестраначких (стручних) личности на кључним градским позицијама.

Финансирање политичких странака

Сведоци смо великих проблема у сфери регуларног финансирања политичких странака и, посебно, око јавности таквих података. Законом из 2003. године, којим је покушано уређене ове области на савремен начин, постављени су лимити који су направили праву збрку. Лимити се односе на дозвољене износе донација и непримерено су мали, не само у односу на реалне потребе странака него и на потенцијале расположивих финансијера. На пример, предвиђено је да износ прилога правног лица некој странци у једној календарској години може да буде до 100 просечних месечних зарада у Републици Србији. То се тада, у усменим разговорима, правдало жељом да се спречи утицај тајкуна на политички живот Србије ‘куповином’ политичких странака. Данас је небитно да ли је то био оправдан страх или не.

Одрживост предизборних обећања или откуд сад паре?

Откуд паре за драстично повећање пензија? И једна и друга и трећа страна су се пре избора утркивале која ће из бунара жеља захватити више процената: 30, 40, 50? Исти они аналитичари, који су нас годинама плашили превеликом буџетском потрошњом и стезањем каиша, стидљиво су сугерисали да пара ипак има, само што не знају да нам саопште где. И зашто, ако су постојале, нису већ подељене. Има и оних, који су пре подне здушно подржавали овакву идеју, а поподне упозоравали јавност да ће државне финансије запасти у озбиљну кризу ако под хитно још нешто не продамо (приватизујемо).

Да ли су Срби мајстори смрти

/Нема ниједног народа на свету који се није упрљао свим злочинима и покрио сваком срамотом. Нема ниједног који није претрпео сва понижења којима судбина може да казни један бедни чопор људи./ Анатол Франс – Савремена историја Обележавање годишњице страдања стотине хиљада људи у Јасеновцу изазвала је као и много пута до сада велике контроверзе и жустра спорења како у јавности Хрватске тако и у Србији. Питање броја жртава Јасеновца, карактер овог логора али однос хрватске власти и посебно католичке цркве само је учврстило постојеће контроверзе и оспоравања. Очигледно је да је питање геноцида почињеног над српским народом у време трајања НДХ и даље једна од суштинских вододелница у нашем поимању савремене историје и свих оних политичких и друштвених појава која и даље подстичу расправе и спорења о карактеру,обиму и суштини геноцида.