Чедомир Антић: Извињавам се…

среда, јануар 17th, 2018 у 5:28PM

Господин Ковић ме је затекао одговором на мој текст Црква и алтернатива. Очекивао сам почетак једне аргументоване дебате. Добио сам један озбиљан покушај моје личне, стручне и политичке дисквалификције.

Како је само г. Ковић лепо показао да није могуће поредити Србију из 19. и почетка 20. века са данашњом Србијом… Тада није било Уједињених нација, а данашње међународно право било је тек у зачетку. Историјска поређења су опасна и ја сам их дао са одређеним оградама. Сигуран сам да их је уважени професор разумео, као што је разумео и реченицу у којој сам писао о признању анексије Босне и Херцеговине из 1908. године. Г. Ковић је, међутим, уверен да је потребно све учинити како би показао да сам једна незналица (јер то олакшава доказивање да сам и издајник) па ми је указао и на за овај текст јако важну чињеницу да је Србија признала анексију БиХ 1909. године. Бескрајно му хвала.

Лепо је г. Ковић подсетио и на моју припадност двема странкама (пре десет и двадесет година). Коначно, показао је и како сам се борио за независну Црну Гору – пошто је бесмислено да се тако лош човек као ја, залагао за независност Србије. За разлику од Добрице Ћосића и Милорада Додика, који су се ваљда заступајући идеју поделе Косова и Метохије залагали и за очување суверенитета Србије над читавом покрајином или су као Дачић само желели „разграничење“ а не и не дај боже одрицање од било чега… Ја сам стари Тачијев, Харадинајев и Куртијев другар и јасно је да стојим иза уједињења Албанаца које, како је цинично написао, нема алтернативу.

Г. Ковић зна да сам дуго у српској политици и то ми изгледа замера. Током протеклих двадесет година написао сам и објавио око 1200 текстова на различите теме. У њима сам изложио моје ставове о решењу српског националног и државног питања. Када пише о мојим ставовима г. Ковић би требало да се позове на макар један од ових текстова а не да пише на основу сопствених предрасуда и уобразиље. Можда сам исувише захтеван пошто је и овај на који је одговорио тумачио зловољно и нетачно.

Политичари несумњиво треба да консултују научнике, и филозофе, али не могу да беже из филозофије у политику и назад како им се прохте. Споменуо је професора Часлава Копривицу, кога високо ценим, као једног од чланова политичког савтета ДСС-а. Свака част, али не могу да се не сетим како је 2006. уважени професор као члан покрета „за европску Државну заједницу СЦГ“ покушавао да новинару објасни како као члан покрета подржава сарању са Хашким трибуналом, а лично се томе противи. ДСС је у прошлости деловао слично. Прихвате Уставну повељу Државне заједице СЦГ а гласају против закона о њеном спровођењу. Одбију Ђинђићеве предлог решавања статуса Косова и Метохије на међуанродној конференцији, али прихвате прегоре о „стандардима пре статуса“ који су омогућили доношење Ахтисаријевог плана…

Желео бих да се овом приликом извиним Амишима. Погрешио сам што сам политку коју заступају г. Ковић и политички савет ДСС-а назвао по овој конзервативној заједници која је спремна да се принципијелно одрекне напретка и плати цену за то. ДСС-ова политика, било да је реч о старој или „новој“ странци има прагматичну праксу. Да није тако не би дошли на власт 2000. и, да споменем став госпође Мирјане Марковић, укључивањем Срба у привремене установе упропастили невероватна достигнућа претходних власти у одбрани суверенитета Србије. Да нису прагматични и данас, не би били у коалицији са СНС-ом где год је то могуће.

Ако г. Ковић већ сматра да политички савет ДСС-а чине научне и моралне величине, зашто мисли да је политички савет Народне странке тако неквалитетан да треба да ме тужи њеном руководству? Бившу председницу ДСС-а натерали су на оставку тако што нису долазили на седнице главног одбора и тамо бранили раније одбачену сарадњу са СНС-ом по општинама. После су из странке избацивани посланици који другачије мисле. Мора ли у свакој странци да буде тако?

Коначно, темељно питање борбе за Косово и Метохију треба да буде наше државно и национално јединство. На основу текста Апела рекло би се да је Србија имала само несрећу да њоме током неколико година влада део ДОС-а. Критикују дакле више ДОС, коме је ДСС неко време припадао, него владу коју сумњиче да ће, после прихватања Бриселских споразума, признати незвисност КиМ. Апел тако свакако није допринео стварању јединства. На другој страни, не видим у Апелу ни назнаку некакве нове политике. Можда бих био спреман да подржим добро осмишљену политику која за циљ има повратак КиМ у границе Србије. Солидарисање са виртуелним светом који препоручује г. Ковић није мој избор и то не зато што ми није драга машта, већ зато што верујем у личну одговорност коју сваки учесник у политици мора да осећа.

Posted by
Categories: Актуелно, Ставови

1 Коментар на "Чедомир Антић: Извињавам се..." Оставите коментар
Оставите коментар