Чедомир Антић: Државотворни, сарадљиви, чињенични…

понедељак, 23 јануара, 2017 у 4:54PM

 

  Мило Ђукановић има предност над осталим балканским политичарима. Има ко да га предложи за председника републике. Учинио је то Филип Вујанoвић, онај исти који влада већ четири године на основу изванредно сумњивих резултата избора. У овом свету важно је имати нечију подршку. Ђукановић је знао да израчуна векторе сила. Био је уз Милошевића док је овај био моћан, уз демократску опозицију у Црној Гори и Србији док му је била потребна таква веза са САД и пар европских сила. Уз Руску Федерацију док се ова понашала као европска Србија. Устао је против „Новог светског поретка“ док се то исплатило, а батине добијао српски народ. Против Милошевића – када је овај већ становао у Хагу. Коштунице када је овај поднео оставку… Та политика се Ђукановићу итекако исплатила. Постоји међутим један проблем. Такве рачунђије могу увек бити у праву само ако владају кратко времена. Са ким ће бити против НАТО-а? А можда на крају, пошто нема више кога да обмане, само он остане за НАТО. Можда је Ђукановић поново у праву, а може бити и да је отишао у четнике 1945. године.

  На другој страни, Милорад Додик је стављен под санкције САД. На једној страни имамо успешног „европског“ и атлантског политичара који је непријатеље увек проналазио у бившим пријатељима и увек их је храбро гледао у леђа, кад падну и ударао кад не виде… На другој страни је битно другачије.

  Ових дана траје расправа о томе ко брани изворни Дејтонски споразум. И у тој лицемерној, кафкијанској повици испада да дејтонски устав бране они који тврде да је то била варка ради заустављања рата и да исти треба мењати да би БиХ ушла у ЕУ. Чудим се само како је онда некада настао Споразум о хармонизацији између Србије и Црне Горе којим је Србија, посредством и тадашњег потпредседника владе Чедомира Јовановића, прихватила да буде економска колонија Ђукановићеве Црне Горе? Тај споразум донесен је у миру, између две тако различите економије, уз посредовање ЕУ, у време када се веровало да је улазак у унију питање година а не, као данас, деценија.

 Недавно је јавно изражена сумња чак и да су некакве надлежности уопште пренесене на ниво БиХ. Тих надлежности, међутим, има чак 64. Све су одузете на силу, а већина и противуставно.

  Пођимо редом: 1997, БиХ је преузела други степен решавања о држављанству, 1998. године – противуставно је основана Агенција за статистику БиХ која је преузела већи део надлежности ентитетских завода; 2001. године су Српској одузели право на акредитације и пребацили на ниво БиХ, метрологију – стандардизацију мера делом су пренели у надлежност посебног БиХ институт, део стандардизација пренесен је на БиХ завод ; 2002. одузет је још један пакет права на акредитацију пре свега у области привреде, енергетике и развоја, контрола квалитета нафте одузета је ентитетским установама, одузета су овлашћења МУП-у и служби државе безбедности како би била основана служба безбедности БиХ, питање депозита и осигурања кредита одузето ентитетима, донесен је Закон о статистици БиХ и пренесен још један део надлежности са ентитетских завода, укинуте су и ентитетске гранична ветеринарска инспекција, пребивалиште и боравиште грађана, издавање личних карата, део овлашћења у телекомуникацијама; 2003/2004 пренете су надлежности у заштити и контроли спољних граница, регулисања уласка, боравка, протеривања странаца и давања азила, производња и увоз војне опреме и наоружања, издавање решења о регистрацији страног улагања, део овлашћења у области цивилне заштите, индиректног опорезивања; 2004. пренесен је значајн део планирања, а кооринација по том питању са ентитетима учињена је личном уместо институционалном, део овлашћења око развоја такође је пренесен, још део овлашћења око метрологије пребачен је са ентитета, већи део стандардизација пренесен је на новоосновани БиХ завод, одузет је део овлашћења ентитета у енергетици – пре свега пренос енергије 110 кв и више, ентитетска овлашћења у судству пренесена су на новоуспостављени Високи тужилачки и судски савет БиХ, као и контрола јавних набавки, већи део обавештајно-безбедносних послова, сет овлашћења у увозу око пољопривреде, управа за индиректно опорезивање преузела је право давања потврда око појединих царинских и пореских олакшица; 2005. – одузет је део овлашћења у области енергетике – пре свега питање регулаторних тела и стварање јединствене стратегије, извршен је и коначан покушај уједињења статистичких установа, пренесен је сет овлашћења у вези са управљањем железничком структуром, као и акцизе и порез на деривате нафте; 2006. – техничка регулатива пребачена је на ново власти у БиХ (у два наврата током те године), уведене установе на основу БиХ Закона о сузбијању дрога, те Закона о безбедности саобраћаја, БиХ добија приходе од пореза на промет, 2007. – контрола пословног окружења и малих и средњих предузећа пребачени су на установе БиХ, а део овлашења МУП-а пренесен на Институт за нестала лица БиХ ; 2008. – државна помоћ, подстицаји, контрола конкурентности дошли су у надлежност једног БиХ министарства, пренесена је управа над делом јавних предузећа, регулисање промета лекова на велико одузето је ентитима, а део техничке регулације пребачен на ниво БиХ.

  Да не спомињемо на бутмирском аеродрому одређене заставу, грб, химну…

 Временом Српска би изгубила сва овлашћења осим празног назива државе. Касније би права изгубили и Срби – на језик, писмо, посао, равноправност. Знамо то из примера Црне Горе.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар