Čedomir Antić: Dodik

понедељак, 25 октобра, 2021 у 9:15AM

Jedna je stvar kada neka država u času pobede masakrira najmanje pola milona svojih građana. Kada joj je genocid upisan u program vladajuće partije i sadržan u ideološkim košmarima oca domovine. Drugo je ipak, kada se teški zločini dogode protivno volji i programu glavnih stranaka jednog naroda, u času kada su najveće sile sveta uverene da je započela nova era u kojoj nema mesta samo za upravo tu naciju – onu kojoj je rat nametnut i čiji zločinici u opštem haosu i odbrani izvrše gnusne zločine. Kada vam uzmu sve, označe vas za kulturno defektne palikuće, koje su za svetske ratove najviše krive – više od onih koji su uložili milijarde u naoružavanje i bili na ivici da gurnu svet u ambis milionskih žrtava, samo zato da bi njihova imperija mogla da pljačka još poneku nesrećnu afričku ili azijsku zemlju – onda je sve dozvoljeno. Rekli su kriminalci iz Brisela, te nezaboravne 1992. godine,  kako prevremenim priznanjem države, koja je već dogovorila ali nije sprovela ustavnu reformu, žele da „smire srpski bes“. Mislili su – kada su dozvili da muslimanske fanatike naoružavaju, obučavaju i vojskom pomažu inače zakleti neprijatelji Saudija, Turska, Iran i Libija, kada su nas na hiljadama kilometara fronta pritisle od Amerikanaca vođene hrvatske vojske i kada su nam nametnuli međunarodne sankcije koje nije iskusio niti jedan narod u istoriji – da ćemo se predati i poniženi otići u istorijsku noć.

Nisu uspeli. Naše su junačke vojske ratovale sa dvostruko nadmoćnijim neprijateljem. Bez pomoći bilo koje sile, sa svim snagama podeljenog naroda, sa bezdušnim i zločinačkim Miloševićem i hrabrim ali situacije nesvesnim i često bezočnim Karadžićem. Branili smo se u očaju davljenika. Nismo u tim strašnim vremenima mogli da uspostavimo ozbiljnu državu, morali smo da se oslonimo na sve što smo imali, pa i na najgore. Grde nas zbog komunističkih zločinaca i kriminalaca koji su se u jednom trenutku stavili pod našu nacionalnu zastavu, ali ko ih je i za čiji novac gajio u Brozovoj antisrpskoj diktaturi? Nisu nas silovali i klali nam decu. Kakva šteta, zar ne? Jasno je da oni iz Vašingtona i Berlina, koji su rat izazvali, nisu protiv zločina, već im smeta što žrtave nisu samo srpske. Rat nismo započeli, ali smo neprijatelju davali mogućnost za mir. Nama to nije dato. Posle strašnih iskušenja, teško ranjeni, odbranili smo Republiku Srpsku ali i izgubili čitave naše zemlje na zapadu. Zločine su naše vojske vršile i nad našim narodom su vršeni zločini. Razlika je što su zločini izvršeni od strane Srba kažnjavani, prtiv njih je sročena čitava ideologija, a zločini nad nama su nagrađivani. Oteli su nam i Kosovo i Metohiju. Privrženi miru, sve što su tražili učinili smo u Crnoj Gori; i šta…? Da se dukljanki Debaje nije u pedesetim godina pretvorio u Freda Korleonea, dozvolili bi mu da nam otme crkvu, pa da u odgovoru na sledeći izmišljeni državni udar sprovede svoju ustašku „Oluju“ i progna naš narod sa srpske zemlje u Nikšiću Podgorici, Budvi, Pljevljima..

Da nije bilo 11. septembra 2001. odavno bi odvratni vašingtonski, londonski, pariski i briselski ološ omogućio progon naroda iz svih zagraničnih srpskih krajeva. Pod pretnjom bombi, sankcija i korupcijom oteli bi nam većinski srpsku Vojvodinu, Rašku i Negotinsku Krajinu. Srbi bi postali evropski Kurdi pred izborom da prihvate sopstveni nestanak u bajkama o evropskim vrednostima ili novu nacionalnu revoluciju.

Pritiscima, ucenama, korupcijom i bombama doveli su na vlast i Dodika i Vučića. I…? Kažu da ih više ne slušaju. Kako bi ih slušali kada Srbija ne može biti dovoljno mala, a Srbi dovoljno poniženi da bi se uklopili u ovu inkarnaciju Hitlerovog ideološkog proliva. Dodik nije ni demokrata ni socijalista, neotesan je i grub, ipak kakvog čoveka očekujete da odbrani narod koga već tri decenije gaze velike sile? Sve što se dešava u BiH je organizovana asimilacija srpskog naroda, sistematsko gaženje  Ustava iz 1996, laži Izetbegovićevog derišta, hrvatsko licemerje i naravno nemački, britanski, američki i neoosmanski imperijalizam.

Moćni bezakonici, ne rušite mir srpskog naroda  i njegovu ravnopravost. Suočite sa činjenicom da  samo tražimo ona prava koja imaju drugi. Pomirite se sa pravom koje ste dali drugima i prihvatite da Srpska, srpski delovi Crne Gore i srpski krajevi Kosova i Metohije (uključujući naše svete manastire), ako već niste spremni da tolerišete sadašnje ustavno i zakonsko stanje, treba da dobiju slobodu i nezavisnost… Tada ćete videti da mi demokratiju poznajemo mnogo bolje nego da na vlasti petnaest godina držimo jednu babetinu koja bi da uzme Srbiji Leposavić a nije dovoljno zaunteresovana ni da se obavesti kako tamo ne žive samo Albanci. Bolji smo i od države koja je uspela da na falisfikovanim izborima na čelo najstarije žive demokratije na svetu dovede podgrejani vaspovski leš, koji je pre dvadeset godina – mada i tada stari-starac – tvrdio da je Đinđić samo naslednik i nastavljač Slobodana Miloševića.

Ako naši imperijalistički neprijatelji svrgnu ili ubiju Dodika, samo će ga upisati u večnost. Od jednog kockara koji je robijao zbog zloupotreba i malo poznatog psihijatra privrženog lepom životu, stvorili su novog Karađorđa i Petra Prvog Cetinjskog. Od Dodika će stvoriti kneza Miloša ili Miloša Obilića, zavisno od toga da li će uspeti ili neće. Njegova slava nadživeće ne samo njihove bedne karijere, već i njihove u krv ogrezle domovine. Ako Dodika nateraju da popusti, ako pokaže da je samo deo njihovog marketing-sveta, stvoriće od njega Vuka Brankovića na čijoj slabosti će se poučiti buduće narodne vođe.  

Svesni svih grešaka i grehova, prihvatili smo gubitke iz devedesetih kao meru zaslužene kazne. Sada, kada bivši američki ambasador bulazni kako im je neovlašćeno lice nešto obećalo kada postane vlast u Srbiji, pa zato ostvarenje istog i očekuju, mi znamo ko nam je kriv. Krivi su nam SAD i NATO. Potreba demokratskih promena je uvek tu, ali je u drugom planu. Sprovešćemo je nakon što sadašnje vlade izdaju ili pobede – baš kao i devedesetih godina prošlog veka.  

Ako naši neprijatelji osvoje Republiku Srpsku mi ćemo je kad-tad obnoviti. Ako sruše Srbiju, mi ćemo je vaskrsnuti iz pepela oko ujedinjenog Srpstva.

Ako nam zapale kuću, mi je nećemo gasiti vodom, već ruševinama.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар