Чедомир Антић: Бојкот

четвртак, 1 августа, 2019 у 2:17PM

Сећам се када сам пре три године у Бањалуци прошао поред лажног председника Црне Горе Филипа Вујановића. Однекле сам му био познат, па је покушао да ме поздрави. Узвратио сам погледом презира и гађења које тај јадо једино заслужује. Навикао на високи положај који ничим није заслужио он је сместа устукнуо. Разлог томе није његова сасвим упитна моралност, него чист и непатворен страх. Увек се зачуде томе што на овом свету не цене сви положај и моћ.

Време је, након што је режим Мила Ђукановића дао јасне и недвосмислене доказе да је ауторитаран и шовинистички, да му буде ускраћено гостопримство међу демократским и правним државама. За почетак у Србији. Власт у Србији, ако не ова онда једна будућа, демократска, треба да раскине и заустави све криминалне и незаконите послове које црногорски режим спроводи у Србији и са српским грађанима.  Време је да буду обелодањене, јавности представљене и онемогућене агентурне мреже црногорских државних и парадржавних служи на територији Републике Србије. Нема више државног финансирања разних црногорских шовиниста, који рецимо о трошку српског телекома уздижу своје патриотске фантазмагорије и раде на обесправљивању читавог једног народа.

            Време је да буде прекинуто братимљење са крвницима нашег народа – особама које на лажираним процесима осуђују српске посланике на вишегодишње казне затвора, који не дају нашим младима да се запосле само зато што имају другачији национални идентитет, који не дозвољавају српска знамења, бришу трагове наше културе, отимају нашу имовину и вређају наше претке.

            Пошто нико други неће – јер Српство је самостално и вековима посвећено борби за слободу и демократију, па нема УСАИД-а, НАТО-а и ЕУ-фондова који би финансирали наше право на постојање и отпор – сви ми треба да преузмемо бригу и старање о српском народу у Црној Гори. Српски народ, ако жели заиста да добије уставна и законска права, а једног дана и равноправност, мора да пође путем који су прешли и остали народи у борби за слободу. Када почну да нам отимају светиње, одговор може бити БОЈКОТ. Миран бојкот установа и државе фашисоидног режима. Хрвата је некада било 19% у Југославији, Албанца у Србији 17%, па су успели. Националне установе и послове, посебно српске друштвене елите, треба да преузме Србија. Са онима који хапсе и убијају наше људе, који отимају наше светиње, који туку нашу децу, манијацима који скрнаве споменике сопствених дедова, који су прихватили идеологију зла, нема разговора.

            Оштро се противим и борим против насиља. Сигуран сам, међутим, да Ђукановићев режим, који је заснован на сили и слабостима грађана, пред крепавање неће знати да одговори на било који други начин осим насиљем. Тада ће се суочи са народом који себи више не може да дозволи слабост. За Србе и њихове представнике нема више наде ни слободе докле год су ДПС и СДП законити, а Мило Ђукановић на слободи.

            Ово што се дешава нема везе са прошлошћу односа неколико народа. Па Срби из Црне Горе и Србија су помогли Ђукановићу да опстане и одржи се 1997. године. Део Срба је омогућио фалисификовани референдум. Србима је нешто гарантовано приликом доношења Устава из 2007. године. Овде је реч о криминалцима који су запосели једну државу и владају њом на дивљој мржњи према српском народу Искористили су прилику зато што смо већ деценијама вентил мржње и сегрегације за демократије земаља Квинте (званичних САД, Британије, Француске, Немачке и Италије) – јер о Србима је данас могуће све рећи и њима је дозвољено све чнити. То мора да престане. Престаће када Срби и Србија кажу: „Доста је било.“

            Злодела Ђукановићевог режима дају право на отпор. Апелујем да тај отпор буде миран. У терминалној фази режима сигуран сам да ће читавом свету постати јасно да је управо он крив и да заслужује праведну судску казну. Желим да насиље према режиму не изврше Срби, већ међуанродна интервенција управо државе од којих је неправда према њима потекла. Обзиром на стање Ђукановићевог режима и чињеницу да су његова полиција и војска неспособни за било шта осим да батинају децу и освајају православне цркве, уверен сам да ће та интервенција бити полицијска и да ће имати мање последица него америчке агресије на Гранаду и Панаму. Уверен сам да би било јако лоше да Мило Ђукановић, Душко Марковић, Срђан Дармановић и других двадесетак криваца за масовна кршења људских и грађанских права, буду мета револуционарне правде. Не верујем у црногорско судство све док не прођу године од успешних реформи. За ове људе потребан је посебан међународни суд и, уколико буду осуђени, један далек затвор у демократском иностранству.      

Posted by
Categories: 2/5.000.000

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар