Чедомир Антић: Дванаести извештај

понедељак, 3 августа, 2020 у 2:31PM

Сутра ће у Београду бити представљен дванаести годишњи Извештај о политичким правима српског народа у региону. Овај извештај објављујемо сваког 4. августа, на дан када је пре четврт века Хрватска војска уз помоћ Северноатлантског савеза извршила највећи етнички прогон у Европи након 1945. године.

Удружење Напредни клуб још од 2008. године објављује извештаје о политичким правима Срба у осам околних држава, те једној територији. Надали смо се да ће овај наш рад, усмерен ка очувању идентитета српског народа бити лепо виђен и добро примљен. Тражимо само оно што је Србима у овим државама већ било дато или од легалних власти чврсто обећано. Ништа што од Србије и Северне Македоније већ није добијено. Надали смо се да ћемо утицати на српске владе, да ово важно питање – статус 1,7 милиона наших сународника, који живе и у две савремене  државе у којима је српски народ до 1945. био већински – ставе тамо где му је место. Међу приоритете државне и националне политике. Да овој полицити придају онај заначај који јој, са много права, дају Мађарска, Хрватска, Бугарска, Турска… Отворили смо многа врата, начинили нека од њих у бетонским зидовима. Пробудили смо разне звери и из гробова дозвали авети. Добро смо то урадили – усред зиме и у подне. Сазнали смо да је пут дуг, али и да постоји.

Питање кршења легитимних уставних и законских права српског народа није случајно, нити је реч о последицама тешког ратног наслеђа. Узрок му је углавном шовинистичко државно настојање са циљем асимилације или прогона ради стварања монолитне државе нација које се често још увек траже и конструишу. Сједињене Државе и остале савезнице из Квинте су неме пред тим, из разлога њихове империјалне политике и инерције из старих времена која им је онемогућила да уједине Европу а демократију учине глобалном. Грех је у свему и на званичној Србији која није изградила установе и није се ујединила око заштите политичких, грађанских и људских права свог заграничног народа.

Током 2019. и 2020. дошло је до верског и националног прогона у једној европској држави! Тај прогон извршен је у Црној Гори, где је донесен закон о верским заједницама чијим словом и пратећим уговорима је обесправљена и у неравноправан положај доведена Српска православна црква којој припада 70% грађана ове земље. Настојећи да скрши мирне протесте власт је вршила разна насиља, грађани су пребијани и хапшени. Српски народ у Црној Гори изложен је разним притисцима и асимилацији. Према њему режим ДПС-а врши политику апартхејда. Срби су сразмерно пет пута мање запослени у државној служби од националних Црногораца. Одузета су им и оспорена уставом и законима загарантована права и равнопавност кад је реч о просвети и култури. Кампање мржње у медијима и преко државних установа на нашем континету нису виђене од пада фашистичких режима у Грчкој и Португалу. Мисли о Светом Сави као инспиратору фашизма нису износили ни Миле Будак ни Фрањо Туђман, али их јавно изговара премијер једне савремене европске државе, Душко Марковић.

Републици Српској је под међународним притиском наметнуто даље укључивање у НАТО. Противзаконито је изабрана нелегитимна Централна изборна комисија Босне и Херцеговине. Уставни суд БиХ (коме је мандат истекао пре петнаест година) одузео је нашем ентитету пољопривредно земљиште које чини 7% његове територије. Србима нису призната уставна права у три кантона Федерације БиХ.

У Хрватској је било највише регистрованих напада на Србе у протеклих шест година. Нису испуњена сва законима предвиђена права за српски народ. У Северној Македонији српски народ не ужива слободу вероисповести и нема иста права као мањине суседних држава. У Албанији и Словенији права Срба су знатно мања него права Албанаца и Словенаца у Србији.  У Румунији и Мађарској стање је добро, као и претходних година.          

Због све веће обесправљености српског народа у региону корице извештаја су црне још од 2016. године. Остаће такве и ако притисцима и корупцијом хрватске и друге шовинистичке власти успеју да натерају представнике српског народа да славе дане када су их убијали у хиљадама а протерали у стотинама хиљада. Нећемо одустати док Срби не буду слободни и равноправни. Током претходних дванаест година примали су нас српски председници Тадић, Николић и Вучић, многи министри; представници Напредног клуба говорили су у Народној скупштини, пред амбасадорима и страним изасланицима. Ипак, није било довољно и ово је тек почетак. Борићемо се, и то не само у наредним деценијама, већ ако је потребно и вековима. Наша борба је праведна, Бог ће нам помоћи, победићемо.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар