среда, 4 октобра, 2023 у 8:28AM

Nisam poklonik teorija zavere. Takve teorije najveći su izazov ne samo istoriji kao naučnoj disciplini, već i razumnom i kritičkom sagledavanju sveta oko nas. Ipak, posle tolikih decenija i dalje se teško navikavam na  događaje kakvi su prošlonedeljni – oni koji su se odigrali na Kosovu i Metohiji, u blizini manastira Banjska. Reč je o jednom novom vremenu tiranije medijskog spina i simulakruma, koji polako postaju deo naše realnosti. Nije bitno, dakle šta se dogodilo, već kome je odgovaralo i ko je poverovao.

Da su se Srbi odvažili na terorističko delovanje jednostavno ne mogu da poverujem. Jedan od razloga je ishod nedeljnog događaja: „teroristi“ su postavili dva kamiona barikade i u punoj opremi su sa stotinak vozila čekali da dođe šiptarska i najamnička vojska. Prkoseći tako NATO-u, koji je okupirao našu pokrajinu, ima obaveštajnu kontrolu nad njom i tehničku nadmoćnost koja nema istorijskog ni savremenog uporednika. Rezultat je da su poginula trojica ili četvorica Srba, mnogo njih je ranjeno. Srbija je, posle šezdeset napada na srpski narod na Kosovu tokom samo tri meseca, ubistava i ranjavanja civila i dece, koje su izvele šiptarske snage, oglašena za terorističku državu. Promenjena je tema, Dušan Janjić, koji je ranije tvrdio da Srbima ne treba zajednica opština, pošto su predsednici srpskih komuna ionako ljubomorno vezani za veliku vlast što im je daje ustav „Republjik Kosova“, sada je slavodobitno izjavio da je „Zajednica srpskih opština mrtva“. Sve to posle tek nekoliko meseci od pojave nove proročice na britanskim ostvima, moralne nakaze ali ne i slepice, Ališe Kerns, koja je „predvidela“ i srpski napad na šiptarske policajce, te ulogu crkve i hitne pomoći u svemu tome. Za to  vreme po šiptarskim medijima luta lažni monah koji tvrdi da manastiri Nemanjića nisu srpski i da ih treba „osloboditi“. 

Srbija je ovim događajem ipak temeljno obrukana. Da, kosovskometohijski Srbi su organizovali neregularne vojne formacije i uhvaćeni su od strane kosovske, šiptarske policije. Teško su poraženi u sukobu, izginuli su sirotani među njima, koji su preživljavali radeći civilne poslove uglavnom za državu. Zloglasni Milan Radoičić je pobegao u Centralnu Srbiju. Reakcija Vučićeve vlasti je bila samooptužujuće usporena, neinventivna, a detalji na kojima su insistirali ukazivali su da su svesni svoje krivice. Uplašen od SAD i saveznika Vučić je – sve preteći Šiptarima nekakvim snimcima na kojima se čuje kako ne žale ako bi neko od njihovih zarobljenika iskrvario na smrt – povukao vojsku na stotinu kilometara od administrativne linije sa Kosovom i Metohijom.

Šta se zaista događalo? Izvesno je da o nekakvom terorističkom napadu srpskih snaga nije moglo biti reči. Pre svega svakome je jasno da se to ne radi tako. Terorističkoj organizaciji daju se po pravilu  najopštija uputstva, prekinu se veze sa njenim vođama, pa se ona pusti da radi u narodu i iz njega. Šiptarski policajci bili bi u tom slučaju bili poubijani mučki i krvnički. Usred dana od civila, koji bi se posle izgubili, ostavaljajući šiptarske vlasti da nemoćno vrše represalije nad običnim narodom. Tako su radili njihovi teroristi: recimo,  arhiseljačina što se krila iza dece, koja se zvala Adem Jašari, takođe i osuđeni (od šiptarskog pravosuđa) kriminalac Sultan te, Remi, Nacista i drugi. Oni su to mogli da rade zato što su raspolagali sa desetak puta više teritorije i stanovništva nego Srbi na severu pokrajine, kao i zato što su ih organizovali i finansirali SAD i NATO. Šta bi Srbi dobili terorizmom? Pa nema reakcije kada Šiptari ubijaju decu i pale manastire, a šta bi dobili kao šovinisti koji su spremni na zločin da bi došli do cilja? Dobili bi samo bombardovanje srpskih gradova i sela natovim napalmom i osiromašenim uranijumom.  

Ostaju dve mogućnosti. Prva, malo verovatna, da je neko prevario Vučića ili samo njegove kriminalce na Kosovu, da bi jedna demonstracija srpskih ustanika mogla da dovede do promene statusa Severa Kosova. Ipak, u ovim uslovima, raditi to sa vojnicima koji toliko liče na presvučene ruske vojnike na Krimu 2014, nedostojno je pameti najglupljeg među kriminalcima kojima je naš režim poverio srpski narod na Kosovu i Metohiji, a kamoli osobe Vučićeve intelgencije. Druga mogućnost je da su Radoičić i par prebogatih saučesnika radili sve to kako bi izbrukali Vučića, a u službi neke strane, ne obavezno zapadne, Velike sile. I ta mi verzija deluje neverovatno, ali bolju nisam čuo. U oba slučaja i ono malo, u šta smo sigurni, dovoljno je da režim SNS-a bude oboren sa vlasti i njegovo vođstvo završi na višedecenijskim robijama. 

Pre osamnaest godina, kada je posle Pogroma od 17. marta 2004. trebalo rekonstruisati srpske ustanove na Kosovu i Metohiji zalagao sam se za izraelsku politiku prema našoj otetoj zemlji.Tadašnja vlada se opredelila za osmansku politiku. Umesto da jačamo srpski narod na Kosovu i Metohiji mi smo ga podmićivali i dozvoljavajući najgorima da se domognu vlasti, sistematski smo ga kriminalizovali. Tada sam napisao tekst tražeći da ne bude dozvoljeno da od severa nastane „razbojnička republika“. Odgovorio mi je Oliver Ivanović, jedan od srpskih vođa koji je tada bi blizak Borisu Tadiću: „Ako Antić ima neke dokaze neka sve to prijavi sudu.“ – bio je izričit. Nastupali smo posle par godina zajedno u jednoj emisiji. Bio je tada državni sekretar u srpskoj vladi. Ovaj hrabri, učeni i čestiti čovek me je samo tužno gledao, nije ulazio u raspravu.  Kasnije će ga zatvarati Šiptari, a sumnja se da su ga ubili oni koji su ovih dana naoružali sirotinju i predali je šiptarskim snajperistima.  Srbi su za  Srpsku listu na početku glasali tako što na šiptarske izbore nije izašlo ni 42% naših od Beograda zavisnih i ucenjenih glasača! Sada se traži samo izgovor da ih srpska vlada preda šiptraskim krvnicima.

Zašto to dozvoljavamo?  Posle ovakvog držanja Srbije prema patnjama Srba na Kosovu, lako će biti ukinuti SPC izvan granica Srbije, okupirati Republiku Srpsku i proterati zagranične Srbe u Srbiju. Posle će uspostaviti drugosrbijansku vlast u Novom Sadu protivno volji naroda i na oružje podići Novi Pazar.

Zar nas primer Jermenije nije ničemu naučio?

Posted by Чедомир Антић
Categories: Актуелно