Текстови и анализе

„Принципијелна коалиција“

Пре нешто више од године госпођа Биљана Србљановић жестила се на једног новопеченог вип блогера сајта Б 92. Завапила је отприлике: „Да ли то значи да ће и Ивица Дачић добити могућност да води блог на деведесетдвојци!?“ Ствари су се до данас измениле вртоглавом брзином. ЛДП, чија је гђа Србљановић била кандидаткиња за градоначелницу Београда, данас подржава мањинску градску управу у којој се СПС шепури по први пут после 1996. године! Изборни спектакл-дебакл је ЛДП-у тако омогућио безбедан и скоро невидљив долазак на власт.

Нова политичка реалност

У Србији се недавно догодио политички земљотрес. Владу су формирале Демократска странка са сателитима и Социјалистичка партија Србије, односно странке које су до недавно, биле симболи две Србије. Велики број градјана, дочекао је овакав исход са олакшањем. Не толико због политичког програма, који представља врхунац недоследности и лицемерја, већ због алтернативе у виду тројног пакта Шешељ, Коштуница и Дачић. Живот се полако враћа у нормалу, али политички живот у Србији више никада неће бити исти. У развијеним демократијама, уобичајена је подела странака на леве, десне и партије политичког центра. Од поновног успостављања вишестраначја у Србији почетком деведесетих, делили смо се на наше и њихове, патриоте и издајнике, легалисте и револуционаре.

Мањина – већина

У време када је пре две године Црна Гора постала 192. чланица Организације Уједињених нација присуствовао сам једној занимљивој конференцији у Новом Саду. Тема дискусије била је посвећена будућим односима Србије и Црне Горе. Присутни су били политичари, дипломате, универзитетски професори, новинари… Годину дана раније био сам једини учесник конференције, истоветне теме и истих организатора, који је тврдио да је у националном интересу Србије и српског народа да буду прекинути експерименти југословенских држава. Такође, био сам нажалост и једини који је веровао да српски народ у Црној Гори не сме да буде пешадија злоупотребљена ради очувања лоших државних модела. Веровао сам да српски народ, који је пре диктатуре успостављене 1945. обухватао целокупно православно становништво Црне Горе, данас мора да ужива равноправност, а са њом и сва припадајућа национална права.

Национално и социјално

Прошле јесени група десничарских екстремиста, кажу и неонациста, организовала је марш улицама Новог Сада. Тај октобарски марш изазвао је велику пажњу и општу осуду. Сместа је организован и контра-марш који је окупио неколико хиљада грађана, пре свега присталица ЛДП-а, ДС-а и мањих левичарских странака. Екстремисти су носили српску тробојку на којој је била исписана порука: „За националну државу и социјалну правду“. Овај догађај, који се завршио каменицама, вриском, циком и, разумљиво, интервенцијом полиције, остао је закратко у сећању народа, убрзо потиснут проглашењем независног Косова, дивљањем навијача улицама Београда и правом изборном пантљичаром. Ипак, када се после избора од 11. маја показало да је коалиција око СПС-а кључна за формирање 112-те владе Србије, неко се уман досетио да формулише нов програм владе. Као да наше владе током протеклих деценија и имају неки програм.

Предсједник

Црна Гора улази у последњу седмицу кампање за председничке изборе. Народ Црне Горе суверено ће одучивати не само о томе ко ће бити први човек републике, већ и о политичком програму развоја државе и њене економије у будућим годинама. Иако председник републике нема велика овлашћења, његов избор је ипак више него симболичан. Одлука грађана Црне Горе, изражена у недељу 6. априла, биће најбоља посредна критика или потврда садашње политике и политичара. Дакле, гласајући за председника републике ви не само да одајете признање једној личности већ и потврђујете читаву једну политику.

Пруд или спруд

Зло ствара зло. Када су се 1994. године славодобитно састали у Вашингтону намерни да створе конфедерацију између Хрватске и Босне и Херцеговине, политички предводници Муслимана и Хрвата нису знали да ће у пројектованој независној Босни изгубити пуну равноправност за своја два народа. Првобитна замисао је била да војном и политичком федерацијом надвладају Србе у БиХ, омогуће пад Српске Крајине. Визија тадашњег председника Републике Хрватске, заточена у 1939. и идеалу Бановине Хрватске, није досезала године мира и могућност непотпуног тријумфа. Конфедерација између Хрватске и Муслиманско-хрватске федерације није створена. Федерација са десет кантона постала је бирократска творевина неспособна да одговори потребама времена, прескупа и неделотворна.

Кајање уместо бриге

У Србији 2008. годину сматрају раздобљем великог успеха наше косовоске политике. Иако је пре годину дана покрајина прогласила независност, у чему су је подржале САД и ЕУ, наши главни политички, економски и војни партнери, за већину грађана Србије ствари данас стоје тако. Победа политичких странака које су се залагале за релаксиранији и релативизованији приступ косовском питању, као и одлука Генералне скупштине УН да одобри захтев Србије да Међународни суд пружи саветодавно мишљење о проглашењу косовске независности, створили су привид задовољства и успеха. Ипак, да ли имамо разлога за тријумфализам?

Шта постаје јасније у београдском здравству

Странка која се у здравству представила Секретаром за здравство у Управи Града Београда, обзнанила је да се спрема да од грађана затражи потврду и подршку у науму да се стане на пут недомаћинском трошењу сретстава по болницама и домовима здравља. Наравно смена, петоро лекара са директорских положаја је мера испод које се не иде, произилази из објава ЛДП-а! Члан градског већа, задужен за здравство, др Шубаревић, понудио је оставку градоначелнику, а овај је прихватио, јер је, како је објављивано, мада сам није умешан у све, осећа се одговорним и стога је спреман да оде са положаја!

Шта је још нејасно у здравству?

Пре двадесетину дана К.Б.Ц “др Драгиша Мишовић-Дедиње“ и приватни Медицински факултет из Београда потписали су Уговор о пословној сарадњи Та сарадња требало би да буде дугорочна и на обострану корист. Потписница КБЦ има ставити своје капацитете на коришћење као „наставна база„ МЕДИЦИНСКОЈ АКАДЕМИЈИ – US MEDICAL SCHOOL из Београда за обављање теоријске и практичне наставе на Факултету. Факултет и К.Б.Ц. заједнички ће унапређивати научну и техничку сарадњу, организовати стручне и научне скупове семинаре и сарађиваће у области континуиране медицинске едукације.

Андрија

Андрија Мандић, политички вођа српског народа у Црној Гори, председник најјаче опозиционе странке и морални победник недавних председничких избора у овој земљи, штрајкује глађу. Затворен у згради Скупштине Црне Горе Мандић захтева да Режим Мила Ђукановића поништи одлуку о признању независности Косова. Не морате се сагласити са Мандићевом политиком. Ипак, његова борба посвећена је великим демократским вредностима: велика већина грађана Црне Горе не подржава одлуку владе о признању Косова, протести које је опозиција организовала заустављени су режираним насиљем које смо у време Милошевићевих влада толико пута гледали на улицама Србије.