Текстови и анализе

Косово међу Израелцима

Јавност Израела није обраћала готово пажњу на питање статуса Косова док су трајали преоговори „тројке“, па ни непосредно по крају са унапред зацртаним исходом. Израелац за таква питања не показује посебан интерес јер има сасвим довољно блиских тема да му окупирају пажњу. Крај 2007. године обележен је, наведимо најважније, извештајем Виноградове комисије о (лошем) вођењу Другог либанског рата, мировном конференцијом у Анаполису и перманентним Хамасовим ракетирањем града Сдерота те насеља уз област Газе. Томе ваља додати ирански нуклеарни програм и из Дамаска потицани раскол у Либану. Проблем косовске независности је, када се речено узме у обзир, добио невероватан публицитет на телевизији и у штампаним медијима од почетка фебруара, када је одлука већ била донесена.

Комесарски дух и одбрана слободног мишљења

Србија је одавно постала земља пуна парадокса,идејне конфузије и свеопштег волунтаризма. Парадокси су посебно присутни и видљиви у политичком животу и медијској сфери. То нам најбоље показује “одбрана” Пешчаника као јединог светионика слободне штампе и слободне мисли. Парадокс је у томе што је управо ова емисија очигледан пример негације основног принципа слободног говора, толеранције и права на другачије мишљење које је различито од полазног става “радикалне критике” Пешчаника – ако вам је добро – онда ништа. Већ се у тој демаркационој линији може препознати тежња да се у Пешчанику могу чути само једна врста саговорника без икаквог изгледа да се чује било какав дисонантан и различит глас.

Изазови кризе и демократско друштво

Распоред политичких снага након формирања проевропски оријентисане владе показао је да је дошло до великог и значајног прегруписавања у нашем политичким животу. Били смо сведоци и формалног политичког помирења до јуче најжешћих политичких противника, али и великог расцепа у највећој опозиционој странци, што је довело до формирање Српске Напредне Странке. Све је то допринело да се за неколико месеци из основа промени наш политички пејсаж и начини нова политичка конфигурација. Јасно је да је досегнута нека врста нулте политичке тачке и да многе политичке идеје и начин политичког говора више нису функционални и не прате промењену политичку ситуацију. Образовање владе у којој су Демократска странка и Социјалистичка Партија Србије означила је велики заокрет у политичком животу Србије.

Нове уредбе министра за здравље Србије и друга догађања!

Мада су, као што је заговарано, нове уредбе министра здравља требало, да поред тога што су унеле немир међу српске лекаре, учине и нешто корисно у запошљавању младих доктора у Србији, то се није догодило! За сада! Не хајући за то што је своје колеге довео у неравноправан положај у односу на све друге запослене у Србији, јер им је забранио допунски рад у слободној режији, министар Милосављевић је у својим изјавама објашњавао да ће његова (ступидна- прим.аутора) уредба лекаре натерати да се посвете својим пацијентима (што oчевидно импликује да то до сада није био случај)!

Криминал и корупција у јавним предузећима Србије

Јавност се са правом побунила против расипничког понашања управе Аеродрома „Никола Тесла“ у Београду. Директору овог јавног предузећа одређена је плата, а са њом и годишњи бонус, који више десетина пута превазилазе просечну плату грађана наше земље. Кампања у јавности, коју су подстакле булеварске новине блиске владајућем ДС-у и у једном случају конзерватоном крилу ДСС-а, свела се на напад на директора београдског аеродрома Бојана Кришта и донекле на странку којој он припада – Г 17 Плус. Ипак, требало би рећи шта је неморално, а шта противзаконито, у аферама које потресају јавна предузећа Србије.

НИЈЕ ХТЕО ДА ИГРА ПО АМЕРИЧКИМ НОТАМА Интервју са Иваном Стоиљковићем, лидером Демократске партије Срба у Македонији, у листу Вести

/Једини човек који је недавно у македонском Парламенту гласао против признавања Косова био је лидер ДПСМ, одлучивши да брани интересе Срба и матице/ У једном од својих ауторских текстова Иван Стоиљковић је написао да никада у историји није било једноставно бити грађанин Македоније, додајући да је то данас сурово незахвална позиција. „Ако је режим у Подгорици криминализован и корумпиран ради чега је неко могао да уцењује црногорске власти да донесу одлуку о признавању независности Косова, у Македонији је ситуација сасвим другачија.

Црногорско признање Косова

Црна Гора је признала независну Републику Косово. Одлука званичне Подгорице била је очекивана. Влада Црне Горе је признање најавила скупштинском дебатом у којој је овај чин повезан са укључиваћем државе у Северноатлантски савез и Европску унију. Чињеница да је Подгорица признала независност Приштине дан пошто је у Генералној скупштини УН гласала у прилог предлогу Србије да једнострано признање независности Косова буде предато на саветодавно мишљење Међународном суду, говори о лицемерном цинизму једине европске олигархије која је одржала континуитет власти од 1945. године.

KNJIGOVOĐE SU KRIVE ZA SVE

Do prošle nedelje naivno sam verovao da našom državom i njenim organima rukovode ministri, direktori i generalni sekretari. Neuspehe srpske ekonomije pripisivao sam njihovom neznanju, bahatosti i sumnjivom poštenju. Međutim, posle izjave predsednika Vlade Republike Srbije da su za propuste koji su navedeni u Izveštaju Državne revizorske institucije o finansijskoj reviziji Završnog računa budžeta Republike Srbije za 2008. godinu u najvećom meri krive knjigovođe, osetio sam krivicu što sam za neuspehe krivio nedužne ljude.

Dešavanja u zdravstvu Beograda

Hapšenje i policijski pritvor poznatih beogradskih lekara, doskorašnjih čelnika gradske uprave i najvećih i manjih zdravstvenih ustanova, odjeknulo je medju esnafom. Koliko je tu bilo iznenadjenja teško je reći.

Изгубљено језгро пијетета

Србија је још увек далеко од Вилија Бранта, поручио је нашој јавности на комеморацији сребреничким жртвама у Поточарима Харис Силајџић, вероватно као велики допринос помирењу и суочавању са прошлошчу и злочинима. И ове године је ова потресна комеморација послужила за још једну познату и већ виђену политичку манипулацију и истицање колективне кривице српског народа без иједне рећи саосећања за његова страдања и велике жртве на подручју Сребренице. Сценарио је и овога пута био на исти начин постављен, још једном показати да су Срби далеко од потребе да се суоче са недавном прошлошћу, они су једноставно остали заробљени у свом национализму и ксенофобији