Чедомир Антић: Агентура

понедељак, 24 октобра, 2016 у 3:12PM

Народ је рекао своје, тиранин је изгубио већину. Противно народу он и даље остаје на власти… Од пре три године имате лажног председника, сада је ту и лажна влада. Уз помоћ 20.000 фантома, застрашивања, притисака, насиља, свеприсутне теорије завере, на таласу новог Хладног рата… Један мали балкански диктатор може и да укине изборе… Само га непотребно малтертирају.

У интересу је Црне Горе да диктатура падне мирно, плишано… Она ће свакако пасти, али Сједињене Државе и ЕУ воле да своје марионете ипак на послетку предају мало народној револуцији. Ако су били кооперативни она их избаве и предају неком суду да се забављају у пензији, а ако нису онда је поступак са њима примитивнији и бруталнији… У сваком случају, несрећни народи, какав је народ Србије, после дугују онима који су диктатора уствари подржавали толике године. За Вашингтон и Брисел је баш и згодна макар делимична нелегитимност, насилност како би сутра могли да пруже морални изговор реформи диктаторове партије у опозицији и омогуће јој да задржи макар део свог ружног идентитета.

Поносан сам на демократску већину у Црној Гори. Дичим се као грађанин суседне државе таквим суседима. Част ми је што је народ коме припадам био спреман на нешто што је за Хрватске, Бошњаке, Албанце, Мађаре, националне Црногорце нажалост до сада било незамисливо… Ставио је интерсе грађанских слобода и државе Црне Горе изнад својих националних и без подршке из иностранства стао против диктатуре. Коначно се читава опозиција ипак сагласила око тога да не буде више штула једном непријатељу слободе и демократије.

И док сте се ви борили, победили и сада остаје да победу одбраните и потврдите. Отворено је једно велико, међународно питање. Ђукановићев режим није деморатски дошао на власт, довели су га са стране и спољне силе ће га коначно и одвести. На народу да тај одлазак извојује и олакша.

То је будућност… Мене је данас срамота због Србије, тачније њене владе. Као и сваки гмизавац и Ђукановићев режим своју дуговечност заснива на способности да са времена на време одбаци своју кожу… Сваки пут када је то чинио: 1989., 1997., 2001., 2006., 2008., 2013. и сада највећа отворена подршка стиже му из Србије. Исте оне државе коју непрекдино оптужује да има нечасне и агресивне намере према Црној Гори.

Ђукановић представља да га из Србије подржавају демократске снаге, европоидни прави „Србијанци“, који за разлику од злих динараца не желе да се „мешају у туђе ставри“ и преваспитавање злочиначког српског народа који свим озбиљним Европљанима (рецимо Адолфу Хитлеру) непрекидно прави проблеме у ставрању новог света. Ко год се меша у асимилацију и преваспитавање Срба које спроводи један криминалом и корупцијом лечени комуниста, тај је великосрбин, нациста припадни ИСИЛ-а са српског Острога (који је уствари црногоски што према Ђукановишевом читању значи да у ствари не постоји)… Уколико мало пажљивије посматрамо ко подржава Ђукановића у Србији видећемо да је реч о неколико повезаних група. Наизглед то су оних пар хиљада националних Црногораца, колико их има међу 800.000 Срба који су дошли у Србију из Црне Горе и још увек имају неку везу са завичајем. Са њима понеки демократа који од времена погибије Зорана Ђинђића из протеста не прати средства информисања. Ипак, ту је и мање видљива читава мрежа људи који наизглед представљају цивилни сектор, особа које непрекидно заступају инетерсе црногорске режимске олигархије. Какве су то особе које све оне принципе за које се јавно залажу у Србији поричу у случају Црне Горе и још се правдају како то чине из расистичких разлога – због примитивних Срба и експанзивних Руса? Они, захваљујући идеолошкој и шовинистишкој мржњи, или неком личном ограничењу не виде истину: у Црној Гори је на власти корумпирани диктаторски режим норијегијанског типа заснован на мржњи. Другу групу представљају наводни „српски државници“, људи који кад дођу на власт помисле да је национални и државни интерес уствари њихова корист. Милошевић, Ђинђић, Коштуница, Тадић и Вучић из својих разлога – злих намера, незнања или идеолошких ограничења – дозволили су и помогли да процвета цвеће зла и угрози не само интересе Црне Горе већ и тамошњих Срба и Србије. Вучићеви медијски сатрапи данас су и у служби Мила Ђукановића. Зашто? Коначно ту је државна и приватна агентура црногорског режима. Спавачи остављени овде 2006. да нам обогаћују државну управу. Разне јавне личности. Грамофони који емитују увек исту мелодију.

Време је да та хоботница, која угрожава демократско биће Србије, буде до краја испитана и разобличена. Да видимо ко то брани „секуларну Црну Гору“ а радовао се када је 1997. српска црква помогла Ђукановића; ко прихвата да бивши демократски српски премијер буде из Подгорице без последица клеветан као убица и терориста; ко се радује када Ђукановић најави да ће стварати националну цркву; ко јавно проповеда да Срби у Црној Гори не постоје и да аномалију њиховог јављања на пописима треба исправити… ?

Убудуће ће и о овој балканској политичкој камори бити речи. Она, њене везе и токови прљавог новца биће разоткривени и предстваљени јавности.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар