Čedomir Antić: Ishod

понедељак, 22 марта, 2021 у 7:37AM

Čestitam! Izbori u Nikšiću dali su mladoj demokratiji Crne Gore još jednu potvrdu.

Ipak, osim što su građani Crne Gore privrženi demokratiji, nacionalnoj ravnopravnosti i ljudskim pravima pokazali veliko strpljenje i potvrdili pobedu opozicije, treba razmisliti šta nam sve poručuju izborni rezultati drugog najvećeg grada države i prirodnog središta srpskog naroda, koji čini većinu u zemljama što se protežu od severnih kvartova Podgorice preko zemlje Vasojevića, Stare Raške i Stare Hercegovine do Boke i Paštrovića? 

Pre svega, režim Mila Đukanovića se nije raspao. On je dobio malo manje glasova nego na ranijim izborima, a njegovi potencijalni saveznici iz SDP-a su propali – ali on je, posle šest meseci od poraza na izborima i stotinu dana vlasti ličnog kabineta Zdravka Krivokapića, ipak opstao i okupio sve političke snage crnogorske nacije.  Preživeo je DPS – zločinačka, aparthejdovska i kriminalna hobotnica. Umesto da demokratskim putem posmenjuje i procesuira sudije-kriminalce, uspostavi nezavisno sudstvo, donese i primeni zakone za borbu protiv mafije, Zdravko Krivokapić je iskoristio priliku da ne radi ništa. Kao državnik je lenstvovao a kao političar uglavnom je vukao pogrešne poteze. Imao je nekog uspeha napadajući srpski narod u Crnoj Gori i njegovu matičnu državu Srbiju. Zato je na izborima u Nikšiću najveći gubitnik upravo premijer Krivokapić. On je prvi i verovatno poslednji premijer jedne moderne države koji nije uspeo da formira sopstvenu listu u jednom velikom gradu svoje zemlje. Okrenuo se onda koaliciji kojoj nije pripadao samo pola godine ranije. Toj koaliciji je, sve sa Srpskom pravolslavnom crkvom u Crnoj Gori, doneo svega 8% glasova. Dakle, to je politička vrednost naše crkve i premijera koji računa na 50% glasova poslanika u parlamentu. Svaka čast Česnejši profesore, doktore, oče, supruže i verniče! Pošto verujem da naša crkva, za koju je na ulice izašlo 150.000 građana, ima podršku makar 8% izašlih, ostaje snažan utisak da je nesrećni aktuelni premijer posle srpskog naroda počeo da politički nagriza  i toliko mu dragu srpsku crkvu.

Drugi veliki gubitnik je Midrag Davidović zvani Daka.  Sav onaj trud zbog jednog odbornika. Posle svih mena i promena u životu ovog, kažu uspešnog, čoveka, ostaje samo da se vrati korenima – kada je kao veliki vernik i Srbin (bez svake sumnje) bio privredni i policijski rukovodilac u komunističkom odnosno režimu DPS-a. Eto, to smo mi i sa takvima moramo da budemo u savezu da bi postigli ono što nam čak i Đukanovićev ustav garantuje – ravnopravnost za srpski narod. Sad samo treba da se nađe neko pametan pa da Daki omogući ulazak u demokratsku većinu i neku značajniju vlast u Nikšiću.

Treći gubitnik je Vučićev režim. Stali su iza svog naroda. To je jedino i ispravno. Glupo je da se zbog toga zahvaljujem. (Eno im je hrvatska vlada: ratuje protiv Bunjevaca na severu Srbije. Ambasador Hrvatske zvanično protestuje zato što Srbija daje prava bunjevačkoj manjini. To bi bilo kao kada bi Srbija protestovala zato što u Crnoj Gori Crnogorci imaju nacionalna prava. Ali… Pustimo Hrvate. Oni su jedinstveni po tome što su dokazali da se zločin izvršen pod zaštitom pravih sponzora apsolutno isplati. Nama, niti bilo kome u svetu, to ne treba). Ipak, Crna Gora nije Voždovac pa da preko žute štampe moralno masakrirate svoje protivnike. Mnogo je birača za inat glasalo za anemičnu Bećićevu koaliciju, samo zato što nisu želeli da trpe uvrede iz novinarskog smeća koje Vučićevi drugari objavljuju po Beogradu. Da ne spominjem da su neki od njih objavljivali nešto sasvim drugo pre samo pet godina, pa su čak imali i sopstvene franšize u Crnoj Gori gde su pomagali u  obespravljivanju srpskog naroda.

Moralni pobednik ovih izbora je srpska koalicija okupljena oko NSD i Demokratskog fronta. Ovi izbori jasno pokazuju da oni u budućnosti treba da se bore za demokratiju i pravnu državu, ali još više i pre svega za PRAVA SRPSKOG NARODA. Vreme je za ozbiljno, od Srbije i Srpske podržano, Srpsko nacionalno veće koje će okupiti i koordinisati sve srpske snage u Crnoj Gori. Vreme je za programske uslove Krivokapićevoj vladi, jer dosta je bilo vladavine Đukanovićeve duboke države, šovinističkih kamapnja sa javnog servisa, nekažnjivosti zločina i garantovanja imovine stečene kriminalom. Iza srpskog bloka treba da stoje svi – od Srbije, preko svih srpskih stranaka do crkve, ima SPC episkopa i izvan Crne Gore. Mi ne tražimo ništa više osim ravnopravnost i učešća u svim segmentima zajedničke države. Dvoidentitaši mogu biti naši saveznici ali samo na osnovu čistih računa, nikako na štetu ili o trošku Srpstva i Srbije.     

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар