Чедомир Антић: Корисни идиоти

понедељак, 4 марта, 2019 у 11:55AM

Да ли је за грађанина Србије најбоље да гледа своја посла и не меша се у јавне послове? Да ли је цена осећаја части и моралне чистоће да уверимо себе да је у свету све већ одлучено, да су наше судбине одавно одређене и да је целокупна наша политика игроказ? Обична представа у којој вредност имају само продате улазнице и оно што може да се отме наивнима – уверенима да је позорница збиља, а стварност око њих лажа?

            Ако су одговори потврдни, поставља се питање колика је онда вредност било ког нашег става? Уверење да пасивношћу и замрзавањем бранимо Косово и Метохију не може бити изузетак. „Активни“ у пасивности – зар је то политика која захтева велику мудрост неколико најпаметнијих, најлепших и науспешнијих универзитетских професора, иначе најбољих клонова Св. Војислава Необавештеног? 

            Чују се гласови о томе да су велике и до сада успешне демонстрације, које трају у осамдесет српских градова и општинских вароши, иако су заљуљале дивљу градњу престола самозванца Вучића, а заједно са њом и добро затресле његове председничке граће, уствари само један од релеја општег притиска на њега да попусти и до краја маја прихвати „обавезујући споразум“ признајући тако косовску независност.

            Од када знам за себе, слушам како треба нешто причекати „због Косова“. Уместо да 1990. будемо прва држава Источног блока која је збацила комунизам и да попут наших старих на Великој народној скупштини донесемо демократски устав, ми смо бранили комунистичку југословенску рушевину, а један од најозбиљнијих аргумената био је да тако штитимо Косово и Метохију у саставу Србије. Када је Милошевић организовао референдум како би на њему грађани одлучили да ли прво да буде донесен устав или расписани избори, преварио је Добрицу Ћосића који је позвао грађане да упркос свему, а због суверенитета над јужном покрајином, подрже да једнопартијска скупштина прво донесе устав, а да тек онда буду одржани вишестраначки избори. После протеста 1997. уважени дисидент Драган Глинтић позвао ме је и предложио да обуставимо све протесте у циљу одржавања слободних избора, како би дали предност решавању косовског питања. Коштуница је читав свој рад као председник и премијер посветио очувању постојећег стања, само да нам не би било „горе“ и да би Косово остало конзервиран и петрификован проблем.

            И где смо данас? Биће да Милошевића, доброг Глинтића или Коштуницу није имао ко да чује, баш смо се претргли од демократизације и реформисања. Скупштина се надебатовала око Косова и увек је имала малу већину за софитицирану и захтевну политику према овом питању.

            Зато нам је овако.

            Хајде да се не шалимо. Нас су пасивност, нерад и поквареност свих оних који су се на одлагању демократије, њеном погрешном, профитерском увођењу и на злоупотреби Косова обогатили и напили се са извора моћи и гордости, и довела до места где смо данас.

            Сви они који ових дана непрестано понављају како грађани који протестују не спомињу ни Косово ни ЕУ, имају проблем са реалношћу. Политичка је реалност да на демонстрацијама не могу бити изборене сложене политике. Нама требају демократија и парламентаризам. И када смо их несавршене имали током бурне прве деценије 21. века, њих мушићави медиокритети који су водили наше демократске странке нису користили у пуној мери. Да ли се неко сећа Закона о кантонизацији и децентрализацији Косова и Метохије? Зашто га је Коштуница донео а никада га није спровео ни тамо где је могао? Присећате ли се на којој је седници скупштине договорено да Ђинђић понуди поделу Косова? О томе никада није расправљано?! Ма није могуће. Када су грађани Србије гласали за аутономију Војводине? Да ли је ико, икада гласао да Ненад Чанак и Бојан Костреш са подршкиом сваког двадесетог становника АПВ воде покрајину током читаве једне деценије?! О томе су одлучили неке криптокомуњаре из ДС-а у Београду?! Јао како се чудим… Ко је, икада расправљао а потом и гласао у скупштини за концепт статуса КиМ „више од аутономије – мање од независности? Нико !? Никада !!?? Зар за тако велику одлуку није био потребан и референдум грађана?

            Све се увек сводило на мантру о суверенитету, вечитом решењу, међународном праву, успесима Србије и њене дипломатије.  Све се сводило на свемоћне председнике и премијере, корумпиране медиокритете у парламенту и народ који ћути. Ово је прилика када једна нација проговори. Немојте да је пропустимо. Ови људи нису на улицама због Лидер Ђиласа, професора Јанка, Марка, Борка „Бухе“, мадам Трипић или сер Кенета…  Народ је на улице изашао због слободе и демократије.  

            Из одређених разлога, који су утемељени на слабостима њиховог друштва и озбиљним демократским дефицитима који их оптерећују, косовски Албанци пребацили су преговоре на свој парламент. Вероватно је њихов циљ да сачекају могући долазак Џозефа Бајдена на чело САД па да онда добију независност без било каквог споразума и уступка. За то време ми се скупштине и њене улоге бојимо. Стално говоримо о недостатку нових лица и корумпираности политичара. Да ли без демократизације, исправне улоге јавности у политици и јачања судства може доћи до благотворног доласка генерација које су спремне за своју улогу и одговорне грађанима? Наравно да не може.

            Држава је у средишту човековог живота. Несрећне су нације без државе, а можда су и немогуће. Ипак, веровање да за постојање модерне државе треба платити одрицањем од слободе и демократије не само да је неморално, већ је бесмислено.      

Posted by
Categories: 2/5.000.000

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар