Чедомир Антић: Дан после

уторак, 10 марта, 2020 у 8:41AM

Замислимо, дошао и тај дан. И мени се, 2000-те године, чинило да се догодило немогуће. Имао сам двадесет и шест година, а Слободан Милошевић је на власт дошао када сам имао тринаест. Могу мислити како ће бити Вама.

И када тај дан дође, упркос сасвим природним и људским очекивањима,  неће сместа наступити време правде, слободе и демократије. Сви ћете неко време бити задовољни, а онда ће се показати неколико истина. Тираније настале на тоталитарним диктатурама су као афричко дрво баобаб – униште сву земљу око себе. Власт није мењана од 1945. године. У тиранији, уз формално вишестраначје, живели сте пуних тридесет година.  Опозиција – систематски подривана, никада слободно развијана  -биће неспремна, и то кривицом тек обореног режима, за велике задатке демократизације и реформи. Да је Ђукановић икада био државник, да је макар у једном часу своје предуге каријере безаконика пожелео заиста да буде државник и обнови државност Црне Горе, требало је да помири њене народе, да свима пружи пуна права, да негује опозицију и да подржи и прохвати смењивост власти. Уместо тога, он је на братоубилачкој свађи, у непотребном европском сукобу, на мржњи одржавао лични режим.

Када режим под притиском већине грађана, уз помоћ демократских држава Европе и Света, коначно падне, најважније је да демократска опозиција не прихвати никакав компромис са било којим од елемената претходног режима. Да, најбоље и најлакше би било када би Сједињене Државе преузеле одговорност за свог балканског Норијегу. Да ФБИ и ДЕА, уз помоћ два батаљона маринаца, изврше једну интервенцију и да одведу свих 90 најодговорнијих: од Бритве до Шишка и од оног бившег Гишкиног официра до центарфора и бекова петлића из которског предграђа. Да њихово развијено правосуђе размотри све за шта су оптужени, осуди кривице и казни их. Толико дугују грађанима Црне Горе, после свих ових деценија мука којима су допринели.  Међутим, највише што истинске демократе на Балкану могу да очекују од Сједињених Држава јесте добронамерна неутралност.

Зато је јако важно избећи крвопролиће. Упркос жељама подгоричког режима до грађанског рата неће доћи. Могућ је прогон Срба, али то ће бити почетак краја за насилнике. Најважније ће бити на миран начин подстаћи органе силе да се врате у станице и касарне, прихвате демократску вољу народа. За то су потребни само одлучност, истрајност и храброст. После никако не сме да дође до „народног одисаја“. Нико, па ни Мило Ђукановић, не сме ни у једном тренутку да буде незаштићен и постане жртва ни најблаже увреде и преког погледа. Није ту реч о хуманости, нити о правној држави. Реч је о инвестицији у будућност: зар није краљ Никола напустио Црну Гору обрукан, дочекао 1919. презрен и усамљен, па су грешке и судбина учинили да 1989. буде враћен у отаџбину као велики јунак и државник. Мило Ђукановић није Краљ Никола, краљ је био српски витез, овај је отпадник и корупционаш, али ипак, будућа поколења у прошлости обично траже оно што желе да виде или им је неопходно у њихово време.

Уместо да започне спор међу опозицијом око власти и да у њему учествују и арбитрирају остаци Ђукановићевог режима, нова власт треба да постигне један „Историјски споразум о грађанском помирењу, правди и државности Црне Горе“. Темељи споразума могу бити само уважавање свих страна: 1. нема сумњи у државност и независност Црне Горе; 2. нема сумњи у равноправност, идентитет и политичка права њених народа.  Устав ће бити донесен тек након што скупштина утврди а Влада државног спаса спроведе, Анти-ауторитарне законе (Закон против државног и организованог криминала, као и законе о отварању досијеа, рехабилитацији, денационализацији, реституцији и лустрацији).

Независно судство је једина установа коју нова влада треба да успостави пре избора за уставотворну скупштину. Тако ће поштено бити спорвођени нови закони и избори за Уставотворну скупштину ће бити ваљани. Имовина ДПС-а мора бити национализована, партија, као и сви режимски сателити, мора проћи процес „денацификације“ и нове регистрације. Треба разбити економске темеље политичко-криминалне хоботнице која влада Црном Гором. То ће бити тешко зато што је већина капитала опрана и провучена преко страних држава и њихових грађана. Могуће је, међутим, применити познат рецепт: богаташи који крше закон се глобе, а политичари који су им то омогућили – робијају.

 Тек када пет пута мирно промени власт, и то у разумним раздобљима (између 4 и 8 година). Црна Гора ће бити истински демократска држава. До тада, неопходни су компромиси, попустљивост, јединство у поштењу и части, али и бескомпромисност према политичарима криминалцима.        

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар