Чедомир Антић: Хан

среда, 14 фебруара, 2018 у 4:15PM

Европски комесар Хан је посетио Подгорицу и све што је рекао било је већ виђено и раније речено. Нова стратегија ЕУ биће, то је већ извесно, нова мантра власти у Црној Гори, а без много сумње и у Србији. Да ли је ико од политичара, новинара и уопште заинтересованих читао документе ЕУ. Ако већ никога озбиљно не занима бирократска скрибоманија могли би макар да се присете ранијих обећања: од Солуна 2003. све на овамо… Сетимо се Ван Ромпеја, од пре неколико година. Велика обећања и најаве укључивања Црне Горе су већ традиција.

Посебно је био занимљив иступ премијера Душка Марковића. Он је као посебну предност Црне Горе навео како је она сигурна на свом путу. Мислио је ваљда да тако денунцира своје несрећне суседе – Србију, Босну и Херцеговину и, можда, Македонију, којима је заједничко то што су у већој мери демократске и што бране свој идентитет и земље. За разлику од њих, Црна Гора има режим који је важнији и некако „шири“ и од државе и од грађана.

Занимљиво је како европске бирократе лако и брзо износе оцене које одговарају интересима њиховог радног места, а понекад и државе из које су потекли. Нико да спомене зашто ЕУ говори о проширењу до 2025. године. Реч је о раздобљима стратегије и периодима финанисрања. Будући да ће следећи буџет ЕУ – седмогодишњи – бити донесен тек 2020. изгледнија перспектива је 2027. година. Власти Црне Горе међутим рачунају чак на дубљу необавештеност грађана. Као да се не досећају како смо сви били сведоци вишегодишњег надмудривања националних влада држава чланица ЕУ око сваког важнијег корака неке државе приликом приступања. Одлука бирократије у Бриселу није без значаја, али није пресудна и није разлог за оволику прославу. Сетимо се како је око уласка Црне Горе у НАТО дословно сваки амерички конгресмен појединачно могао да заустави и одложи читав процес.

Увек сам мислио да је Европска унија, између осталог, и скуп вредности. Зашто онда уочи председничких избора у Црној Гори и изузетно важних избора за управу у Граду Београду, излазе са оваквим најавама које не значе ништа друго до јефтине изборне слогане за аутократске власти? Пре шест година у Бриселу су Томиславу Николићу честитали изборну победу неколико сати пре затварања бирачких места. У то време ова честитка имала је значај зато што је подстакла део наших најсиромашнијих и од живота понајвише унесрећених гласача да пожуре, остваре своје право и изврше дужност према победнику.

Хан говори о томе да опозиција треба да прекине бојкот скупштине ?! Тога заиста нема у демократским европским државама. Али да ли је Ђукановићева Црна Гора демократска? Да ли је она европска у смислу вредности које Брисел, мада не више тако гласно и јасно, ипак промовише. Колико је у ЕУ политичара стављено ван закона и отерано на суд због наводног државног удара. Колико је политичара попут Андрије Мандића, Славена Радуновића и Милана Кнежевића прогоњено на основу измишљених и фалсификованих доказа? Коликом броју европских политичара је одузето држављанство како што је то био случај са Предрагом Поповићем? Колико њих је вређано и гоњено као Небојша Медојевић? У Украјини је у току грађански рат у коме су већ изгинуле хиљаде људи, па упркос свему не чујемо за овако систематски, малициозан и малиган прогон.

Хану је непријатан тај бојкот. Можда би желео да у његовој Аустрији парламент јавно осуђује одлуке суда, као што је недавно учинила Скупштина Црне Горе. Та инвалидна, режимска већина огласила се грдећи одлуку Основног суда у Подгорици који је донео одлуку да Горан Ђуровић у року од осам дана буде враћен на место члана Савета РТЦГ. Можда је идеални политичар за Аустрију црногорски министар који и званично прима две плате?!

По чему је данас Црна Гора већ чланица ЕУ? Премијер Марковић се дичио спољном и безбедносном политиком. Свака му част ! Солидарише се са сваком империјалистичком и завојевачком одлуком Брисела. Дивно. Санкционише Руску Федерацију. Домишљато. То никада нико у Црној Гори није радио. Али, хајде да кажемо да је реч о визионарима и иноваторима. Где је та одлична добросуседска политика? Да ли су решени гранични спорови са „Репубљик Косова“, непризнатом парадржавом коју је Ђукановићев режим признао међу првима у свету? Нису. Има ли решења за гранични спор са братском Републиком Хрватском? Нема. Како може бити добрих односа са Босном и Херцеговином када је српски народ, који је у БиХ суверен народ, обесправљен у читавој Црној Гори? Коначно, ако је званична Подгорица у некаквом саучесништву са Вучићем и Дачићем то не значи да смо ми овде заборавили да је Ђукановићев режим обесправио четврт милиона наших грађана (углавном Срба али има ту и Црногораца, Бошњака и Муслимана), који су истовремено грађани Црне Горе. Мисли ли Марковић да је добросуседска политика однос његове владе према цркви, историји, Косову и Метохији, свој браћи нашој…?

Ми можда треба да приступимо Европској унији. Хан и братија свакако треба тек поново да постану „Европа“.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар