Чедомир Антић: Црња или гора ?

четвртак, децембар 14th, 2017 у 6:56PM

Мило Ђукановић, вођа Црне Горе, њен доскорашњи вишедеценијски премијер и председник, дао је интервју у ком је изјавио да Срби у Црној Гори нису дијаспора. Реч је о очигледној чињеници, пошто српски народ у Црну Гору није дошао на привремени или стални рад подстакнут неимаштином или прогонима, већ у Црној Гори живи од искона, вековима пре него што је ова историјска област (која је обухватала тек делић данашње државе), први пут споменута. Пошто Срби нису дијаспора, Ђукановић нуди једно особено и сасвим бизарно објашњење њиховог порекла, тврдећи да су они настали у „политичким процесима током деведесетих година“.

Дакле, за Ђукановића је сасвим искључено да би се део грађана Црне Горе могао национално осећати и опредељивати другачије него у складу са држављанством. Овакав став је међутим сасвим мањкав и суштински неискрен зато што такве принципе не примењује на Муслимане, Бошњаке и Хрвате који живе у Црној Гори. Осим у машти аутора Барског родослова, једног историјског извора насталог у Средњем веку, Хрватска никада није обухватала територије данашње Црне Горе. Муслиман је верско а не национално опредељење. Црна Гора није била део неке босанске државе. Ипак, Ђукановићев режим ослоњен је на националне покрете Бошњака и Хрвата и зато не сме да слави важне датуме црногорске историје у раздобљу од 12. до друге половине 20. века, а камо ли да анализира развој њихове националне свести. Области данашње Црне Горе столећима су биле део српске државе. Зато званична Црна Гора и „настаје“ са Ђукановићм и евентуално са Брозом. Чак и давни Туђемили које слави савремена Црна Гора, битка у којој је родоначелник династије Војислављевића поразио византијску војску, имају значајну ману већ и зато што кнеза Војислава визатнијски извори спомињу и као Дукљанина и као Србина. Црну Гору тада нико није приметио и неће то учинити све до 15. века…

Тврдећи да српски народ у Црној Гори није дијаспора, Ђукановић није рекао ни да су ови грађани Црне Горе њени изворни становници. Њихови преци, додуше јесу рођени у Црној Гори, али та их чињеница према диктаторовој логици чини „Црногорцима“. Ако не желе да буду „Црногорци“, могу ваљда да иду у Србију и то је логика која нам је позната из Босне и Херцеговине 1992. и Хрватске 1990/1991. године.

Постоји ту, разуме се, још једна проблем. Какви су то процеси погодили део грађана Црне Горе током деведесетих година? Да ли је реч о процесу који је започео 1989. када је Ђукановић дошао на власт у Црној Гори или 1990. када је ту власт потврдио на нерегуларним вишестраначким изборима. Да ли су процеси започели 1997. када се из сасвим непринципијелних разлога сукобио са својим политичким родитељем и дотадашњим патроном Слободаном Милошевићем?

Какви су процеси тешко оштетили свест самог Ђукановића када је 1993. изјавио и следеће: „Поносни смо на српско поријекло и црногорску државност, на славну историју српског народа.?

Српски народ у Црној Гори је обесправљен. Према статистикама надлежног министарства Црне Горе Срби нигде не прелазе 8% запослених, а чине трећину становништва Црне Горе. Режим прогони Ћирилицу. Омаловажава и води читаве кампање против православне цркве. Лично Ђукановић је стварање самосталне црногорске цркве навео као један од циљева ДПС-а – партије чланице Социјалистичке интернационале ! Српски народ се показао као једина опозиција ауторитарном режиму, јединој несмењеној владајућој партији у Европи 21. века, која је опстала зато што је идеологију заменила криминалом, за стратегију одбарала шовинизам и завађање народâ, а код ЕУ и САД купила подршку продајући геополитички положај Црне Горе. Избори као и попис становништва традиционално су фалсификовани у Ђукановићевој Црној Гори. Пред прошле изборе и умишљени пуч приведено је више од две хиљаде опозиционара, листом Срба. У току је лажирани процес против свих српских парламентарних предводника. Хапсе им и у затвору држе посланике, чланове породица… Син Андирје Мандића, председника највеће српске странке у Црној Гори, био је пре неколико година једини малолетник кога су држали у истражном притвору. Показало се без основа.

Званична Србија ћути. Ђукановић у цитираном интервјуу тврди како нема утицај на власти Србије, али и наводи да су му дали на увид досије о тобожњем покушају пуча ?! Невероватно! Србија, суверена и независна европска држава, уручује ауторитарном вођи суседне државе, који у том тренутку баш као и данас нема друге функције осим партијске, поверљиве документе обвештајних и безбедносних служби?

По ком основу?

Зашто?

( „Политика“ )

Posted by
Categories: Текстови и анализе

1 Коментар на "Чедомир Антић: Црња или гора ?" Оставите коментар
Чедомир Антић: Црња или гора ?
24. децембра 2017. at 12:13

[…] ( „Политика“ ) Напредни клуб […]

Оставите коментар