понедељак, 26 марта, 2018 у 3:59PM

Председник Вучић је после свих „великих успеха“, који су се наводно догодили за време шестогодишње изградње његовог режима, коначно учинио пробој.

Открио је Америку!

Ничим изазван, без икакве везе са драмом која се под велом тајности одвија око статуса отете српске покрајине Косова и Метохије – председник Републике Србије објавио је рат „белој куги“. Маргарет Тачер је три године економски и политички припремала Велику Британију да сломи моћ синдиката који су окупљали свега стотинак хиљада рудара, Александар Вучић и његов режим се сваке године суоче са макар по једним гигантским проблемом и изврше маркетиншки геноцид после кога просечан грађанин верује да су власти биле на прагу велике националне победе, али их је опозиција (понекад потпомогнута од страних сила) недопустиво успорила или привремено спречила.

Александар Вучић је: изградио Београд на води, довео метро у престоници до фазе претпродаје путничких карата, увео је Србију у ЕУ, измирио се са Сједињеним Државама, омиљени је балкански политичар у СР Немачкој (цене га до последњег косовског камена), зараде јесу најниже на европском континенту (али на Косову и Метохији би биле ниже да је независно), али Србија је зато најстабилнија држава са највећим привредним растом и најбољим председником кога воли читав свет… И сада је овај европски Херкул, то политички нежељено чудо од дета, одлучио да и без наређења са стране редовно врши сваковрсна чуда… Његов зли краљ Еуристеј из Берлина га тера да врши задатак по задатак. Да спроведе Први, Други и Трећи Бриселски споразум и Арнаутлуку омогући и потпомогне државу коју нису могли да изборе ни уз помоћ комунизма, нацизма, фашизма ни НАТО-а… а све то полако, са мачијим садизмом политичких силника из Берлина, Лондона и Вашингтона: баба за деду, деда за репу… граница за телефонију, телефонија за позивни број, позивни бој за земљишне књиге, катастар за Газиводе, језеро за Трепчу, рудник за школство, образовање за здравство, здравство за чланство у међународним установама…

Вучић је најавио да ће пронаћи решење за Косово и разуме се, храброст да народу некако наметне „нелаки“, горки споразум, раскидање са митовима. Све то ради земље која не припада прецима већ потомцима… А тако већ месецима збори овај дијарејски логореичар, иначе најбољи студент Симе Аврамовића – који је опет најбољи кандидат за градског одборника међу редовним професорима Правног факултета у Београду. Споразум је, већ самим тим што је Вучић у тој чорби мирођија, макар у извесној мери историјски успех (пошто опозиција се не би одважила да тако нешто уради јер они су издајници-кукавице, не издајници-јунаци… као неки). Желећи да учини странцима, који хоће да Србији безусловно и без компензације отму Косово и Метохију, Вучић је смишљао како да достигне великог мага политичке преваре и свог другог учитеља, Слободана Милошевића. Како да нешто изда, у довољној мери да непријатељ буде задовољан, а да сачува и смоквин лист достојанства које ће отплаћивати будуће генерације? Размишљајући о овим нерешивним политичким једначинама председник Вучић се досетио како би се могло десити да тих потомака, који треба да наследе државу лишену мука и проблема, могло и да не буде. Зато је одлучио да се позабави и неким другим, скрајнутим историјским задацима, рецимо наталитетом.

Вучић је објавио поразне статистике о томе како је за двадесет година само у Србији остало милион Срба мање. Сада председникови сарадници разрађују статистике по медијима. Две трећине мање одељења ученика првог разреда у школама 2003. године! Срба ће до 2060. у Србији бити 3,9 милиона! Председник човек акције, а не некакав професор што живи са мачкама или брзи реформатор који је ипак спорији од метка… Он је одмах дао решење. Наталитет за просечног бирача СРС-а (СНС-а) увек је био питање новца. За све остало одговор је или стегнута шака или кажипрст у носу. И председник је обећао много новца за прво, друго, треће и, Боже здравља, четврто дете. Вучићу, који живи од избора до избора, наравно није пало напамет да демографска политика у модерно доба као предуслов захтева духовну и моралну обнову. Да је неопходно да буде осмишљена сложена и дугорочна демографска политика чије мере су само једним малим делом финансијске (више се ради на стварању предуслова за велике и функционалне породице у модернизованом, великом селу и растерећеном граду, којој је на много начина олакшано функционисање и за коју је финансијска потпора само трешња на врху торте демографске стратегије)… Колико су обданишта изградиле на изборима успешне режимлије током протеклих шест година? Да ли може опстати нација чија власт највећу цркву оптужује за врачање?!

А шта је са српским земљама? Одавно је доказано да Србија чак ни у 19. веку није имала висок прираштај, њу су насељавале ститине хиљада Срба из Босне, Херецеговине, Брда, Боке, Црне Горе, Метохије, Рашке земље, Косова, Македоније… Како да им помогне режим који не жели ни да пита Мила Ђукановића шта је са генералом наше жандармерије и српским пензионерима заточеним у црногорским затворима?

Posted by Чедомир Антић
Categories: Ставови, Текстови и анализе