Текстови и анализе

Регионална држава – пропала идеја или спас Србије?!

Протеклих година сведоци смо многих промена у структури и уређењу нашег друштва и државе. Од федерације (за чије стварање се градјани Србије нису питали) прешли смо у неку врсту конфедерације, а сада смо (опет вољом других а, не нас самих) постали независна држава. У јеку ових промена, све су учесталији захтеви да се промени и државна организација. Донет је нови устав. Доношење новог устава требало је да на најбољи начин реши питање државне организације, али, да ли је?! Неки (малобројни) предлагали су да се Србија из унитарне државе претвори у федерацију а, неки (чини се бројинији и озбиљнији) предлагали су (и предлажу) регионализацију Србије. Недавна акција штампања „војвођанских пасоша“ поново је актуелизовала причу о неком новом федералном уређењу Србије и појачала страхове од сепаратизма.

Грејање К.Ц. Србије неће више узроковати огромне количине смога

На тв дневнику, прошлих дана, на ступцима новина, поново гледам задовољни, али строги лик министра здравља Србије. Помислио би човек још један успех српског здравства, под палицом, мислим на, диригентску, професора-министра. О чему се ту ради? Изградњом великог погона у коме ће бити смештена постројења на природни гас, уместо топлане на мазут, Клинички центар Србије престаће да буде значајни загађивач београдске атмосфере! Наравно да у томе нема ничег лошег! Напротив!

Да ли је могуће смањити ниво буке у урбаним градским подручјима?

*Испитивања Градског завода за заштиту здравља показују да у Београду на листи издатих лекова прва места имају седативи и хипнотици што поткрепљује све напред изнете чињенице* На светски дан заштите животне средине (5.јуна 2007.г.) објављена је публикација „Квалитет животне средине града Београда у 2006. години“ коју су припремили Градски секретаријат за заштиту животне средине, РЕЦ и Градски завод за заштиту здравља. Сличне публикације објављиване су годинама уназад, за 2005, 2004, 2003… Пажљивом анализом свих досадашњих издања, али и увидом у испитивања која су вршена и пре 2000.године, долазимо до закључка да је у Београду стање сваке године све лошије.

ДЕКЛАРАЦИЈА ИЗБОРНЕ (ЕЛЕКТОРСКЕ) СКУПШТИНЕ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ САВЈЕТА

Вољом владајуће већине, српском народу у Црној Гори су одузета нека од елементарних људских и националних права. Грађани српске националности су под сталним притиском репресивног државног апарата. Бројни су примјери тортуре према Србима у вјерском, културном, политичком и економском смислу. Све је снажнији талас насилне асимилације усмјерен ка Србима. Угашене су наше институције културе. Српски језик и ћирилично писмо су у потпуности маргинализовани. Брутално се фалсификују историјске чињенице и уклањају материјални докази о српском духу и карактеру историјске Црне Горе. Врше се стални напади на нашу свету Цркву и њену имовину.

Политичке околности сукоба владика

Србија већ скоро два столећа покушава да буде модерна и секуларана држава. Уколико ова настојања српским политичким елитама баш и не полазе увек за руком, таква чињеница није последица снаге српске цркве, већ слабости власти. Проблем нашег друштва нису традиције, већ непостојање традиција. Српска православна црква је најстарија српска народа установа, која живи још од Средњег века. Можемо много и са разлогом критиковати СПЦ, њену организацију и конзерватовност, међутим кад год би наша слаба и намучена држава поклекла пред моћним нападачима или посрнула услед унутрашње неслоге, на згаришту и пепелу остала би и опстала наша црква. Тако је било од османског ропства до тријумфа Северноатлантске алијансе у рату 1999. године. Наша црква је много пута заслужила велики углед који ужива.

Чудо од три дана

Током протеклих дана имали смо прилике да научимо много тога. Постоји министар који се не хвали великим достигнућем. На дужности је и директор тајне службе који је прво ухапсио најтраженијег хашког оптуженика, па тек онда стигао да стави плочицу са именом на врата своје канцеларије. Можда је то део декларације о међупартијском помирењу: СПС не признаје Хаг, европске вредности и слично, али их ипак ћутке прихвата. Зато се сви некадашњи критичари сада не обрушавају на напрасно вољене социјалисте. Сви су сагласни, овде није реч о извршењу закона или дужности према жртвама, све ово је део додворавања Бриселу.

Судбоносни Видовдан

Видовдан представља судбоносан датум наше историје. Можда је потребно додати да је, поред Косовске битке из 1389. године, Сарајевског атентата из 1914. године, Резолуције Информбироа из 1948. или газиместанског узлета 1989. и слетања у Шевенинген 2001. године, за 28. јун (у XIX веку Видовдан је падао 27. јуна) везано је и потписивање судбоносне Тајне конвенције између Србије и Аустроугарске 1881. године, истог дана 1919. потписан је мировни уговор којим је окончан Први светски рат, амандманима на устав Хрватске српски народ је 1990. престао да буде конститутивни народ ове државе, док је 2006. Црна Гора Резолуцијом 60/264 Генералне скупштине УН постала 192. чланица светске организације.

Зашто Србија нема национални програм?

Током протеклих двадесет година често смо чули питање: „Зашто Србија нема национални програм?“ Ретко кад је то питање формулисано на другачији начин, рецимо – „Зашто српски национални програм није успео?“ За време десетогодишњег Милошевићевог режима многи су веровали како је управо његова недемократска природа лишила Србију и српски народ истинског националног програма. После Милошевићевог пада показало се да је његов програм постојао и да странке које су га наследиле, иако по много чему другачије од политичких чинилаца претходног режима, немају, нити покушавају да направе некакву националну и политичку алтернативу.

Споразум

Потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању постало је најважније питање предстојећих (ко зна којих) пресудних, референдумских и судњеданских избора у Србији. Спадам међу ретке које ова велика, хамлетовска, дилема много не потреса. Не осећам се пријатно због тога, пошто у медијима имам прилике да видим и чујем бројне умне, познате, али и добронамерне, који су стали уз сучељене политичке блокове и дубоко верују да бранећи свој став бране будућност и срећу не само грађана Србије, већ и читавог Балкана.

Српски сан

Није српски сан 1000 евра месечно наредних 20 година! Односно, не би требало да буде. Нажалост, то је порука једног државног предузећа грађанима Србије. Какву заправо поруку владајућа већина шаље својим грађанима? У време Светске економске кризе поручују нам да је наш идеал да – не радимо! Али не само то. Таквим људима (нерадницима) се треба дивити, они треба да буду наш узор, наш идол (видели сте на ТВ реклами колико људи кличе /срећнику/). Дакле, порука је супротна од оне каква треба да буде. Ова и сличне непромишљене ТВ рекламе лоше утичу на свест грађана. То би се избегло да постоји јасна државна политика, тј. избегло би се да постоји бренд Србије!