недеља, 1 септембра, 2019 у 6:12PM

Деценијама пратим стање слобода и права српског народа у региону. Једанаест година учествујем у састављању годишњег извештаја на ту тему. Могу да Вам кажем да ово што се дешава није нимало добро. Притом не говорим само о Србима, већ и о народима који са нама живе.

Стални напади на сестринство манастира Бешка део су широког и јасног фронта против читаве српске нације. Кажу им да је тај манастир албански. У манастиру је сахрањена Јелена Балшић, ћерка кнеза Лазара и кнегиње Милице. Толико о томе. Није случајно што управо у то време траје рат албанских шовиниста против саме идеје да би православни владика могао да се моли на рушевинама православне цркве у близини Улциња. Бескрајно је занимљиво када се Албанци-муслимани упињу да заштите наводни католични идентитет својих наводних предака. Исто тако у Новом Брду, српској метрополи из средњег века, граду који до краја свог постојања није знао за Албанце ни за Арбанасе, сада археолошко налазиште остатака цркве нарушава група албанских католичких свештеника уз помоћ амбасаде СР Немачке ! Да ли се то Берлин враћа славним коренима верског фанатизма из времена Тридесетогодишњег рата вођеног током прве половине 17. века?

Влада Црне Горе не види проблем у манифестацији Велике Албаније у Тузима, у Харадинајевој посети „албанским Алпима“ у општини Гусиње на северу Црне Горе. Не смета им ни што албанска полиција вршља по територији суверене Црне Горе. Зато су се острвили да отму српске светиње од којих су многе градили краљеви и цареви из светородне династије Немањића, или наши свети оци који су у своје време живели у земљи српских херцега. Тужили би због националних песама, а не виде да у тој борби за свој, од фашиста и комуниста створени, идентитет остају без земље коју не бране ни војска лишена авиона и тенкова, ни полиција у служби Мигуел Анхел Феликс Гаљарда, већ наши, српски свети манаститри, наша српска старчад која још држи села јер их у граду нису у франковце одвели ни мафија, ни партија, ни кукавичлук, ни предачка глад коју је немогуће утолити.

Не пратим фудбал, стран ми је његов политички значај. Јадне су земље, попут оних централноамеричких, које су ратовале због спора на фудбалским утакмицама. За Хрватску је она утакмица на Максимиру из 1990. постала један од угаоних каменова борбе за независност. Када цео град трчи на терен, како би изазвао тучу у циљу етничког чишћења полицију, на коју је тада насртап чак и тупи силеџија у дресу домаћина. Али, није то ништа, када су претходни пут од Хитлера добили независност слагали су српске старце, жене и децу по земљи, па им маљевима и крамповима разбијали главе. Историјски се злочинац 1991. нацртао у жртву, па је и то осветио 1995. године. Данас имају етнички чисту државу – макар колико је „отац Домов’не“ Анте Старчевић, син једне друге Милице, био чист. У тој чистој држави, Срби, чак и уз помоћ српске владе и легендарног хрватског селектора Ћире Блажевића, не могу више да освоје ни 60,000 гласова потребних за једног посланика у Европском парламенту – а било их је 750,000, давали су председнике сабора и Далмације и Хрватске. Али важно да је највише гласова добила политичарка која се фотографисала у униформи усташке војнице. Хрватска није европски Авганистан. О не напротив. Она је чланица ЕУ и НАТО-а. Велика је и широка то земља и, иако је два пута палила родно место Николе Тесле, њена га суверена нација ипак представља као свог великог човека. Што би рекао фрфљави и балави председник по толеранцији познатог места по имену Госпић „Тесла је Хрват православне вере, а нико није крив Србији што нема своје великане“. По тој основи ће настављачи фашистичке Хрватске православне цркве, ускоро, по обрасцу који жели да наметне Црна Гора, да отму древне српске манастире Крупу и Крку. Ако желе да се моле, Срби треба да иду у Србију. И ако желе да гледају утакмице, треба да учине исто. У демократској Хрватској су многобројни маскирани нападачи тешко пребили грађане који су у приватној гостионици гледали утакмицу у којој је играо ФК Црвена Звезда. Повређено је и једно дете.

Ко не види, ми смо у рату. Реч је о новој врсти – „хибридном рату“. Рат нисмо изазвали, нисмо га ничим ни заслужили. Невине смо жртве. Победићемо, јер друге немамо. Тријумфоваћемо у интересу демократије и правде јер, зар то није јасно, нас не нападају због прошлости нити због некаквих савремених геополитичких интереса. Они постоје само ако нас нападају. Зато морамо да се одупремо, издржимо и тиме их сломимо све. Тако ће њихово тужно постојање бити оправдано.

Posted by Чедомир Антић
Categories: 2/5.000.000