Чедомир Антић: Јаре

понедељак, 25 маја, 2020 у 11:00AM

Млађан Ђорђевић, бивши саветник бившег председника Бориса Тадића, објавио је један текст у новинама Данас. Тврди да Вучић и патријарх Иринеј у интересу СНС злоупотребљавају обесправљеност Срба и православних верника у Црној Гори. Упоредио их је са Пајом и Јаретом. Увреда је за српског патријарха да га неко упореди са комичним ликом антијунака из једне телевизијске серије из времена социјализма, али шта очекивати од особе која је била саветник и за црквена питања ветропирастог Бориса Тадића.  

Искрено, када неко спомене Пају и Јарета ја прво помислим на историчаре академике Шерба Растодера и Живка Андријашевића, али то је већ мој проблем.

Ми смо у Србији одлично прошли какве политичаре имамо. У условима обесправљености српског народа у Црној Гори логично је да сви, а посебно они којима су на срцу људска права подигну глас протеста. Ако су већ против национализма, треба да прате рад власти и националиста, корећи их када извитопере опште прихваћени, универзални циљ. Само код нас браниоци људских и грађанских права листом знају да је једини легитимни циљ напада све што је српско.

Ђорђевић напада патријарха за политизацију, али искрено, да ли је ова врста политизације цркве постојала у доба Милошевића? Није. Зар није СПЦ јавно исправљала саопштење председништва са првог сусрета Милошевића и патријарха Павла? Зар није 1992. и 1999. једина од народних установа позвала на председникову смену? Зар није Милошевићева влада 1997. забранила прославу Св. Саве у школама, само како би казнила СПЦ због помоћи побуњеним студентима? Ова врста политизације почела је од времена Бориса Тадића.

Одакле Ђорђевићу право да неког назива политичким Јаретом – приглупим штићеником који зависи од свог старијег колеге? О Вучићу могу да кажем све најгоре, али је он успео да изађе из сенке Војислава Шешеља и постане председник држећи некадашња своја два шефа (споменутог и Томислава Николића) као послушне политичке марионете. Да ли је таква ситуација и са Млађаном Ђорђевићем? У Народну канцеларију, у министарство и у председништво он није долазио ни зато што је велики социјални радник (а за то се колико разабирем из штурих доступних биографија на ФПН-у школовао), ни као познати политичар, ни зато што је „висок, леп и плав“ – већ зато што је кум Драгана Ђиласа.

Дванаест година учествујем у изради Извештаја о политичким правима српског народа у региону. Финансирамо их сопственим новцем. На том послу имао сам контакте и са демократским и са напредњачким владама. Имао бих и са генералом Недићем када би га којом несрећом нацисти поново инсталирали. Нисам био задовољан спремношћу једних и других да воде озбиљну, модерну, државотворну и европску политику према српском народу изван Србије. Морам, међутим, да кажем да између две владе постоји разлика. Тадић ме је упутио на саветника Ђорђевића, Вучић на генералног секретара председништва Селаковића. Са обојицом сам на „ти“. Док је први стално тврдио да су патриоте (какав је он) у власти у мањини, Селаковић из пристојности прикрива, али не може да сакрије бескрајно поштовање према Вучићу и значај који придаје СНС-у. „Демократа“ ме је на првом састанку грдио због једног сасвим умереног интервјуа који сам дао Времену. „Напредњак“ је због „националне ствари“ прећутао да је упознат са садржајем девет говора које сам држао широм Србије у којима сам Вучића називао и „суманутим тиранином“. Први се још и посвађао са вођама српских странака у Македонији и Црној Гори, а препустио је председника СДСС-у у Хрватској гневу Тадићевог другара тадашњег председника Хрватске Иве Јосиповића… Садашња власт у Србији не води ни добру ни искрену политику према српском  народу у региону, али је подигла глас против прогона, а у народни опстанак је уложено далеко више новца него раније. То није ни близу сличних инвестиција Хрватске, Мађарске или Бугарске, али је више него у Тадићево време.

Коначно, та идеја да српски председник не треба да спомиње права српског народа у Црној Гори? „Забога поделиће Србе и Црногорце уједињене у литијама!“ Србија треба да подржава одбрану људских и грађанских права свих угрожених грађана Црне Горе, али свакако не треба да престане да буде матица српског народа. Ако Тадић није хтео да устане против монтенофашизма и због тате и ђеде није Ђукановићу хтео да наплати ни оних 5% колико је био обавезан да даје за заједничку државу – а није – не значи да држава и даље треба да води такву политику. Ми смо Србија и водимо рачуна о Србима. Управо су нас функционери ДС-а глупим тезама типа „ми прихватамо све што жели већинска Црна Гора а томе се не против ЕУ“ и довели у овакву кризу.           

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар