понедељак, 17 априла, 2017 у 1:03PM

Уважени читаоче, савременик сте једног великог доба. Живите у време када Ваша држава крупним корацима срља у прогрес… Шампиони еуроинтеграција, бабице натовог новорођенчета које се налази између Доналда Трампа и Мекдоналдса… Министри из владе Душка Марковића успели су да „задају снажан ударац криминалним бандама“.

О каквим је то бандама реч? Има ли уопште криминала у Црној Гори? Ако бивши премијер може да има богатсво од стотинак милиона евра, сат вредан као стан у центру Београда, а све на основу плате од око 1.000 евра… Чему онда криминал? Народу је добро. Свако има шансу. Добро не баш као неки министар или бивши премијер, који су ипак способнији од осталих грађана, али макар онако 4-5.000 евра месечно, за хлеб и млеко, саламу и воће викендом…

Признајем да сам био знатижељан. Нисам успео да пронађем вест о значајнијем хапшењу криминалаца у Црној Гори. Можда уважени премијер Душко Марковић мисли на прогон „терориста“ и чињеницу да иза решетака труну посланик, шофер, пензионери… Криминал у државама које су у транзицији, а Црна Гора је макар формално на том путу, увек има неке везе са властима. Како је то, обрачунавајући се са бандама, црногорска власт додирнула политички и економски врх државе? Преко Света Маровића… Бившег политичара? Не бих рекао.

Премијер Марковић је старији човек, можда му није познат извор под мистериозним, мада у именичком корену несумњиво дукљанским називом „интернет“. Када тако потражите под кључним речима „организовани криминал“ и „Црна Гора“, сазнате и понешто занимљиво. Мени је јасно да је специјални тужилац угрожен. Па треба судити предводнике српског народа у Црној Гори. Срби су познати као дивљаци: убили су једног врло уваженог султана, еуроинтегративног надвојводу, свог премијера… А неће неког тамо скромног црногорског демократског државника или чиновника док бициклом иде на посао. Зато он и нема времена. Док истражује превратничке намере пар хиљада Срба морао би још и да се посвети модерним технологијама и коначно уведе кабловски интернет. Влада Душка Марковића је ЧУДО. На власти је непуних пет месеци (изабрана је на Дан албанске заставе 2016. године), а према речима премијера већ је „испунила 90,6% планираног програма“, док је већина од 77.77% министарстава (односно 14 од 18) испунила чак 100% истог… Дакле, ако влада буде потрајала наредних три и по године, она ће – буде ли само упола успешна као до сада – остварити невероватних 389,58% свог изборног програма… Ако ту рачунамо и кумулативни учинак (ефекат познат као „камата на камату“ – у овом случају „програм на програм“) можемо говорити и о читавих 450% !

Да ли народи Црне Горе, грађани ове напаћене али никада покорене државе, уопште заслужују тако добру владу? Да не дође до одласка владе у иностранство, у оквиру добро познатог одлива мозгова?!

Можда овај велики капацитет, славне владе премијера кога ће историја без много сумње назвати Душком Великим, већим од Мила а достојним наследником Јаквинте Предобре Дукљанке, треба усмерити на борбу против криминала. Јер то је вечна борба коју воде све државе колико год биле добро уређене. Када коначно усвоји интернет, премијер Марковић би могао да се обавести да је у Данској одбрањен докорат о организованом криминалу у нашим крајевима и да ауторка на основама својих истраживања веома високо рангира Марковићевог претходних Мила Ђукановића и изузетно вреднује његову улогу у теми. Такође, новине су јавиле да је Мрежа за истраживање организованог криминала и корупције још прошле године прогласила Мила Ђукановића за „особу године која је заслужна за промоцију криминала, корупције и неграђанског друштва“. Мени, зато баш није најјасније, како премијер Душко Велики може да говори о напретку у борби потив криминала а да притом није прво некако демантовао ове инкриминације које нарушавају углед не само једног човека, не само владајуће партије већ и читаве државе.

Извештај Светске банке о стању црногорске економије из 2016. указује на лоше трендове: јавни дуг са 66% БДП-а расте на 69%, дефицит буџета је чак 6,5%… Ослоњеност економије на туризам 80%. Ако је све наведено премијер успео да преокрене за свега непуних пет месеци, мислим да имамо заиста посла са чудотвроцем и будућим лауреатом тзв. Нобелове награде за економију.

Али важан је утисак. Ми смо у Србији имали министра, који је у време власти Слободана Милошевића био задужен за обнову земље, а све је радио „пре рока“. Виц у народу тврдио је да је дотични Милутин Мркоњић и рођен пре рока… Данас имамо премијера који ради 25 сати дневно. Зато, ако Мило и Душко Велики одлуче да се наљуте на неразумни народ, за који се толике године жртвују, нека не долазе овде. Ено им Албаније или Италије. И дај Боже да их усреће, макар онолико колико је Шешељ усрећио Хашки трибунал.

Posted by Чедомир Антић
Categories: Текстови и анализе