Чедомир Антић: Хапшење

понедељак, јул 3rd, 2017 у 3:45PM

Када сам почео да радим на организовању Одбора за одбрану Мандића, Радуновића и Кнежевића разговарао сам са десетак адвоката широм српских земаља. Тражио сам најбоље и наравно оне који су имали посла са режимом Мила Ђукановића и његових непосредних претходника. Сви ти адвокати дали су нашем одбору бројне јако корисне савете. У једном су међутим били сагласни: код таквих криминалних властодржаца суђења су окрутна и садистичка казна сама по себи. Суђени нису оптужени, већ су већ третирани као кажњеници – чак жртве. Творци политичких суђења креирали су их као неку врсту ритуала којим треба да своје жртве коначно понизе и припреме за једину могућу казну – смртну. Срећом одвратни комунистички режим је угинуо. Несрећа Црне Горе садржана је у чињеници да је тај процес био миран и незаконит, као и да су комунистичке властодршце заменили њихови безуби милоистички близанци.

Ако сте у Црној Гори опозиција, то значи да вас суде. Земља чланица НАТО и кадидаткиња коју је угледни Ван Ромпеј видео као 29-ту (ах, извињавам се 28-му) чланицу ЕУ, судски прогони опозиционаре. Спремност на сарадњу и толеранција од стране режима постоје само за оне који изврше пуч у својој партији и почну да гласају у прилог власти. Какви су постали САД и ЕУ? Зна се ко је савезник а ко послушник… Како је у време Хладног рата било могуће неку племенску или хунташку парадржаву сврстати међу блокове? Москва и Вашингтон нису Норијегу или неког авганског поглавицу примали у НАТО или СЕВ. Где ће НАТО и ЕУ доћи са оваквим избором савезника? Некада се знала разлика између оних које плаћаш и оних са којима си пријатељ.

Судски прогон Небојше Медојевића и припреме за његово хапшење јасно показују колико је Ђукановићева Црна Гора суштински нестабилна и у којој је мери њена владајућа врхушка уплашена. Та потреба да целокупна опозиција буде проглашена за непријатеља државе, да буде криминализована и остављена лаганој егзекуцији судских гаротера који више личе на змије–удаве, него на европске установе правде и правне државе, показује сву дубоку трулеж и указују на несносан страх људи који владају Црном Гором. Ђукановић и његови послушници мисле да су учинили услугу свету. Замислите: после њихових судских шарада не уследи стрељање или вешање ! Како су они само хумани… Али њихова суђења трају дуже него могућа казна запрећена за споменуто кривично дело. Ђукановићеви тужиоци поигравају се не само са оптуженима, већ и са свим установама правне државе. Они вероватно мисле да ће кажњавајући процесом опозиционе вође неке од њих сломити и натерати на колаборацију са режимом. Такође, уверени су да ће временом отупети оштрица народног отпора безакоњу и политички мотивисаним судским прогонима. Уверени су да ће после више година прогона и десетина оптужница, претреса и повучених налога за хапшење грађани заборавити на своје посланике и председнике а да ће се светска јавност и даље недовољно за њих занимати и са њима солидаристи.

Небојша Медојевић је истина, и то црогорски режим никако да разуме, добио подршку великог броја европских политичара. Медојевић је реформиста који никада није био на власти у Црној Гори али је итекако утицао да јавност прихвати важне идеје промена и модернизације, који је по националности Црногорац али прихвата и промовише братство и равноправност Срба и Црногораца. Он не ратује са историјом Црне Горе и са православном црквом. Такви црногорски политичари наши су саборци и браћа и мислим да заслужују подршку сваког Србина, Србије и свих слободоумних грађана Европе и света.

У будућности, мислим да не треба да болујемо од старих болести. Не сме бити подела, али се мора знати ко је на којој страни. Гледао сам недавно интервју Алексе Бечића из партије Демократска Црна Гора на РТС-у. Да ли се црногорски патриотизам обавезно мора доказивати у Србији и пред камерама РТС-а? Какви то људи у време кад власт ратује са православном црквом, затире све што је српско, прогони Ћирилицу, затвара десетине Срба и због наводне побуне прогони хиљаде њих… говоре само о грађанима, интересима црногорске државе, корупцији…? Још када су припадали ноторном СНП-у чије су грешке из прошлости коштале тек мало мање од ДПС-ових недела…

Каква може бити будућност државе чије вођство је непрекидно у фокусу разних страних истраживања и извештаја о корупцији? Где је перспектива правне државе у којој тужиоци прогоне опозицију и бране режим уместо закона? Борхес је својевремено приметио да је „сила уточиште слабог“. Ноћ је најтамнија уочи зоре а сила највећа пред падом силника… Ђукановићев режим не би ово радио да се не осећа егзистенцијално угрожен.

Posted by
Categories: Ставови, Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар