Чедомир Антић: Црногорцу српског рода, бившем Југословену

понедељак, 16 марта, 2020 у 1:56PM

Уважени даљи рођаче,

Велика неправда криминалне одлуке црногорског режима да национализује имовину Цркве Св. Саве поново нас је здружила и спријатељила. Жао ми је што је до тога дошло на овај начин, вољом непријатеља демократије и људских права, али ми је драго што смо поново на истом путу.

Не спадам у оне који мисле да се Црна Гора „пробудила“ и показала „свету своје право лице“. Истинска Црна Гора, вашег, српског и других народа… никада није спавала. Ви сте због разних околности жртве ауторитарног режима који је омогућила и ваша неслога. Слога праведних ће га оборити. 

Ја знам да ми више никада нећемо живети у заједничкој држави, као што знам да Ваша земља за нашег века највероватније неће иступити из Северноатлантског савеза. Сећам се како сте се у време јединственог ДПС-а односили према мојој браћи из Српске народне странке и других, мањих, српских странака. Има томе четврт века да сам престао да се чудим Вашој везаности за комунизам или за некакве локалне традиције које не би требало да нас раздвајају, али им је то у Вашем случају примарна функција. Никада се нисам љутио када сте тврдили да „нисте Србин, већ бољи од Срба“, или да смо браћа „зато то смо Југословени“. Није ме потресало ни када Вас је вређало што шовинисти на највишим функцијама у Подгорици говоре о „српској цркви у Црној Гори“. Знам, нисмо стигли да се интегришемо, да створимо један образовни систем, исти културни образац. Јасно ми је да нисте знали како да модернизујете свој идентитет, а да га као дукљашки отпадници не измислите. Не могу да кажем да ми није било чудно када су Ваши официри напустили заједничку војску у Српској Крајини, када је председник Црне Горе (Ваш истомишљеник) потписао Хашки документ којим је укинута заједничка држава у којој смо једино (ако не рачунате оних пар дана из новембра 1918) живели заједно. Разумео сам Машана Мушковића који је сањао обнову Југославије. Знао сам и зашто је СНП предлагао некакву туђу заставу, грб и празнике за нашу двојну федерацију.

Први мој интерес у вашој држави је да она буде демократска и да у њој буду поштована људска права. Боли ме што деценијама сведочим како је једна група криминалних силеџија, сакривши се иза геополитичке параноје Запада и шовинизма нације коју сама креира, сву своју моћ засновала на кршењу људских права Срба у Црној Гори. Љути ме када слушам острашћене игноранте из ЕУ и САД који су били спремни да бомбардују Србију да би Албанци добили право које није дато никоме, а истовремено би волели да Срби у Црној Гори буду бомбардовани зато што траже она права која је Албанцима у Србији признавао сваки режим.

У Србији нико озбиљан не жели да утиче на Вас. Да ли ћете имати један или два или неки трећи идентитет. Хвала Вам што сте спремни да браните своја права и што нисте спремни да прихватите неистину уместо непорециве прошлости. Замолио бих вас, ипак, да уважите и интересе оних Ваших суграђана, моје браће, Срба из Црне Горе, који такође имају права као и Ви. На Вашој неодлучности изгубили смо могућност да створимо функционалну заједничку државу, не могу да кажем да томе нису криве и српске елите које ситуацију нису разумеле и погрешне су питале за савет. Због Ваших лутања режим је и данас ту и господари на подели, мржњи и лажи. Захваљујући Вама српски народ у Црној Гори данас не ужива никаква права, јер непогрешиво знате да, када режиму то треба, завичете да смо сви један народ и да ће језик, писмо, вера, историја и права бити заштићени када власт буде промењена.

Без обзира на корона вирус и забрану окупљања, Ђукановићев режим је тешко рањен. Направио је грешку и природа Вашег идентитета и опозиције неће му олакшати положај. Ипак, упркос томе што сва истраживања кажу да је у црквеном питању у мањини, он може и из ове ситуције да изађе као победник управо на Вашим и нашим грешкама. Ви мислите да он жели да Мирашевој организацији преда манастире. Грешите, оно што је постигао са академијом и држављанством, покушаће и сада. Њему је важно да избаци иденитетски придев „српска“ из наше цркве. Установу без идентитета кад-тад преузеће силом власти. Пре десетак година о семантичком „компромису“ размишљали су људи наше цркве. Позивање на Украјинску православну цркву – сасвим другачије историје, тардиција, народног и државног идентитета – погрешно је и пут је ка суштинском  порежимљењу Митрополије црногорско приморске.               

Имајте, молим Вас, драги предалеки рођаче то у виду. Мој народ у Црној Гори не жели да буде топовско месо застареле и неуспешне политике као што је то био на преварном референдуму из 2006. године.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар