Текстови и анализе

Косовска фантастика ДВАДЕСЕТ ГОДИНА КОЈЕ СТАТУС ЗНАЧЕ

Да ли случајно или намерно, тек, командант КФОР-а француски генерал Де Марнак предвидео је како ће, средњорочно, косовско питање бити решено. Генерал је са Косова новинарима у Вашингтону путем видео-линка објаснио да ће „тензије између косовских Срба и Албанаца доживети биолошки крај“, јер ће „један од народа… једноставно нестати“. Командант УН трупа на Косову је, при том, како гласи Танјугова вест, навео да је просечна старост албанског становништва 28, а Срба 54 године. Остављајући по страни тачност поменутих цифара, чињеница је да су косовски Албанци млађи од Срба и да демографске процене не иду српској страни у корист.

Република Српска је у опасности

Република Српска је у опасности ! Званична Србија и српски народ широм света ћуте. Један мој познаник, уважени амерички историчар, изнео је занимљиву тезу. Рекао је да је деведесетих постојало једно једино правило кога су се Велике силе чврсто држале у односу према земљама бивше Југославије: све је требало да буде супротно жељама Србије. Изузетак је била Република Српска. После разорног рата српски народ из Босне и Херцеговине није добио независност, али је успостављена његова држава у оквирима једне конфедералне уније.

Квази

Понављају се деведесете. И овог пута у јавности је постављен неприличан и лажан избор. Једном црквеном великодостојнику забрањено је да на територији своје епархије обавља Божију службу. Епископ Милешевски, г. Филарет, је владика партијски опредељен и политички умешан. Део верника његове епархије је пре неколико година основао чак и одбор за заштиту православља. Ипак, када му је пре неколико дана забрањен прелазак на територију Републике Црне Горе и посета црквама и верницима који су под његовом јурисдикцијом, учињена је неправда не само епископу Милешевском и не само Српској православној цркви. Овим чином прекршено је једно значајно људско право – право на слободну вероисповест. Оправдања црногорских власти су бесмислена. Ова држава, чији великодостојници учествују у верским распрама и мешају се у рад цркве, већ годинама систематски дискриминише своје становништво српске националности.

Дванаест година

Јуче, у суботу 4. августа, навршило се дванаест година од како су десетоструко надмоћније хрватске трупе, успеле да протерају српски народ из Републике Хрватске. У августу 1995. године нестала је Република Српска Крајина. Ова кратковека држава била је пространија од Црне Горе, у њој је живело више становника него у педесет и две друге међународно признате државе. Током акције хрватске војске и полиције убијено је око две хиљаде становника Крајине. Данас пред Хашким трибуналом трају процеси против већине живих хрватских команданата који су руководили освајањем Крајине. Ипак, овај дан у Хрватској и данас славе као „Дан побједе и домовинске захвалности“. Наша је дужност да се сваке године, 4. августа, на најтужнији дан у најновијој српској историји, присетимо тог тешког часа у ком је више од двестотине хиљада цивила остало без своје Отаџбине, без својих најближих, без кућа, имовине… свега.

Политичка дуговечност

Стари Римљани су веровали у идеал врлине. У рату је требало бити храбар, пред боговима скрушен, а у почастима скроман. Зато се у то древно доба веровало да идеалан политичар из повучености изађе само да би за своју државу и њен народ обавио неки важан посао. Поред утицаја који су дошли у наредним епохама, такав идеал опстао је у извесној мери све до наших дана. Иако је политика током протеклих стопедесет година скоро у потпуности професионализована, кад год наступе тешки и одлучни часови, поново буде постављена тема мисије појединца, политичких покрета и читавих поколења. И ми смо током протеклих двадесет година били сведоци два таква таласа идеализма: демократског и реформског.

Србија и Европска унија, после свих ових година

Министри држава чланица Европске уније су поново одлучили да одложе примену Споразума о стабилизацији и придруживању. Разлог су противљење и резереве две државе: Низиземске и Белгије. У српској јавности поново су се јавиле сумње у искреност Брисела и са њима веровање да смо по ко зна који пут постали жртве ниске политичке уцене. Односи Србије и Европске уније, међутим, завређују дубљу анализу. Пре свега, на који начин ЕУ уцењује Србију? Брисел оспорава Београду повластице, или прецизније део повластица, које временом додељује државама што покушавају да ступе у чланство Европске уније. Током протеклих петнаест година значајно је порастао број грађана Србије чији је однос према Европској унији позитиван.

Политика цена струје и горива – шта нам ваља чинити?

Свако поскупљење струје (електричне енергије) и нафтних деривата (бензин, дизел) представља својеврсни шок и за привреду и за грађане. Уобичајено је да је механизам формирања цена тих роба у надлежности државе. Тржишни фактори утичу у мери у којој то она одреди, додељујући факторима специфичне тежине према процењеном значају, а у циљу постизања одређених баланса. Код цене струје треба избалансирати степен заштите домаће електропривреде (често монополским привилегијама) и стандард грађана (заштитом кроз тарифне системе и олакшице). У цени горива треба остварити баланс између аутоматизма преноса светских берзанских цена нафте на домаће тржиште и висине пореских захватања из цене нафте и нафтних деривата. Држава се, у оба случаја, налази у специфичној позицији.

Сто дана ћутње и избор стратешког партнера за РТБ Бор

Ми смо прави мајстори да ствари изврнемо наопако, ван првобитне идеје и циља. Тако смо и институцију првих 100 дана владе, која даје прилику новоформираној екипи министара да припреми програме и кадрове и крене у реализацију без непотребне пресије, претворили у дане апсолутне ћутње. Прави смисао лежи у томе да се у првих 100 дана треба уздржавати од давања оцена о раду нове владе, односно њених министарстава. Одсуство критичког односа јавности (нарочито оне стручне) према појединачним конкретним потезима нове власти, у периоду од тих 100 дана, може имати погубне последице.

Каква дипломатија је потребна Србији?

Дипломатију чине национална мисао, државна мисија и људи. Србија већ шест деценија нема јасну и дефинисану националну мисао. Будући да су се Срби деценијам дичили једном великом југословенском државом као својом, логично је да су дуго после пропасти Југославије, у њеним настављачима Савезној Републици Југославији и Државној Заједници СЦГ видели носиоца државне мисије. Коначно, српска дипломатија преживела је током деведесетих година бродолом и кадровски слом који није превазиђен после 2000. године.

Економија у предизборном бунилу

Предизборна грозница је неизбежна пропратна појава сваке битке за гласове. Међутим, грозница се у нашем случају претворила у бунило. Шта више, повишена температура проузроковала је бунило ширих размера. Скоро да се на прсте могу избројати текстови и наступи у медијима који нису страначки обојени. До јуче ‘независни’ интензивно боје своје наступе километрима украсне траке нашаране најчуднијим порукама. Небитно је колико у тим порукама има истине, важно је да привуку што више пажње и помогну оне којима се додворавају мање или више експлицитно. У жељи да се покажу већим папом и од самог папе, а с обзиром да немају политичку одговорност (морална и стручна их, очигледно, не оптерећују превише) често прелазе чак и границу здравог разума. То је најочитије у сегменту који живот значи – у сфери економије.